MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIÆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 26
Godina V
Novembar - Decembar 2007g.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.

 

» Br. 26 Glavni naslovi

TEMA BROJA

POSTANAK I RAZVOJ �IVOTA

Traganje za dahom

U jednom pismu iz 1881. tibetanski sve�tenik Maha �ohan pi�e ,,...da bi mogli da tuma�e u�inke prirode i prethodnih generacija, ljudi su tokom vekova pronalazili teorije o deluju�im bogovima ili o povoljnim i nepovoljnim uticajima planeta... �ovek ni�ta ne mo�e protiv op�te struje kosmi�kih odnosa. Ciklusi moraju te�i svojim tokovima u fizi�kom i mentalnom pogledu. Mi smo ro�eni u toj mo�noj struji Kosmosa i mi mo�emo samo njene pojedine podele da izmenimo i vodimo. Ali, po�to imamo posla sa nepromenljivim Zakonom �iji smo stvorovi i mi, moramo biti zadovoljni sa onim �to smo mogli da u�inimo.
�Pomenuta re� kosmos je gr�kog porekla i ozna�ava red u vaseljeni. U tom zna�enju sve�tenik je i upotrebljava. A red ozna�ava da znamo po�etak ne�ega i pravac kojim ne�to nastalo ide.

  Tekst

�ivot pre �ivotaTEMA BROJA

Dr Milan Sudar, redovni profesor Rudarsko-geolo�kog fakulteta u Beogradu

�ivot pre �ivota

�ta je �ivot? U kom trenutku se pojavio prvi �ivot na na�oj planeti, za koju se ka�e da je kolevka i grob svega postoje�eg �to poseduje �ivot? Da li su �ivi organizmi nastali slu�ajno ili po planu i pod nadzorom neke vrhovne kosmi�ke sile? Najpoznatija knjiga sveta, hebrejsko-hri��anska Biblija ka�e da je Bog tvorac �ivog sveta. Ali, pre �ivih formi, Svevi�nji je stvorio svetlost, nebo, vodu i zemlju. Tako je u mitovima, legendama i verovanjima svih drevnih naroda koje je mu�ilo pitanje stvaranja sveta. Mitski peva� Orfej je verovao da je najpre nastalo Vreme, koje je postojalo �od samog po�etka bez po�etka�. Ali, i u nau�nim obja�njenjima nastanka �ivota klju�ne re�i su: vreme, voda, svetlost...

Pripremio:M. Rajkovi� Tekst

Ledena magijaTEMA BROJA

Ledena magija

Milionima godina �ivot se sastojao od mikroskopskih �estica. Potom se pojavila ogromna grudva i pojavile su se slo�eni organizmi. Da li je u pitanju slu�ajnost?
Paleontolog D�im Geling, iz Ju�noaustralijskog muzeja u Adelaidi, provodi dane poku�avaju�i da rekonstrui�e oblik i pona�anje bizarnih stvorenja nalik jeguljama po imenu Ediakaransi, na osnovu fosila koje su ostavili za sobom. On se nada da �e uspeti da objasni jednu od najve�ih misterija evolucije...

Pripremio:M. J Tekst

Kambrijumska �eksplozija �ivota�TEMA BROJA

Pripremila: Prof. dr Vesna Dimitrijevi�

Kambrijumska �eksplozija �ivota�

Najstariji period fanerozojskog eona, istovremeno i najstariji period paleozoika, naziva se kambrijum, i po�inje pribli�no pre 540 miliona godina. To je period koji ima poseban zna�aj za paleontologiju, jer se u kambrijumskim stenama fosili �iznenada� javljaju u velikom broju. Ovaj doga�aj u istoriji Zemlje ozna�ava se kao �kambrijumska eksplozija �ivota�.Mo�emo ga druga�ije nazvati i biolo�kim big-bengom. U to vreme pojavljuje se najve�i deo osnovnih tipova �ivotinja, javljaju se prvi organizmi sa skeletom, a predatorstvo postaje osnovni na�in �ivota.
Najbolja ilustracija ovog de�avanja su fosili sakupljani tokom vi�e od stotinu godina, visoko u Stenovitim planinama u Kanadi, na nalazi�tu koje se zove Burd�es �eils (Burgess shales), �to zna�i: listaste stene iz Burd�esa, jer su fosili o�uvani u sitnozrnim slojevitim sedimentima, nastalim litifikacijom finozrnog mulja.

