MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 103 | DUBOKI SVEMIR
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 103
Planeta Br 103
Godina XIX
Januar-Februar 2022.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj. 2022g
Br. 106
Jul. 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Br. 103 Glavni naslovi

 

PLANETA MAGAZIN NA INSTAGRAMU

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Artroplastika kuka i kolena

Obostrana zamena zgloba u – jednoj operaciji!

Implantiranje veštačkih zglobova sastavni je deo moderne ortopedske hirurgije već osam decenija, ali je danas toliko usavršeno da je artroplastika postala gotovo uobičajeno pouzdana i uspešna. Štaviše, ima vrsnih stručnjaka, poput doc. dr sc. med. Radoslava Barjaktarovića, koji u istoj hirurškoj intervenciji vrlo uspešno izvode i obostranu zamena kukova ili kolena

Tekst

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Artroskopija kuka i kolena

Kako izbeći ili odložiti zamenu zgloba?

Ukoliko se primeni u ranim fazama razvoja degenerativnih promena u zglobu, bilo da su one izazvane genetski determinisanim procesom starenja, drugim oboljenjima zglobova ili ranijim povredama, minimalno-invazivna procedura artroskopija može da uspori ili da prevenira njihov dalji razvoj, da sačuva zglob, i da odloži ili eliminiše potrebu za ugradnjom endoproteze. O mogućnostima artroskopske hirurgije govori jedan od naših vodećih stručnjaka u toj oblasti, dr Aleksandar Crnobarić, ortopedski hirurg Acibadem Bel Medic-a

Tekst

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Elektrofiziološke procedure u terapiji aritmija

Kateterskom ablacijom do trajnog izlečenja

Poremećaji rada srca mogu da budu kratkotrajni i bezopasni, ali i da predstavljaju vrlo ozbiljna stanja sa naprasnom srčanom smrću kao ishodom. Atrijalna fibrilacija, aritmija uzrokovana degenerativnim promenama koje prate starenje, jedna je od najučestalijih i najčešće nije direktno životno ugrožavajuća, ali nelečena može da dovede do moždanog udara. O elektrofiziološkoj metodi koja trajno može da reši ovu vrstu zdravstvenih problema govori dr sc. med Dejan Vukajlović, internista kardiolog i elektrofiziolog

Tekst

TESLA

Vladimir Jelenković

Ideja fontane

Voda u pokretu

Teslin maštoviti um nije se zaustavio samo na polju elektrotehnike, radiotehnike i mašinstva. Genijalni pronalazač ostvario je i patente iz domena vazduhoplovstva, a njegova dva pronalaska koji su mu priznati - ali ih nikada nije zaštitio - odnose se na hemijsku tehnologiju. Ipak, jedan od njegovih pronalazaka, koji se u značajnoj meri razlikuje od svega drugog čemu je veliki pronalazač posvetio najveći deo svog stvaralačkog opusa jesu fontane.

Tekst

SUMMARY

Planeta No 103
ENGLISH Summary

  Tekst

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

DALEKI DUBOKI SVEMIR

Tokom poslednjih pola veka, čovek je saznanjima prodro do neslućenih daljina svemira. U početku veštačkim satelitima i sondama, potom svojim koracima po Mesecu, a u novije vreme osmatranjima dalekih galaksija teleskopima čudesne snage. Male sonde koje bi trebalo da putuju bezmalo brzinom svetlosti spremaju se za buduće istraživačke pohode u nepoznato. Mada se za sazvežđa zna od antičkih vremena, tek odnedavno, zahvaljujući napretku nauke i tehnologije, sve se na neki način “vidi” i odmerava, vrše se poređenja i izračunava i, mada nesigurno, zaključuje šta se nalazi negde tamo, na razdaljinama koje se mere stotinama pa i hiljadama svetlosnih godina. Ima li tamo života? Ima li planeta na kojima bi se mogao zapatiti život kao što je ovaj na Zemlji, zasad jedinoj svetloj tački na kojoj su radosti života moguće? Kako dopreti do tamo? I šta ljude tamo može dočekati?

