U jesen 2023. godine, nekoliko kompanija objavilo je da su napravili kvantne računare sa preko 1000 kubita,
što se može shvatiti kao prelomna tačka u ovoj oblasti. Najpre Atom Computing, a potom i IBM oborili su ovaj rekord, a pažnja
masovnih medija bila je ove jeseni ponovo fokusirana na ovu potencijalno revolucionarnu oblast, od strateške važnosti u međunarodnoj
trci za nadmoć u informacionim tehnologijama.
Nikola Tesla je u svom životu doživeo bezbroj velikih trenutaka.
Iako je za svoj pronalazački rad i ogroman doprinos razvoju tehnologije njegovog
doba dobio veliki broj priznanja, počasnih doktorata najvećih svetskih univerziteta,
ordenja i diploma, a brojne naučne institucije i društva sa velikim uvažavanjem su
ga primali u svoje redove kao počasnog člana, ostao je skroman i nenametljiv.
Dokle se stiglo u razvoju kvantnog računara? Pitanje nije retoričko. Njegova praktična primena se iščekuje kao hleb nasušni. Zasad, on se „na papiru“,
kao paun svojim raznobojnim perjem, oholo šepuri ogromnim mogućnostima. Ali taj transfer iz teorije u proizvodne pogone čini se da je još daleko. Najrazličitiji tekstovi na internetu
svojevrsna su istorija kako se proces razvoja kvantnog računara odvijao, od Fajnmana do danas. Jedan hroničar je to nazvao odisejom koja traje pune četiri decenije.
Najviša naučna ustanova srpskog naroda obeležila je u novembru 182 godine postojanja,
na korist našoj nauci i umetničkom stvaralaštvu. Podsetimo, ukazom kneza Mihaila Obrenovića,
7. novembra po starom (19. novembra po danas važećem kalendaru) 1841. Godine, osnovano je
Društvo srpske slovesnosti, preteča današnje Srpske akademije nauke i umetnosti. Društvo je
1864. promenilo naziv u Srpske učeno društvo, a od 1887. godine Kraljevina Srbija dobila je
i pravu akademiju, Srpsku kraljevsku akademiju, čiji je prvi predsednik bio Josif Pančić.
Predsednik SANU, akademik Zoran Knežević, govorio je o njenom identitetu, ulozi u društvu,
osipanju članstva, izborima...
U opštoj medievistci, a posebno vizantologiji, nije zanemarljiv broj žena
koje imaju jedan ili više radova koji se temom dotiču Svete Gore. Malobrojne su među njima
one kojima je Sveta Gora Atonska pretežno polje naučnog interesovanja, kao što su to Dionisija
Papahrisantu i Vasiliki Kravari iz pariskog Centra za vizantijsku istoriju i civilizaciju.
Tom ekskluzivnom društvu pripada i akademik Mirjana Živojinović, naučni savetnik Vizantološkog
instituta SANU. Duže od pola stoleća M. Živojinović neumorno proučava prošlost Svete Gore i
Hilandara. I kod nas i u svetu je priznati poznavalac njihove istorije. Vodi Akademijin
Hilandarski odbor i uređuje Hilandarski zbornik.
Kvantni računari / Dr Aleksandra Gočanin, docent Fizičkog fakulteta u Beogradu, o kvantnom računarstvu
Dokle se stiglo u razvoju kvantnog računara? Pitanje nije retoričko.
Njegova praktična primena se iščekuje kao hleb nasušni. Zasad, on se „na papiru“ kao
paun svojim raznobojnim perjem oholo šepuri ogromnim mogućnostima. Ali taj transfer
iz teorije u proizvodne pogone čini se još daleko. Najrazličitiji tekstovi na internetu
svojevrsna su istorija kako se proces razvoja kvantnog računara odvijao, od Fajnmana
do danas. Jedan hroničar je to nazvao odisejom koja traje pune četiri decenije.
U skorije vreme, zaintirgira nas na trenutak vest da je njegova primena pitanje
dana ili da je već počela. Ali oni koji nešto znaju o kvantnoj fizici, znaju da
to nije pravi kvantni računar već kombinacija kvantnog i klasičnog da bi se
ubrzale neke računarske operacije.
Veliki svetski univerziteti organizuju kurseve kvantnog računarstva.