Pripremila: Prof. dr Vesna Dimitrijevi� Tekst

magmaTEMA BROJA

Duboko u planetarnoj unutra�njosti

�ta je �ivot? U kom trenutku se pojavio prvi �ivot na na�oj planeti, za koju se ka�e da je kolevka i grob svega postoje�eg �to poseduje �ivot? Da li su �ivi organizmi nastali slu�ajno ili po planu i pod nadzorom neke vrhovne kosmi�ke sile? Najpoznatija knjiga sveta, hebrejsko-hri��anska Biblija ka�e da je Bog tvorac �ivog sveta. Ali, pre �ivih formi, Svevi�nji je stvorio svetlost, nebo, vodu i zemlju. Tako je u mitovima, legendama i verovanjima svih drevnih naroda koje je mu�ilo pitanje stvaranja sveta. Mitski peva� Orfej je verovao da je najpre nastalo Vreme, koje je postojalo �od samog po�etka bez po�etka�. Ali, i u nau�nim obja�njenjima nastanka �ivota klju�ne re�i su: vreme, voda, svetlost...

Pripremio:G. T Tekst

Enuma Eli�TEMA BROJA

Verovanja o nastanku �ivota

Vavilonci su imali epski mit o nastanku sveta �Enuma Eli��. Mo�na boginja slanih voda Tiamat kre�e u obra�un sa drugim bo�anstvima. Na �elo bo�anskog tabora koji je suprotstavljen Tiamat staje Marduk, ina�e za�titni�ko bo�anstvo Vavilona. Marduk se uspe�no obra�unao sa Tiamat. Od le�a boginje stvorio je nebo i zemlju. �ivot je nastao, prema ovom mitu, iz krvi Kingua, vavilonskog boga koji se o�enio sa Tiamat. Zapravo ovde se pominje da je stvorio �ove�anstvo iz Kinguove krvi dok se pojava �ivota u celini ne obja�njava u navedenom mitu.

Pripremio: Oliver Klajn Tekst

Prof. dr sci. Mirsanda Stani�MEDICINA

Humani hormon rasta i starenje

Kao lek za sve bolesti

U borbi protiv starenja - anti-ageing terapiji - u poslednjih dve i po decenije naro�ito mesto pripada humanom hormonu rasta (Human Growth Hormone, hGH). Pokazalo se da ovaj hormon, kome je osnovna uloga da stimuli�e rast, na neki na�in sinteti�e anti-ageing dejstvo sva tri glavna steroidna hormona, �enskih estrogena i progesterona i mu�kog testosterona, i da �ak deluje blagotvornije nego kad se ova tri udru�e. Uz njega nije obavezno znojenje u teretani, a mi�i�ima se vra�a sa godinama izgubljena masa; nije nu�no ni iscrpljivanje strogim dijetama, a salo se lagano topi; kolagenska krema mo�e i da se presko�i, a novi kolagen osve�ava umornu i isu�enu ko�u�

Pripremio: G.T. Tekst

Milo� Nikoli�MEDICINA

Mnogo nepoznanica ali nije bauk

Atopijski dermatitis

�to se vi�e �titimo, sve smo osetljiviji. Da li je ovo, mo�da, deo odgovora na pitanje : otkuda to da je atopijski dermatitis � de�ji ekcem � danas znatno u�estalija pojava nego pre nekoliko decenija, ali isklju�ivo u razvijenim zemljama, dok je u Africi, Ju�noj Americi i Aziji   u�estalost bolesti zna�ajno ni�a ? Odgovor i na ovo pitanje potra�ili smo od prof. dr Milo�a Nikoli�a, jednog od na�ih najve�ih stru�njaka za ko�ne bolesti dece, na�elnika Odeljenja za pedijatrijsku dermatologiju Instituta za dermatovenerologiju Klini�kog centra Srbije, profesora i �efa Ketedre dermatovenerologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Pripremio: G.T. Tekst

Kamenje sa nebaKOSMOLOGIJA

Kamenje sa neba

Stanovnici peruanske oblasti Puno, u slabo nastanjenom delu zemlje, blizu granice sa Bolivijom, �uli su u subotu 15. septembra 2007. godine, buku i videli pad svetle�eg, plamenog objekta, �to je pra�eno eksplozijom. Na mestu pada na�li su 17 m �irok i 5 m dubok krater ispunjen vodom. Oko dvesta radoznalaca koji su do�li da ga vide imali su zdravstvenih problema od otrovnih isparenja koja su se �irila naokolo. Stru�njaci su potvrdili da je u pitanju meteorit, �to je �irom sveta pove�alo interesovanje za ovo kamenje koje dolazi iz vasione.