TEMA BROJA

Miloslav Rajković

Duboki svemir - Nastanak i budućnost svemira

Repertoar kosmoloških “glavolomki”

Šta uopšte u fizičkim naukama označava pojam duboki svemir?Teorijski fizičar i kosmolog (polje istraživanja: fizika malih rastojanja, klasična i kvantna kosmologija), dr Goran Đorđević, redovni profesor Departmana za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta Unverziteta u Nišu, veli: “Duboki svemir je svakako interesantan, intrigantan pojam, koji ``zvuči``, i privlačan je za širi krug zainteresovanih za svemir i nauke koje se time bave, time i za novinare. No, naglašava, sam po sebi ne znači puno. Sve ono što okružuje planetu Zemlju, a nalazi se na rastojanju većem od nekoliko desetina hiljada, ili nekoliko miliona ili… kilometara od nas – pripada dubokom svemiru. Barem je takvo moje viđenje.”

Tekst

TEMA BROJA

M. Rajković

Duboki svemir-Svemir na drugim mestima

Krije li TKG tajnu tamne energije

Pojam duboki svemir može da podrazumeva mnogo toga, to nije strogo definisani pojam. Kad kažemo duboki svemir to može da znači daleki svemir.To bi moglo da bude neko osnovno značenje, pri čemu atribut daleki možemo da shvatimo u prostornom i u vremenskom smislu, ili u kombinaciji prostor-vreme. Priča o Velikom prasku, mirkotalasnom i gravitacionom pozadinskom zračenju je, npr., nešto što je od nas vrlo daleko. To je duboki svemir u vremenskom smislu, ono što se u univerzumu dogodilo vrlo rano. S druge strane, možemo uslovno da govorimo o svemiru u današnjem trenutku. Šta je današnji trenutak, za kosmologe je osetljivo pitanje. U tom slučaju postavlja se pitanje: šta se događa sa materijom, koliko je svemir prostorno vrlo daleko u ovom trenutku, kako on izgleda danas? To je duboki svemir u prostornom smislu, kaže dr Marko Vojinović, teorijski fizičar iz Instituta za fiziku Univerziteta u Beogradu.

Tekst

TEMA BROJA

Miloslav Rajković

Duboki svemir / Kako smo došli do najdublje vasione?

Pogled ka iskonu sveta

Dosad najdublji prodor u svemir ostvaren je 2016, otkrićem galaksije čija je svetlost do nas putovala 13, 4 milijarde godina, a to znači da je nastala samo 400 miliona godina posle Velikog praska. Naučnici širom sveta veruju da će teleskop “Džejms Veb”, lansiran dok je ovaj broj Planete bio u pripremi, najmoćnija svemirska opseravtorija koju je čovekov tehnološki i inženjerski um dosad napravio, srušiti ovaj rekord u kosmičkoj udaljenosti. Detekcija svetlosti koja potiče sa najudaljenijih zvezda i galaksija i podataka o nastanku života jeste primarni cilj Vebove desetogodišnje misije, za koju je već utrošeno deset milijardi dolara.

Tekst

TEMA BROJA

M.R.

Daleki svemir / Astronomska istraživanja u Srbiji

Naši timovi u projektu LSST

Astronomska opservatorija i Departman za astronomiju i astrofiziku Matematičkog fakulteta u Beogradu glavni su nosioci naučno-istraživačkog rada u astronomiji, astrofizici i kosmologiji, u novije vreme i u astrobiologiji. U pojedine projekte su uključeni i istraživači sa Instituta za fiziku (Zemun), nuklearnih nauka u Vinči i Katedre za matematiku PMF u Kragujevcu. Postoji nekoliko samostalnih istraživačkih grupa, pojedinaca uključenih u međunarodne projekte, ali i grupa koje su deo širih kolaboracija. Jer, nebo pripada svima, kao što ni geo-nauke ne poznaju državne ili administrativne granice.