Oni su posvećeni obrazovanju studenata, usavršavanju stručnjaka, međunarodnoj saradnji
i preduzetničkim projektima.
Indija je nedavno objavila program „Nacionalna kvantna misija“ da bi
ubrzala razvoj kvantnog računarstva i komunikacija, kvantnih senzora, kvantnih materijala
i uređaja, dok se indijski univerziteti pripremaju za uvođenje programa kvantnog računarstva.
Da je trenutno stanje u oblasti kvantnog računarstva u Rusiji
na daleko višem nivou nego što se to misli, dokazalo je i letošnje predstavljanje
kvantnog računara na „Ruskom forumu za buduće tehnologije“.
Uspešno dovođenje više ultrahladnih atoma u lasersku zamku,
o čemu su nedavno izvestili naučnici sa Univerziteta za nauku i tehnologiju
Kine, Univerziteta Tsingua i Univerziteta Fudan, predstavlja ključni korak
ka praktičnim procesorima za kvantne računare.
Kineski stručnjaci očekuju da će kvantni računari imati vrlo široku
primenu i da će doneti napredak na raznim poljima. To se najpre misli na veštačku
intelegenciju, mašinsko učenje, nauku o materijalima i biomedicinu. Strategija o
nauci i tehnologiji u najmnogoljudnijoj zemlji zasniva se na petogodišnjim planovima.
Najviše pažnje se posvećuje enkripciji pošto se veruje da bi kvantni računari mogli
da nadvladaju sve dosadašnje metode enkripcije.
Australijski naučnici su, posle gotovo jedne decenije istraživanja i rada,
stvorili prvi kvantni računarski sklop na svetu objedinivši sve delove na klasičnom
računarskom čipu - na kvantnoj osnovi, navedeno je u tekstu o ovom izumu objavljenom
u časopisu “Nature”. Iza ovog uzbudljivog naučnog poduhvata stoje stručnjaci
okupljeni u Silicon Quantum Computing i Centru za tehnologiju komunikacija.
Prvi međunarodni simpozijum o mijalgičnom encefalomijelitisu i posledicama
Covid-19, održan na beogradskom Institutu za kardiovalskularne bolesti Dedinje, imao je za
cilj da lekarima, ali i široj javnosti ukaže na dva srodna, polimorfna stanja koja se veoma
teško dijagnostikuju
Izložbu pod naslovom „Sve je u broju i meri“ organizovali su
Astronomska opservatorija u Beogradu i Zavod za zaštitu spomenika kulture
grada Beograda da bi prikazali period obnove većeg dela kompleksa od 2015. do 2023.
Na Evropi, jednom od Jupiterovih satelita, izgleda da ima ugljenika,
jednog od ključnih elemenata potrebnih za život, upućuju snimci svemirskog teleskopa
“Džejms Veb”. Ugljen-dioksid (CO2) na površini ovog Juputerovog meseca potiče iz slanog
okeana koji se nalazi ispod ledenog pokrivača debljine oko 16 km. Ovo otkriće upućuje
na mišljenje da je taj okean možda nekada bio pogodan za život, što je pobudilo maštu
brojnih astrobiologa, navode geohemičari sa Istraživačkog instituta Univerziteta u Teksasu.
Posle gotovo sedam meseci od prvog neuspešnog starta rakete tipa starship,
usledilo je drugo lansiranje, 18. novembra 2023. Sa kosmodroma “Boca Chica”, na krajenjem
jugoistoku Teksasa, ponovo je poletela dvostepena raketa starship koja se sastojala od
prvog stepena nazvanog booster 9 i drugog stepena starship 25. Praćena velikim brojem
posmatrača, koji su sa bezbedne udaljenosti na suprotnoj strani zaliva uzbuđeno skandirali
i navijali da let bude uspešan, raketa startne mase od oko 5000t se, radom 33 motora
prvog stepena tipa “raptor”, uspešno se odvojila od startnog postolja i, uz veliku buku,
podizala sve više gubeći se u nebeskom plavetnilu.
Pre oko 4.5 milijardi godina, protplaneta veličine Marsa,
kasnije nazvana Teja sudarila se sa Zemljom. Pošto sudar nije bio čeoni,
Zemlja je uspela da preživi sudar, a od ostatka materijala posle sudara
u Zemljinoj orbiti kasnije je nastao Mesec. Jedna od posledica ovog sudara
je da se Zemljino metalno jezgro uvećalo pošto se spojilo sa Tejinim.
