Što veće, što šire, što više ka nebu, do zvezda ako se može, i u dubinu, do dna mora tamo gde treba...
Ljudi vekovima osvajaju prostore za svoj izume. Nekada su to samo namere bez većeg uticaja na životnu sredinu a često
su i ishodi snova brojnih vladara i osvajača. Na planeti Zemlji ima puno megastruktura; ponekad, ljudi su izmišljali
tehnička čuda ogromnih razmera, religija je doprinosila da se pojavljuju mnogi do tada nezabeleženi oblici zgrada,
a i tektonika je učinila da nastanu prostori velikih izmenjenih osobina. Piramide, Hadrijanov zid, Angkor Vat,
Bernalova sfera, Hjuzov avion, stratolanč, Junan uzdignuti autoput, jezero Kariba, palata Kotročeni, linearni grad,
orbitalni prsten, Panamski kanal… I šta sve ne sa uvek istom namerom: da bude veće i funkcionalnije I da se čovek
približi zamislima neba. Od pamtiveka do danas.
Pripremajući se sa Džordžom Vestinghausom za zajednički nastup na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893.
godine koja je bila posvećena 400. godišnjici Kolumbovog otkrića Amerike, Nikola Tesla je došao na genijalnu ideju
kako da čuvenu legendu o “Kolumbovom jajetu” pretoči u konkretan eksperiment u kome će izvesti isto ono što je četiri
veka ranije izveo slavni italijanski moreplovac i na originalan način pokaže kako funkcioniše njegovo najveće životno
otkriće - obrtno magnetno polje
Što veće, što šire, što više ka nebu, do zvezda ako se može, i u dubine, do dna mora tamo gde treba...
Ljudi vekovima osvajaju prostore za svoj izume. Nekada su to samo namere bez većeg uticaja na životnu sredinu a
često su i ishodi snova brojnih vladara i osvajača. Na planeti Zemlji ima puno megastruktura; ponekad, ljudi su
izmišljali tehnička čuda ogromnih razmera, religija je doprinosila da se pojavljuju mnogi do tada nezabeleženi
oblici zgrada, a i tektonika je učinila da nastanu prostori velikih izmenjenih osobina. Hadrijanov zid, Angkor Vat,
Bernalova sfera, Hjuzov avion, stratolanč, Junan uzdignuti autoput, jezero Kariba, palata Kotročeni, linearni grad,
orbitalni prsten, Panamski kanal… I šta sve još sa uvek istom namerom: da bude veće i funkcionalnije i da se čovek
približi zamislima neba. Od pamtiveka do danas.
Čovekov genetski “paket” je kroz evoluciju formiran na takav način da
favorizuje reprodukciju vrste, a ne dužinu života. Pritom geni imaju najveću ulogu tokom
embrionalnog razvoja i u dubokoj starosti, a u “međuvremenu”, sa godinama starosti,
raste uticaj spoljašnje sredine. Koliko smo svesni da, sa tog stanovišta, svoje zdravlje
možemo bitno da unapređujemo?
Vrlo raširen herpesvirus koji gotovo svi nosimo, prvi je otkriveni onkogeni virus.
Štaviše, pored tumorskih, može da izazove i autoimune bolesti, među njima i multiplu sklerozu (MS).
Poslednjih godina intenzivno se radi na razvoju preventivne vakcine koja bi mogla da iskoreni MS,
kao i terapijskih vakcina koje bi značajno mogle da smanje incidencu više vrsta kancera
Nedavna studija britanskog Nacionalnog instituta za zdravstvena istraživanja pri
Univerzitetu u Lesteru, objavljena u časopisu Communications Biology, navodi da postoji veza između
tempa hodanja i brzine kojom ljudi stare, posebno kad se to posmatra tokom celog života. Brzo hodanje,
naime, produžava telomere.
Vakcine protiv sezonskog gripa efikasne su u prevenciji specifičnih sojeva gripa.
To znači da se svake godine ponovo procenjuju i menjaju kako bi u potpunosti odgovarale sojevima
gripa za koje se predviđa da će biti najdominantniji u sezoni koja predstoji.
Većina vakcina protiv sezonskog gripa dizajnirana je da obuči imuni sistem da se brani od tri ili
četiri različita uobičajena soja gripa, ali „univerzalna“ vakcina protiv gripa, za kojom se uporno
traga, mogla bi jednog dana da pruži zaštitu i od mnogih drugih sojeva gripa, i mogla bi da se
uzima ređe od jednom godišnje.