Tekst

TEMA BROJA

M. Rajković

Daleki svemir / Život u vasioni

U potrazi za zonama nastanjivosti

Otkrića krajem minulog veka desetina miliona galaksija, ekstrasolarnih planeta (1995) i da najveći broj zvezda u Mlečnom putu poseduje planete (ima ih samo u našoj galaksiji desetine milijardi), ogroman napredak u razumevanju ortogeneze, nastanka života (otkrića RNK i ekstremofilnih organizama sasvim adekvatno adaptiranih na život u raznim kosmičkim sredinama, pa i onim koje su smatrane za relativno negostoljubive), na drugoj strani, doveli su do svojevrsne sinteze astronomije i biologije - astrobiologije. Nova naučna oblast je u pravom smislu multidisciplinarna. Zajednički poduhvat astronoma i biologa, ali i istraživača iz fundamentalne fizike, kosmoloških, planetskih i geo-nauka, tehnologije i projektovanja svemirskih misija.

Tekst

TEMA BROJA

Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović

Daleki svemir / Galaksije na kraju univerzuma

Savršena „oluja događaja“

Najudaljenije galaksije ne samo da su neke od najstarijih, već takođe predstavljaju izvesnu vrstu„podijuma“ na osnovu koga je ceo kosmos izgrađen. U današnje vreme, dostupne su kompjuterske simulacije koje prikazuju složene strukture kosmičke mreže. Pomoću modela i posmatranjem kosmičkih mreža, istraživači su dobili uvid u strukturu i evoluciju prvobitnog univerzuma. U stvari, kosmos je toliko velik da se zumiranjem najudaljenijih galaksija ne samo vidi njegova prostranost već se i ispituje njegova prošlost.

Tekst

TEMA BROJA

Jelena Marjanović

Daleki svemir / Opasnost na pet hiljada svetlosnih godina

Magnetar, besni potomak supernove

Svemirska opservatorija “Swift” postavljena je u orbitu oko Zemlje sa zadatkom da skenira mrak i spokoj svemira, u potrazi za bljeskovima gama zraka iz njegovih najvećih dubina. Takvi vesnici udaljenih eksplozija detektuju se skoro svakodnevno, traju kratko, nekada samo delić sekunde a nekada nekoliko minuta, i svedoče nam o dramatičnim zbivanjima u životnom ciklusu zvezda. Kad registruje bljesak, opservatorija se brzo okreće prema njegovom izvoru (otud naziv “Swift” - hitar), snima ga svojim senzorima i kamerama i sakupljene podatke deli sa zemaljskim opservatorijama koje ih dalje proučavaju.

Tekst

TEMA BROJA

Dragan Lazarević

Daleki svemir / Spiralna maglina M31

Andromedina galaksija, nama najbliža

U toku svog burnog naučnog razvoja, astronomija je širila granice saznanja o univerzumu kojem pripada naša planeta Zemlja i čovečanstvo na njoj. Prvo je, usvajanjem predstave heliocentričnog sistema, pobedilo saznanje da je Zemlja jedna od planeta koje kruže oko Sunca. Sledeća revolucija u astronomiji je ukazala čovečanstvu da je Sunce samo jedna zvezda među milijardama drugih zvezda-sunaca koji čine našu galaksiju - Mlečni put. Početkom 20.veka, došlo do nove revolucije u ljudskoj predstavi spoznajom da je zvezdani sistem kome pripada Sunce, Mlečni put, samo jedan od milijardi drugih zvezdanih sistema-galaksija koje ispunjavaju Vasionu. Prvi dokazi koji su tome doprineli dobijeni su proučavanjem nama susedne galaksije, spiralne magline M31(NGC 224) u sazvežđu Andromeda.