Artur Brio, iz francuskog Nacionalnog centra za kosmička istraživanja,
i njegovi saradnici ispitivali su seizmičke podatke o Mesecu u nameri da steknu uvid
u događaje tokom ranog perioda Sunčevog sistema i da, na osnovu potresa, steknu uvid
u unutrašnjost ovog svemirskog tela. Za to su koristili podatke dobijene tokom misija
“Apolo” i tokom kasnijih osmatranja i merenja sa Zemlje.
Posle misije sonde “Oziris reks” (NASA) ka asteroidu Benu,
i nazad, koja je trajala sedam godina i tokom koje je sonda preletela 6,21
milijardu kilometara, naučnici su počeli da proučavaju donešene uzorke
asteroida stare oko 4,5 milijardi godina. Za sada se zna da uzorci sadrže
visok procenat ugljenika i vode, što upućuje na mišljenje da na asteroidu
postoji materijal koji može biti osnova života i na našoj planeti.
Namera stručnjaka je bila da se donese oko 60 gr materijala sa asteroida
ali, kada je sonda otvorena, nađeno je još onoga što će biti predmet proučavanja.
Nedavno je u časopisu “Science” objavljeno da je u dalekom svemiru
došlo do eksplozija nazvane FRB 20220610A. Eksplozija je trajala manje od jedne
milisekunde, ali je u tom deliću vremena oslobodila energije koliko Sunce emituje
tokom trideset godina! Brzi rafali radio-talasa (FRB) su veoma moćni signali koji
traju koliko i treptaj oka a oslobađaju neshvatljivo veliku energiju! Kratkotrajni
su i pojavljuju se iznenada, u nekom delu svemira. Neki od ovih signala javljaju
se periodično, u intervalima od nekoliko dana ili meseci.
Postoje dva tipa matematičara, kaže Friman Dajson,
britanski fizičar i matematičar: “Jedni su uporedivi s pticama,
a drugi sa žabama. Prvi vide predeo odozgo, iz opšte perspektive,
a drugi, prebirajući po detaljima, dole po zemlji.
Moderan život bez interneta i brzih komunikacija praktično je nezamisliv.
Ukoliko bi digitalne veze i konekcije radile bez kašnjenja u prenosu podataka i bez zastajkivanja
u razmeni raznovrsnih informacionih paketa usled “baferovanja”, mnogo toga bi funkcionisalo još bolje.
Na sreću, tehnologija koja treba da obezbedi savršenu “virtualnu realnost”, trenutni prenos podataka,
dramatičan razvoj robotike i veštačke inteligencije, i praktično uvede svet u budućnost gde će biti
moguće potpuno iskorišćenje potencijala interneta, već kuca na vrata. 6G je po mnogo čemu mreža nove
ere, tehnologija koja će oblikovati svet sutrašnjice. Ta generacija “celularne” (ćelijske) komunikacije
će daleko prevazići potencijale 5G mreže. Mnogi razvojni centri u svetu, prvenstveno na istoku - u
Kini i Južnoj Koreji, već su prijavili brojne uspešne patente elemenata buduće 6G strukture.
Iako je svetsko tržište električnih automobila već pomalo zasićeno uz
primetan pad potražnje za ovim vozilima, kineska kompanija “Xiaomi” je ponosno
predstavila svoj prvenac - SU7 (Speed Ultra 7). Svojim automobilom, “Xiaomi”
želi da postane konkurentan ostalim proizvođačima, pre svega pristupačnom cenom
ali i mogućnostima svog četvorotočkaša.
Mali website je trebalo da pomogne studentima jednog američkog univerziteta
da se bolje upoznaju i da ostanu povezani, ali je to izazvalo pravu revoluciju digitalnog
druženja ljudi širom sveta i dovelo do globalnih tektonskih društvenih i kulturnih promena
Hemičar Sima Lozanić (1847-1935) je jedan od najznačajnijih srpskih
naučnika na prelasku iz 19. u 20. vek. Bio je rektor Velike škole, prvi rektor Beogradskog
univerziteta, dva puta predsednik Akademije nauka, ministar, diplomata i aktivni učesnik
svih ratova svog vremena. Ipak, posle smrti je brzo pao u zaborav, ostajući skoro nepoznat
našoj široj javnosti.