Naučni razvoj čovečanstva, počev od Kopernika a pogotovu u toku 20. i 21. veka,
dao je odgovore na brojna pitanja koja su prethodnih vekova opsedala ljudske umove. Na neka pitanja
nije bilo odgovora a proizašle su neke savim nove nedoumice. Mesto Zemlje je, u ljudskoj svesti,
pomereno iz centra Univerzuuma ka jednoj od planeta koje kruže oko Sunca a koje, opet, kruži sa
miljardama drugih zvezda-sunaca oko centra Mlečnog puta, naše galaksije koja je opet samo jedna
od neizbrojivo mnogo drugih sličnih zvezdanih skupina u vasioni.
Polarna svetlost ili aurora, kako joj sam naziv kaže, česta je u blizini
polarnih oblasti. Međutim, u poslednje vreme, viđena je mnogo južnije od polarnih oblasti,
iznad teritorija Srbije, Hrvatske i BiH. Zašto se polarna svetlost pojavila toliko južnije
nego inače?
Veštačka inteligencija, odnosno mašinsko učenje, sve se više primenjuje u
poslednje vreme za analizu astronomskih podataka dobijenih radio i svemirskim teleskopima,
u cilju pronalaska anomalija i novih pojava u svemiru. Broj aktivnih teleskopa različitih
tipova je u porastu, i na Zemlji i u orbiti. Oni konstantno generišu neverovatno velike
količine novih podataka. Pojedinačno posmatranje može dati čak oko jedan terabajt podataka.
Tokom jednog davnog osmatranja noćnog neba iz opservatorije “Palomar” 1952,
u San Dijegu, SAD, naučnici su pravili fotografije da bi kasnije lakše uočavali nebeska tela.
Kada su, nešto kasnije, pregledali snimke, uočili su da na jednom snimku načinjenom ranije
postoje tri sjajne zvezde a kada su to proveravali na snimcima načinjenim sat kasnije -
tih zvezda nije bilo?
Američki astrofizičari Masao Takata i Daglas Gog istraživali su Sunčevu unutrašnju
dinamiku preko zvučnih talasa kojih ima u njegovoj vrućoj plazmi, a koji su označeni kao modovi.
Ti modovi omogućavaju bolji uvid u unutrašnjost Sunca nego druge oscilacije zvučnih talasa.
Molekuli kiseonika su ono na čemu se delom zasniva život na Zemlji.
U našoj atmosferi, kiseonik čini oko petine svih gasova. Na Veneri je sasvim drugačije,
tj. u tamošnjoj atmosferi ima 96,5 odsto ugljen-monoksida. Šta je sa preostalih 3,5 odsto?
NASA-in teleskop “Džejms Veb” izgleda da je, na planeti označenoj kao K2-18b, otkrio molekul koji mogu da proizvedu samo živa bića - a što bi bio dokaz o nekoj vrsti života u dalekom svemiru? Reč je o molekulu dimetil sulfidu (DMS). Uz to, otkriveno je prisustvo metana
i ugljen-dioksida, što bi moglo da znači da na toj planeti postoji vodeni okean?
Nedavno otkrivenu struktura u svemiru, prečnika oko 1,3 milijarde svetlosnih godina,
stručnjaci su nazvali Veliki prsten. Čine ga jata galaksija - a dovode u pitanje vladajuće naučne
stavove o Univerzuumu. Jer, ovaj prsten, koji se ne vidi golim okom, sastavljen je od više galaksija,
tj. delova koji ne bi trebalo da postoje na način da ruše jedan od osnovnih principa astronomije,
nazvan kosmološki princip, po kojem se sve materije ravnomerno prostiru Univerzuumom.
Američka svemirska agencija NASA i kompanija “Aptronik”,
iz Teksasa, sarađuju na razvoju humanoidnog robota koji bi trebalo da
ubuduće pomaže astronautima u orbiti i onima koji će sletati na Mesec i Mars.
Sada se radi na izradi robota nazvanog Apolo, i to na razvoju njegove
“prilagodljivosti za logističke zadatke”. Robot je visok je 173 cm i težak
73 kg. Može da prenosi terete do 25 kg. Jedno pakovanje baterija omogućava mu četiri sata rada.
Jupiterov mesec Io je, vulkanski, najaktivnije nebesko telo u Sunčevom sistemu.