Tekst

TEMA BROJA

Sanja Stanković

Daleki svemir / Teleskop “Džejms Veb”

Za pogled u istoriju svemira

Krajem prošle godine, u svemir je lansiran “Džejms Veb” dosad najveći teleskop kojeg je izradila NASA, posle više od dve decenije rada. Stručnjaci predviđaju da će istraživanja ovim teleskopom bitno promeniti naše razumevanje svemira i čovečanstvu pomoći da sazna odakle dolazimo i gde je još u svemiru moguće živeti. Počev od 1990. godine, teleskop “Habl” suočio je čovečanstvo sa brojnim otkrićima, omogućio da se odredi starost svemira (13,8 milijardi godina) i utvrdi da se svemir sve brže širi. Pomoću ovog teleskopa otkriveno je da je u središtu skoro svake veće galaksije crna rupa, izrađene su trodimenzionalne karte tamne materije, otkrivena su dva Plutonova meseca, Niks i Hidra.

Tekst

TEMA BROJA

Dr Vladica Božić

Daleki svemir / Moguće tehnike pogona leta kroz duboki svemir

Kako do međuzvezdanih putovanja

Međunarodna unija za telekomunikacije definiše da „duboki svemir” počinje na udaljenosti od 2 miliona km (približno 0,013 AJ) od Zemlje, dok je za američku agenciju NASA duboki svemir prostor na udaljenosti od 16.000 do 32.000 km od Zemlje. Fizičko istraživanje dubokog svemira do sada je realizovano pomoći robotizovanih sondi koje su prošle pored spoljnih planeta Sunčevog sistema (od Jupitera do Plutona), a potom su neke odletele i izvan granica Sunčevog sistema.

Tekst

TEMA BROJA

Oliver Klajn

Daleki svemir / Pogled sa Dalekog istoka

Traganje za novim svetovima

Kineska korporacija za nauku i tehnologiju svemira je vodeća ustanova u najmnogoljudnijoj državi sveta koja se bavi osmišljavanjem i proizvodnjom svemirskih letelica i opreme. Kao samostalna institucija deluje od 1999.godine. Pre dve godine, jedan od čelnika Kineske korporacije za nauku i tehnologiju svemira obratio se studentima Beihang univerziteta u Pekingu, inače specijalizovanom za aeronautiku, tehnologiju, inženjerstvo i prirodne nauke. Tom prilikom je istaknuto da se, za kraj ove decenije, planira početak programa istraživanja planeta koje bi mogle biti pogodne za naseljevanje ljudima a nalaze se u blizini Sunčevog sistema.

Tekst

TEMA BROJA

Zoran Živković

Daleki svemir / Nauka i fantastika

Ogled o kretanju kroz vreme u SF žanru

Šta izvesno znamo o kretanju kroz vreme? Ne mnogo, zapravo. Jedino to da, pod normalnim okolnostima, napredujemo postojanom stopom od dvadeset četiri časa dnevno u smeru od prošlosti ka budućnosti. Ove normalne okolnosti mogu se, bar načelno govoreći, narušiti u dva slučaja: ako preinačimo stopu ili smer. Stopa se može promeniti čak i u stvarnosti, a smer, po svemu sudeći, samo u SF žanru. Razmotrimo najpre stopu.

Tekst

HIGH TECH

TEHNOLOGIJA, ELEKTRONIKA, ROBOTIKA,
MUZIKA, ŽELEZNICE I IGRICE

Istraživači sa Univerziteta Tvente, u Holandiji, rade na razvoju tehnologije koja će omogućiti davanje injekcija i vakcina pomoću lasera umesto iglom. Postupak će trajati kraće nego ubod komarca i biće bezbolan pošto će biti izbegnuta stimulacija nervnih završetaka u koži. Nova, tzv. "bubble gun" tehnologija će omogućiti vakcinaciju mnogih ljudi koji cepljenje izbegavaju upravo zbog patološkog straha od igle.