Smanjenje ukupnog unosa kalorija može da podmladi mišiće i da aktivira
biološke puteve važne za dobro zdravlje, tvrde istraživači iz američkog Nacionalnog
instituta za zdravlje. Već dugo je poznato da smanjenje kalorija, bez lišavanja tela
esencijalnih vitamina i minerala, poznato kao ograničenje kalorija, na životinjskim
modelima odlaže napredovanje bolesti povezanih sa starenjem. Ova nova studija,
objavljena u Aging Cell, sugeriše da isti
biološki mehanizmi mogu da se primene i na ljude.
Sočiva za filtriranje plavog svetla, to jest naočari za blokiranje plave
svetlosti, na tržištu su od ranih 2000-tih godina i optičari ih sve češće preporučuju,
ali nedavno objavljeni rezultati pregleda 17 randomizovanih kontrolisanih ispitivanja
pokazuju da te naočari verovatno nemaju uticaja na naprezanje očiju uzrokovano upotrebom
računara, ili na kvalitet spavanja. Pomenuti pregled, objavljen u Cochrane bazi podataka
sistematskih pregleda, koji su obavili istraživači sa dva australijska univerziteta
(Monash, i Univerziteta u Melburnu) u saradnji sa kolegama sa Univerziteta u Londonu,
takođe nije našao dokaze da sočiva za filtriranje plavog
svetla štite od oštećenja mrežnjače.
Autohtone sorte vinove loze su važne za svaku vinogradarsku zemlju
jer svedoče o njenoj vinogradarskoj tradiciji i pomažu joj da izgradi vinski identitet.
Srbija je mala vinogradarska zemlja koja taj identitet ne može da gradi na
internacionalnim sortama. Ona mora da se izdvoji autentičnošću i kvalitetom
koji se podrazumeva, a za to su važne autohtone sorte. Rezultati koji su
postignuti sa vinima prokupca, potvrđuju ovaj stav.
Cvetanje Tise je zanimljiv prirodni fenomen i događaj koji budi veliko
interesovanje, a o čemu se malo ili skoro ništa ne zna. Glavni krivac za to je živo
biće sa najkraćim vekom na Zemlji, vrsta insekta iz porodice Ephemeroptera, kod nas
poznat kao Tiski cvet, a u ostatku sveta pod nazivom Vodeni cvet.
Zime se razlikuju u zavisnosti od geografske dužine i širine.
Kako se krećemo od ekvatora prema polovima, temperature postaju niže, a klima
se menja. Na ekvatoru, gde je geografska širina najmanja, zime su obično blage
ili čak nepostojeće. Temperature su visoke tokom cele godine, pa se ne oseća
jasna razlika između godišnjih doba. U umerenim klimatskim zonama, kao što
su veći delovi Evrope i Severne Amerike, zime su obično hladne, sa nižim
temperaturama i često sa padavinama u obliku snega ili kiše. Ovde se tokom
zime duže zadržava i noć, dok su dani kraći. Na polarnim područjima, kao
što su Arktik i Antarktik, zime su izuzetno hladne i dugačke.
U centralnom delu Moldavije je grad Orhej, središte
istoimenog okruga, u okviru kojeg se nalazi opština Trebujeni.
Od tri sela te opštine, jedno se zove Butučeni. Udaljeno je oko
60 km od moldavske prestonice Kišinjeva. Na području Butučenija
je arheološka celina Stari Orhej. Osim što je arheološki lokalitet,
Stari Orhej obuhvata i niz prirodnih objekata poput stena i litica
uz reku Raut koja je, svojim krivudavim tokom, formirala dva uzvišenja
koja su ujedno i prirodna utvrđenja. Čitav kompleks predstavlja vrstu
muzeja na otvorenom.
Proizvodi koji imaju određenu namenu se najčešće dobijaju preradom prirodnih resursa,
pri čemu mogu nastati velike količine otpada. Dodatno, posle određenog vremena i sam proizvod će izgubiti
upotrebnu vrednost (životni vek) i odložiti se, najčešće kao otpad. S napretkom društva povećala se i količina
otpada, što је izazvalo negativni uticaj na stanje životne sredinu. Zbog toga se u ljudskom društvu moralo
organizovati upravljanje otpadom.
