REKE

Dubravka Marić

Dunav za sve

„Svetionik“ za obnovu evropskih reka

U Beogradu je, krajem maja, održan drugi sastanak konzorcijuma sastavljenog od 48 partnera iz 14 evropskih država koji sarađuju u okviru projekta „DANUBE4all“ (HORIZON-MISS-2021-OCEAN-02-02 Restoration of the Danube river basin waters for Ecosystems and People from Mountains to Coast – „DANUBE4all“ https://www.danube4allproject.eu/). Njihov zadatak je priprema integrativnog akcionog plana za obnovu reke Dunav na naučnoj osnovi, uz aktivno učešće građana, lokalnih zajednica, upravljača i drugih zainteresovanih strana („stakeholders“).

Evropske reke su ispresecane veštačkim preprekama i nedostaje im povezanost. Čovekova aktivnost dovodi do menjanja njihovih obala, količine i dubine vode, brzine protoka, smanjenja ili povećanja količine sedimenata. Privredna delatnost doprinela je ekološkoj degradaciji oko 70-90 procenata plavnih područja Evrope, a klimatske promene samo pogoršavaju stanje. Ograničeni uspesi u nastojanjima da se obnove slatkovodni ekosistemi i tranzicione vode (vodna tela koja se nalaze između kopnenih voda i mora: delte, estuari, fjordovi i drugo) naveli su Evropsku uniju da kroz program „Horizon Europe“, podrži projekat „DANUBE4all“ (Dunav za sve).
Ovaj projekat, koji podržava misija EU, zamišljen je tako da bude „svetionik“ za obnovu drugih evropskih reka. Akcioni plan obnove sliva Dunava (DBRAP), koji će proizaći iz projekta „DANUBE4all“, biće zasnovan na dosadašnjim naučnim saznanjima i novim otkrićima. Njegov zadatak će biti da promoviše poboljšanje ekološkog statusa i biološku raznovrsnost, i da doprinese poboljšanju povezanosti rečnih ekosistema. Projekat je zamišljen tako da čvrsto poveže naučnike, javnost i one koji odlučuju, ali i da ponudi rezultate koji će pokazati da revitalizacija rečnih tokova, osim ekološke, ima i svoju ekonomsku vrednost. 

Javnoj prezentaciji projekta su, osim saradnika na projektu iz zemalja-učesnica, prisustvovale i zainteresovane strane: predstavnici nadležnih državnih institucija i organa, javnih preduzeća, zaštićenih područja, naučno-istraživačkih institucija, nevladinih organizacija i medija iz Srbije, ali i Međunarodne komisije za zaštitu Dunava (ICPDR). Predstavljeni su pojedinačni delovi i teme projekta: gubitak povezanosti (fragmentacija reka i staništa), čija je posledica narušavanje ekosistema uz gubitak biodiverziteta, potraga za rešenjima inspirisanim prirodom, podsticanje javnosti u okviru projekata građanskih inicijativa (kroz monitoringe i slično), kao i konkretni primeri sprovođenja aktivnosti restauracije staništa u okviru demonstracionih područja projekta (u gornjem i srednjem delu Dunava i na samoj delti Dunava), kao i rad na izradi akcionog plana.

Promociju je imala i mreža „Zdrav Dunav“, koja se razvija sa ciljem da lokalnim akterima (kao što su muzeji, centri za posetioce i rezervati prirode) omogući razmenu znanja i učenje, ali i vidljivost i prepoznatljivost u regionu. Mreža „Zdrav Dunav“ će igrati ključnu ulogu u tranziciji ka održivom dugoročnom upravljanju ekosistemima, u kom svi učesnici doprinose na svoj način, a nastaviće da deluje i po okončanju samog projekta. Ova mreža je i deo saradnje sa „Svetskom mrežom muzeja voda“, koja je takođe predstavljena učesnicima sastanka. Ovom prilikom je najavljen i „Svetski dan migratornih riba“, koji se obeležava svakog drugog 25. maja, počev od 2014. 
Svoje mesto na ovom događaju, našla je i putujuća izložba iz Nemačke, koja prikazuje ugrožene autohtone vrste vodozemaca, naročito podunavskog velikog mrmoljka (Triturus dobrogicus), poznatog i kao „dunavski zmaj.“ Izložba koja je ovim povodom dobila i svoje izdanje na srpskom jeziku, javnosti je bila dostupna u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ do 15. juna, da bi potom otputovala dalje, u Nacionalni park „Đerdap.“

Dubravka Marić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"