Tekst

INSTITUCIJE

Dubravka Marić

Zavod za intelektualnu svojinu

Zaštita kreativnog uma

Pariska konvencija iz 1883. koju je, uz deset drugih država, tada potpisala i Kraljevina Srbija, predstavlja osnovu međunarodnog prava u oblasti zaštite industrijske svojine, a Kraljevina Srbija je već 1884. godine donela prve propise iz oblasti znakova razlikovanja. Zaštita prava intelektualne svojine na institucionalan način u našoj zemlji je započeta sredinom novembra 1920. godine, osnivanjem Uprave za zaštitu industrijske svojine, čiji je pravni naslednik Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije.

Tekst

MATEMATIKA

Borka Marinković

Generativna umetnost

I igrice, i krug, i kod, i računari

„Generativna umetnost korist imatematički, kompjuterski itd. sistem kao metod proizvodnje formulisanja vizuelne poruke. Funkcionisanje sistema se umnogome oslanja na razne naučne teorije. Tako generativna umenost teži da, kroz softver kao alat, prikaže rad koji teži estetici. Umetnik obično postavi određena pravila ili formule, šablone materijala, i onda postavlja slučajne ili polu-slučajne principe da rade na tim elementima. Ideja o postavljanju umetničkog procesa u prostor pre-generisanog dela je glavna funkcija generativne umetnosti.

Tekst

TESLA

Od Filadelfije do Srbije

Teslin narod, tamo i ovde

Teslina naučna fondacija (The Tesla Science Foundation - TSF) iz američkog grada Filadelfije samo je godinu dana mlađa od magazina „Planeta“, i zajedno raste sa ovim naučnim magazinom svih ovih godina. Na dan obeležavanja Teslinog rođenja, 10. jula 2004. godine, Nikola Lončar, Ličanin poreklom, koji je već više od tri decenije aktivan u srpskoj dijaspori u SAD, osnovao je „Klub pronalazača Nikola Tesla“ u cilju promocije Teslinog nasleđa. Nedugo zatim klub pronalazača se preimenuje u „Klub Nikola Tesla“ jer se pokazalo da je više zainteresovanih za Teslu i njegov rad, nego za samo pronalazaštvo.

Tekst

IZLOŽBE

D. M.

Pupin i Tesla

Pupin i Tesla

U Muzeju nauke i tehnike u Beogradu je nedavno održana izložba pod nazivom „Razvoj i primena rendgenske tehnologije kod Srba - od Tesle i Pupina do danas“, čiji su organizatori bili Muzej i kompanija „Visaris“, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Tekst

FAUNA

Dr Ana Paunović

Životinje u zimskim uslovima

Pola godine bez hrane!

Kada spoljna temperatura počne da se spušta pred zimu, dešavaju se primetne promene svuda oko nas. Kako se zima približava, viđamo sve manje životinja.Čovek i dan-danas pokušava da pronikne u veliki broj mehanizama i tajni koje omogućavaju životinjama da izdrže ekstremne temperature, i visoke i niske.Tokom jeseni veverice sakupljaju orašaste plodove, miševi i dabrovi hranu čuvaju u svojim domovima, a neke ptice započinju svoj put ka jugu. Pčele koriste zalihe meda koje su sakupile tokom toplijih meseci. Mnogi sisari pokušaju da pojedu koliko god mogu pre nego što dođe zima, da bi bili sigurni da će imati višak masti za zimske mesece. Osim što ih ovo zagreva dodatnim slojem izolacije, sprečava ih da previše ogladne.

Tekst

RETKE VRSTE

O.K.