Naučnici nisu jedinstveni u stavu kojim bi vulkanima trebalo dodeliti naziv „supervulkani“
i da li bi taj termin bio svima jasan. Opšte je prihvaćeno da je supervulkan onaj koji je,
u nekom trenutku svoje (obično veoma duge) istorije, u vazduh izbacio više od 1.000 km3
vulkanskog materijala, što je dovoljno da se zatrpa luka velika kao, recimo, sidnejska
- i to čak 2.000 puta! To bi bio osmi stepen na skali koja meri zapreminu izbačenog
materijala, kao i visinu i jačinu eruptivne vulkanske eksplozije VEI (Volcanic
Explosivity Index).
Na arheološkom nalazištu u Bogazkoi-Hatuši, na severnom obodu centralne
Turske, nekada glavnom gradu Hetitskog carstva, pronađeni su tragovi jednog nestalog
jezika.
Sva je prilika da će dugo uvreženu sliku o neandertalcima kao bićima
skromnih intelektualnih dometa moći da promene najnovija arheološka otkrića koja stižu
iz Francuske. U pećini La Roš-Kotar, u dolini Loare, pronađeni su tragovi na zidu za
koje arheolozi veruju da su dela smislenih aktivnosti ljudi. Pošto su analize sedimenta
u pećini, rad istraživača iz Danske, pokazala da je pećina bila zatrpana blatom iz
Loare i ostacima okolnog tla najmanje 50.000 godina, jedini „kandidati“ bi mogli
biti neandertalci (Homo Neanderthalensis), s obzirom da se moderan čovek u Evropi
u to vreme još nije pojavio.
Finale tehnološke studije slučaja „Tech Case Study 2023“ održano
je 29. novembra 2023. godine u organizaciji Tehnološko-metalurškog fakulteta
Univerziteta u Beogradu i Saveza studenata Tehnološko-metalurškog fakultetu,
a uz podršku Ministarstva prosvete i u saradnji sa projektom „IED Srbija“
koji finansijski podržava ambasada Švedske u Beogradu.
U jednoj nedavno datoj izjavi stručnjaka sa Univerziteta Viktorija,
u Kanadi, ističe se da je “vreme da svetski lideri počnu da govore istinu o
klimi jer nećemo uspeti da ograničimo globalno zagrevanje na 1,5 stepeni,
niti na dva stepena. Sada se mora sprečiti globalno zagrevanje od tri stepena,
što je nivo zagrevanja koji će izazvati haos širom sveta"!
Jedna vrsta mlečike koja živi u tropskim predelima (Hura Crepitans)
u svakom svom delu sadrži otrovne komponente. Seme ovog drvete eksplodira toliko jako
da može da povredi životinje i ljude koji mu se nađu u blizini. Zbog ovog neobičnog
svojstva nazivaju ga i “drvo dinamit”.
Saradnjom stručnjaka iz Prirodnjačkog muzeja u Karlsrueu (Nemačka), Zemaljskog muzeja Bosne i
Hercegovine i lepidopterologa iz Austrije nedavno je utvrđeno postojanje vrste noćnog leptira pod nazivom
balkanski planinski mrazovac. U saopštenju Zemaljskog muzeja navedeno je da je na planini Vlašić pronađen
"balkanski planinski mrazovac, noćni leptir naučnog naziva Lignyoptera thaumastaria…
Stručnjaci južnoafričkog nacionalnog parka ”Kruger” nedavno su puštali snimke
ljudskih razgovora preko zvučnika koji su bili skriveni u rupama sa vodom. I - gotovo sve
životinje bile su toliko preplašene da su odmah pobegle! Začudo, snimci rike i režanja
lavova pokrenuli su znatno manje panike.
Najstariji pisani jezik za koji se zna je klinasto pismo.
Nastalo je tako što su slovni znaci utiskivani trskom u meke glinene ploče.
Ti ostaci civilizacije Sumera nastali su u Mesopotamiji, u 4. milenijumu pne.
Na primer, za Ep o Gilgamešu se procenjuje da je nastao oko 3200. godine pne.
Približne starosti su egipatski hijeroglifi u grobnici faraona Peribsena
(2775-2650. pne). Upisana rečenica: „Ujedinio je dve zemlje za svoga sina,
dvostrukog kralja Peribsena“ smatra se za najranije napisanu rečenicu na svetu.
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Branimir Grgur, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić,
Ilja Slani, Reuf Jakupović, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Mihailo Racković,
Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