Io je malo veći od našeg Meseca, i treći je po veličini Jupiterov mesec. Od sva četiri Galilejeva
satelita (4 najveća Jupiterova satelita, koja je otkrio Galilej, jedini su Jupiterovi sateliti
koji imaju sferni oblik), Io je najbliži Jupiteru. Pošto je najbliži Jupiteru, najviše trpi
plimski uticaj te velike planete, dok sledeća dva najbliža satelita (Evropa i Ganimed),
svojim gravitacijama utiču na Io tako da Io ima relativno eliptičnu orbitu.
Pojednostavljeno, unutrašnjost Zemlje se sastoji iz sledećih slojeva:
metalno jezgro, koje je najvećim delom sastavljeno od gvožđa, stenoviti omotač, stenovita kora.
Ovakvu strukturu bi trebalo da imaju: naš Mesec, sve planete Zemljinog tipa (Merkur, Venera i Mars),
i neki sateliti i asteroidi. Za Mesec je to sada i potvrđeno.
Posle dva probna leta “staršipa 1 i 2” (najveće rakete nosača lansirane do sada) u 2023.
nastavljaju se probna lansiranja njenih prototipova ove godine i to misije nazvane ITF 3 i ITF 4
(Integrated Test Flight) od strane kompanije “Space X”. Glavni akcionar kompanije Ilon Mask je veoma
posvećen viziji multiplanetarnog čovečanstva, koja bi se ostvarivala slanjem ljudi na Mars i njegovim
naseljavanjem, i to navodi kao glavni razlog razvoja rakete “staršip”.
Zbog velikog interesovanja za istraživanja o postojanju drugih oblika
života u svemiru nastala je potreba da se formira posebna nauka koja bi se bavila
problematikom biologije i prirode svesti mogućeg vanzemaljskog oblika života,
kao i njegovog nastanka, evolucije i rasprostranjenosti. Tako je nastala astrobiologija
(ili egzobiologija, ksenobiologija), nauka koja pokušava da da odgovor da li je postojanje
života moguće samo na planetu Zemlju, ili inteligentan života postoji i izvan planete Zemlje.
Od kako se, u ranim jutarnjim časovima poslednjeg dana juna 1908.godine, dogodila pa do danas, Tunguska katastrofa ili Tunguska
eksplozija kako se sve naziva, predmet je nepoznanica, nagađanja i misterija. Nepristupačnost i konfiguracija terena, zatvorenost Sovjetskog Saveza,
ali i različiti rezultati izvršenih merenja samo su pojačali misteriju koja prati ovaj događaj. Do eksplozije je došlo u blizini sela Podkamenaja Tunguska,
koje se nalazi na desnoj obali reke Jenisej, u centru Istočnosibirske tajge.
Sima Lozanić je, sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka, bio jedini hemičar u
Srbiji pa je morao da se bavi analitičkom hemijom i poslovima za koje su u razvijenijim zemljama
bili zaduženi stručni tehničari. Svestan značaja poljoprivrede, uložio je mnogo truda i vremena
u rešavanje agrarnih pitanja i privredno jačanje zemlje, kako u svom naučno-stručnom tako i u
svom političkom delovanju.
Katalog najvažnijih publikacija o istoriji Srpske akademije nauka i umetnosti
bogatiji je za jedno vredno izdavačko pregnuće – trotomno delo Predsednici Društva srpske
slovesnosti, Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije, Srpske akademije nauka i
Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd 2023. Njime se prvi put naučnoj, umetničkoj i
široj kulturnoj javnosti predstavljaju ličnosti koje su vodile našu najvišu nacionalnu
naučnu ustanovu u protekle 183 godine od njenog osnivanja. Inicijator, priređivač i
urednik ovog kapitalnog izdanja je jedan hemičar - akademik Živorad Čeković.
Naučnici sa Univerziteta za nauku i tehnologiju Huazhong, u Vuhanu, u Kini,
uspešno su na životinjama testirali novi bežični mikromodul za praćenje zdravlje mozga, koji
se u telo ubacuje pomoću injekcije, a posle nekoliko nedelja se potpuno istopi. Ova medicinska
inovacija može da bude temelj razvoja minimalno invazivnih humanih implantata za praćenje stanja
pacijenta posle traumatskih povreda mozga ili kod nekih neuroloških oboljenja kao što je npr.
epilepsija.