Avetinjski tarzijer

Sićušni okati skakači

Arhipelag Selajar se nalazi na jugu Indonezije, blizu ostrva Sulavezi, u Floreskom moru. Na njegovom glavnom ostrvu, koje se takođe zove Selajar, živi jedna vrsta ugroženog primata. Reč je o spektralnom tarzijeru ili, kako se još naziva, avetnjaku. Stručni naziv Tarsius spectrum potiče od nemačkog prirodnjaka iz 18. veka Johana Erkslebena. Po izgledu podsećaju na lemure i lorise mada su taksonomski bliži majmunima i ljudima.

Tekst

TEKTONIKA

Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović

Podvodni vulkan

Vulkan na dnu okeana

Jedan nemački istraživački tim je 2015. godine poslao podmornicu na dno Pacifika. Zapadno od Perua, robot je kamerom istraživao ogromno prostranstvo morskog dna, duboko 4 km, poznato po tome što je izuzetno ravno. Antje Boetijus, biolog s Instituta Alfred Vagner, priseća se i utiska da je dno veoma mračno. Kada su se na robotu upalila svetla, ukazao se pejzaž koji do tada nikada nije viđen.

Tekst

MINERALI

Dubravka Marić

Naše geološko blago

Šareni svet ispod planetarne kore

Zbirka minerala i stena Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu je najstarija muzeološka zbirka u Srbiji.Osim mnogobrojnih primeraka minerala i stena, u njoj se čuva i 254 od ukupno pet stotina uzoraka, koje je knezu Milošu Obrenoviću 1835. poklonio nemački rudarski inženjer, baron Sigmund August Volfgang fon Herder. To je, pre svega, nastavno-naučna baza fakulteta, ali i mesto gde vaspitači rado dovode predškolce koje očarava tajanstveni svet od koga je sačinjen „skelet“ naše planete

Tekst

OKO PLANETE

Istraživanja

Ugroženo dve milijarde ljudi

Krajem oktobra objavljeni su rezultati velikog istraživanja o uticaju klimatskih promena na zdravlje ljudi. Utvrđeno je da je tokom 2020. gotovo 19 odsto Zemljine kopnene mase bilo zahvaćeno ekstremnom sušom. Istraživanje je objavljeno u časopisu “Lanset”, gde se navodi da klimatske promene predstavljaju veliku pretnju bezbednosti hrane, i da već pogađaju više od dve milijarde ljudi.

Tekst

OKO PLANETE

Fizika

Nova prirodna sila?

Nauka zna za četiri prirodne sile: gravitaciju, elektromagnetnu, slabu silu i jaku silu. Odnedavno pominje se da postoji peta, do sada nepoznata prirodna sila. Do ovih rezultata došli su stručnjaci jedne laboratorije u okolini Čikaga.

Tekst

OKO PLANETE

Kinologija

Najpametniji psi na svetu

Border koli spadaju u grupu najpametnijih pasa - sposobni su da nauče do 100 imena određenih predmeta i da ih identifikuju, navodi Sara Dror, naučni saradnik Univerziteta Etvešlurand, u Mađarskoj, gde se bave istraživanjem inteligencije raznih rasa pasa.

Tekst

OKO PLANETE

Meduze

Bez kraja životnog veka

Meduze su među najstarijim bićima na svetu sa više organa; nastanjuje našu planetu 500 miliona godina. Jedna od najzanimljivijih je besmrtna meduza Turritopsis dohrnii, vrsta bez kraja životnog veka. Pošto meduze nemaju mozak i srce, proces hranjenja je mnogo pasivniji u poređenju sa drugim životinjama. Ishrana im se sastoji od planktona, ikre, larvi i sićušnih morskih stvorenja. Njihovi pipci oslobađaju otrov koji može da ubije plen pre nego što ga progutaju. Veće meduze mogu da love i životinje poput rakova i ribe.

Tekst

OKO PLANETE

Otkrića

Najsevernije ostrvo na svetu

Grupa naučnika iz jedne dansko-švajcarske ekspedicije je, tokom jula prošle godine, sasvim slučajno otkrila teritoriju za koju se danas smatra da je najsevernije ostrvo na svetu. Nalazi se nedaleko od Grenlanda, a otkriveno je kada su pomenuti naučnici otišli da pokupe uzorke sa kopna na osnovu kojih bi istražili kako su se nove žive vrste prilagodile ekstremnim uslovima života u tom prostoru planete. U početku su mislili da je to ostrvo Odak, za koje se zna od 1978. godine. Međutim, kada su proverili gde se nalaze, utvrdilo se da su 800 m severnije.

Tekst

OKO PLANETE

Ekologija

Mikroplastika u morima i okeanima

Tim francuskih i japanskih istraživača u japanskoj prefekturi Šizuoka sakuplja mikroplastiku u cilju utvrđivanja kako ona ulazi u more i koliko prodire u dno okeana. Sićušni plutajući fragmenti plastične ambalaže, sintetičke odeće i ribarskih mreža su se namnožili tokom proteklih decenija i sada ih ima u svakom od okeana, pa čak i tamo gde su najdublji. Prema jednoj studiji iz 2020. godine, morsko dno planete je zatrpano sa oko 14 miliona tona mikroplastike! Naučnici smatraju da su neophodna istraživanja o takvom zagađenju, pre svega zbog uticaja na ekosisteme, lanac ishrane i zdravlje ljudi.

Tekst

OKO PLANETE

Antropologija

Nova ljudska vrsta

Međunarodni tim istraživača, među kojima su Predrag Radović, asistent na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, i Mirjana Roksandić, profesorka na Univerzitetu u Vinipegu (Kanada) najavili su ime nove vrste fosilnog čoveka - Homo bodoensis. Ova vrsta ljudi živela je u Africi pre oko pola miliona godina. Bila je direktni predak savremenih ljudi.

Tekst

OKO PLANETE

Veštačka inteligencija

Poznata struktura gotovo svih proteina

Odnedavno, uz pomoć računarskog programa AlphaFold, naučnici mogu da upoznaju strukture čak 350.000 proteina koji pripadaju ljudima i drugim organizmima. Instrukcije za stvaranje ljudskih proteina nalaze se u našim genomima, odnosno DNK, u središtu ljudske ćelije. Genom čoveka izražava oko 20.000 tih proteina. Sve zajedno, biolozi ih nazivaju proteomom.

Tekst

OKO PLANETE

Pompeji

Soba robova

Italijasnki arheolozi su nedavno otkrili sobu u jednoj vili kod Pompeje, Italija, koja otkriva životne uslove u kojima su živeli robovi u gradu kog je uništila erupcija obližnjeg vulkana. U toj očuvanoj sobi nađena su tri drvena kreveta i predmeti kao što su amfore, keramičke vaze i noćne posude.

Tekst

NOBELOVE NAGRADE

HEMIJA, FIZIKA, I MEDICINA

Benjamin List i Dejvid Mekmilen dobili su Nobelovu nagradu za hemiju 2021. godine za razvoj novog načina konstrukcije molekula - organokatalizu. Njih dvojica su, u odvojenim istraživanjima, “razvili treći tip katalize - asimetričnu organokatalizu, koja nadograđuje male organske molekule”. List radi nemačkom institutu “Maks Plank”, a Makmilen na Univerzitetu Prinston, SAD. Ova dvojica naučnika, nezavisno jedan od drugog, stvorili su treću vrstu katalizatora - asimetričnu organokatalizu, zasnovanu na malim organskim molekulima. .

Tekst


SADRZAJ PLANETA Br 103

 

ČASOPIS PLANETA Br 103

 SARADNICI NA BROJU

Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Rastko Kostić, Ratko Kušić, Dragan Lazarević, Borka Marinković, Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Miloš Rastović, Marija Sretenović, Dušan Stanić, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o. © All rights reserved
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

 

Sledeći broj izlazi 1. marta 2022.


  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 10 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 108
Planeta Br 108
Godina XX
Novembar - Decembar 2022.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2022 PLANETA