Trebalo je samo da posluži kao atraktivna ulazna kapija na parisku Svetsku izložbu 1889.
godine, i da kao i svi drugi privremeni tematski segmenti te postavke bude uklonjena nakon 20 godina,
ali Ajfelova kula je svedok već trećih pariskih Olimpijskih igara: ne samo onih iz davne 1900,
već i dvaju letnjih Olimpijada koje deli pun vek, između 1924. i 2024. godine. Štaviše, ona već
135 godina prima nebrojene posetioce i turiste iz sveta, koji je smatraju simbolom francuske
kreativnosti, elegancije i graditeljskog umeća, uprkos tome što je uoči gradnje naišla na
veliki otpor dela javnosti, nezadovoljne njenom estetikom. Gvozdeni komadići ove građevine,
prikupljani i čuvani tokom njenih rekonstrukcija i održavanja, kao svojevrstan simbol dugovečnosti
i istorijskog značaja Ajfelove kule, ugrađeni su u Olimpijske medalje koje će u Parizu biti
dodeljivane ovog leta.
Morske kornjače lutaju Zemljinim okeanima i morima poslednjih 110 miliona godina.
Spadaju u gmizavce (natporodice Chelonioidea) iz reda Testudines. Danas se zna za sedam vrsta
morskih kornjača: zelena morska kornjača (Chelonia mydas), glavata kornjača (Caretta caretta),
Kempova morska kornjača (Lepidochelys kempii), pacifička maslinasta morska kornjača (Lepidochelys
olivacea), crepasta kornjača (Eretmochelys imbricata), ravnoleđa morska kornjača (Natator depressus)
i džinovska kožasta kornjača (Dermochelys coriacea).
U Privrednoj komori Srbije je 22. maja, povodom Međunarodnog dana biodiverziteta,
održana panel-diskusija na temu „Mozaični šumski ekosistemi, velike zveri i klimatske promene“
u organizaciji WWF Adria, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i PKS. Predstavljen je projekat
„ForestConnect“ i prikazana izložba „Putevi velikih zveri“, koju je realizovao Zavod.
U okviru geološke epohe еocena izdvaja se geološki vek lutet koji je trajao
od pre oko četrdeset osam miliona godina do pre četrdeset jedan milion godina. U to vreme
živeo je vrlo krupan kopitar čiji je naziv endrusarh. Taksnomski rod u koji životnja spada
je dobio naziv po američkom prirodnjaku Roju Čepmenu Endrusu koji je obavljao paleontološka
istraživanja u pustinji Gobi, odnosno Kini i Mongoliji.
Hidrotehnički radovi na Dunavu u 19. veku, počeli su značajnije da menjaju stanište
i vrlo specifične uslove potrebne za život jesetarskih vrsta riba. Migracije jesetri koje su nekada
iz Crnog mora putovale i dalje od Beča, prekinute su izgradnjom HE „Đerdap 1“.
Čovek ugrožava šume ne samo kada im namerno nanosi štetu neplanskom sečom i
spaljivanjem već i onda kada ih prska hemijskim sredstvima u pokušaju da ih zaštiti od njihovih
prirodnih neprijatelja.
U Beogradu je, krajem maja, održan drugi sastanak konzorcijuma sastavljenog
od 48 partnera iz 14 evropskih država koji sarađuju u okviru projekta „DANUBE4all“
(HORIZON-MISS-2021-OCEAN-02-02 Restoration of the Danube river basin waters for
Ecosystems and People from Mountains to Coast – „DANUBE4all“ https://www.danube4allproject.eu/).
Njihov zadatak je priprema integrativnog akcionog plana za obnovu reke Dunav na naučnoj osnovi,
uz aktivno učešće građana, lokalnih zajednica, upravljača i drugih zainteresovanih strana
(„stakeholders“).
Iz kineske kompanije “Betavolt” obavestili su da je njihova
nuklearna baterija BV100 u stanju da bez dopunjavanja izdrži pola veka!
I dodali da radi po principu: toplota koja nastaje pri raspadu radioaktivnog
materijala pretvara se u električnu energiju.
Početkom juna, Udruženja studenata informatike FONIS uspešno je realizovalo
četvrti po redu projekat Kompanije studentima na Fakultetu organizacionih nauka.
Na otvaranju projekta, delegatima i predstavnicima kompanija obratili su se koordinatorka
projekta Anđela Kragić i predsednik Udruženja studenata informatike FONIS Dušan Kostić.
Takođe, delegatima su se obratili i predstavnici kompanija HTEC, HYCU, Fiscal Solutions
i LUKOWA. Na radionicama, delegati su imali priliku da uče direktno od predstavnika kompanija.
Eksplozija u jednom od postrojenja atomske elektrane u Černobilju,
pre 38 godina, pokrenula je širenje radijacije, što je dovelo do smrti više od 100.000 ljudi.
Otrovni oblaci, puni radijacije, doveli su u opasnost oko 8,4 miliona osoba.
Korejski institut za energiju fuzije uspeo je da, u svom reaktoru,
proizvede temperaturu sedam puta veću od temperature jezgra Sunca, objavljeno je
u “Interesting Engineering”. Eksperiment je vršen od decembra prošle godine do
februara 2024. Ishod: korejski superprovodljivi tokamak (KSTAR) uspeo je da održi
temperaturu od 100 miliona stepeni Celzijusa u trajanju od 48 sekundi! Inače,
temperatura Sunčevog jezgra iznosi 15 miliona stepeni Celzijusa.
Ove godine, mart je bio najtopliji mesec do sada i deseti mesec
uzastopce koji se smatra rekordno najtoplijim. Glavni uzrok za to je delovanje
El Ninja, izjavio je Gevin Šmit, direktor Godard instituta pri NASA-i.
El Ninjo je počeo da deluje u junu prošle godine, a u decembru je dostigao vrhunac,
stvarajući dodatnu količinu toplote.
Ogromni krater u Sibiru, nazvan "Kapija podzemlja", je krater u permafrostu
koji se svake godine proširuje za oko milion kubnih metara zato što se led polako otapa,
navedeno je u izvodu iz studije, nedavno objavljene u “Live Science”.
Naučnici sa Harvarda, SAD, nedavno su mapirali mali deo ljudskog mozga,
i to do najsitnijih detalja. Ovaj za nauku dragoceni ćelijski atlas, opisan na portalu
"Nature", otkriva mreže koje postoje između moždanih ćelija neurona na jednom mm3 mozga.
Reč je o zapremini koja čini jedan milioniti deo ljudskog mozga. Mapirano je oko 57.000
ćelija koje mogu da čuvaju 1,4 petabajta (1,4 hiljada biliona bajtova) podataka.
Santa leda zvana Thwaites, u zapadnom Atlantiku, poznata kao "santa sudnjeg dana"
jer može da značajno podigne nivoe mora ako nestane, topi se znatno brže nego što su to naučnici
predviđali. Površina santé je približna površini Floride. Topi se već četiri decenije, što je
doprinelo porastu globalnih nivoa mora za 4 % i gubitku stotina milijardi tona leda.
Ako bi se sasvim otopila, nivoi mora podigli bi se za oko 60 cm.
Ispod groblja u Gizi, u Egiptu, gde su u prošlosti sahranjivani članovi
kraljevskih porodica i visoki državni zvaničnici, arheolozi su otkrili nepoznatu strukturu!
Jedan broj grobova ima nadgrobne spomenike, tj. građevine od cigala sa ravnim krovovima,
poznate kao "mastabe". Ali, u sredini groblja - nije pronađeno nijedno nadzemno grobno obeležje?
To je uputilo naučnike da primene postupak elektrotomografije.
Neobična plava rupa, nazvana Taam Ja, dublja je za više od 100 m od Zmajeve rupe,
koja se nalazi u Južnom kineskom moru. Izgledom, ta provalija prečnika 150 m podseća na zenicu oka.
Nalazi se u zalivu poluostrva Jukatana, na granici sa Belizeom, na jugoistočnoj obali Meksika.
Savet EU potvrdio je izdavanje Akta o veštačkoj inteligenciji,
što je prvi zakon u svetu koji postavlja standarde o veštačkoj inteligenciji (AI).
Cilj zakona je da se podstiču razvoj i primena sigurnih sistema AI na prostoru EU. Takođe,
da se obezbedi poštovanje osnovnih prava građana EU i podstaknu inovacije vezane za razvoj
i primenu veštačke inteligenciju.
U vreme erupcije Vezuva, 79. godine, uništena je zbirka od oko 1.800 svitaka
koja se nalazila na imanju kasnije nazvanom "Vila od papira". Svici su u trenu ugljenisani i
potom prekriveni pepelom. Današnji istraživači veruju da je drevna biblioteka pripadala tastu
Julija Cezara. Pronađena je 1792. Godine; tekstovi su bili nečitljivi, pre svega zbog loših
uslova u kojima su se nalazili, piše “Popular Science”. Poslednjih godina stvoreni su uslovi
da se dođe do novih podataka o ugljenisanim spisima.
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