Pripremio:Milan S. Dimitrijevi� Tekst

NLONLO

Francuska otvorila tajna dokumenta

Posetioci iz drugih svetova

U onlajn arhivama, koje �e biti a�urirane kada budu prijavljeni novi slu�ajevi, bi�e katalogizirani do detalja svi slu�ajevi iznad Francuske - od onih koji se lako otpisuju do �a�ice onih koji zbunjuju i najtvrdokornije nau�nike. NLO, koji su u Francuskoj poznati kao OVNI, uvek su izazivali veliki interes, zajedno sa brojnim teorijama zavere - zbog kojih su vlasti zata�kavale otkri�a koja su se �inila preosetljivim ili opasnim za javnu upotrebu.

Pripremio:M.J. Tekst

Brzina svetlostiTEORIJE

Pove�anja mase pri brzinama bliskim brzini svetlosti
Neposredno do svetlosne barijere

Poznata je pojava da se, pri brzinama bliskim brzini svetlosti, koje se posti�u u savremenim akceleratorima, uve�ava masa ubrzane �estice. Ovu pojavu predvideo je po�etkom 20. veka Albert Ajn�tajn svojom Teorijom relativiteta. Matemati�ka interpretacija data je poznatim Lorencovim transformacijama koje za ovaj slu�aj izgledaju ovako :

Pripremio:Zoran Janju�evi� Tekst

VulkanSEIZMOLOGIJA

Vulkani uo�i erupcije

Nau�nici su bili u pravu: 18. decembra, iz Popokatepetla je izbila najve�a erupcija u poslednjih hiljadu godina. Zahvaljuju�i prethodnim najavama nau�nika, vojska je evakuisala hiljade stanovnika dan pre erupcije. Niko nije povre�en. Kako je tako precizno predvi�ena?
Predvi�anje erupcija zna�ajno je odmaklo u poslednjih dvadeset godina. Za razliku od zemljotresa, koji ostaju nepredvidivi i nasumi�ni, vulkani stvaraju karakteristi�nu grmljavinu i jeku pre erupcije. Ovo omogu�ava istra�iva�ima da utvrde vreme erupcije sa velikom precizno��u, ostavljaju�i dovoljno vremena okolnom stanovni�tvu da se skloni na sigurno.

  Tekst

Prof. dr Gradimir  Milovanovi�NAUKA KAO �IVOT

Gradimir V. Milovanovi�, dopisni �lan SANU i redovni profesor Elektronskog fakulteta u Ni�u

Ume�e numeri�ke analize

Matematika je u nas u zamahu - nagla�ava Milovanovi�. - Neko �e re�i: nema velikih imena kao nekada. Ali, kada se pogleda matemati�ka produkcija u svetskim razmerama, ta�no se zna �ta se u kom centru radi: Stevan Pilipovi� je nosilac novosadske grupe koja prou�ava parcijalne jedna�ine i teoriju distrubucija, u Beogradu Aleksandar Ivi� je specijalista u teoriji brojeva a Drago� Cvetkovi� u teoriji grafova, u Ni�u je razvijena teorija ortogonalnosti i teorija kvadraturnih procesa. Nauka je jedinstvena, svako za�eprka u nekom njenom delu a izme�u su velike praznine. Ko uspe da prona�e put ili prokopa tunel izme�u dve oblasti, u prilici je da koristi multidisciplinarne veze, �ak i izme�u razli�itih oblasti. Mi to ho�emo u matematici, fizici i drugim naukama.

Pripremio: Miloslav Rajkovi� Tekst

Prof. dr Gradimir  Milovanovi�ENERGIJA

Be�i�ni prenos struje

Prenos energije pomo�u zra�enja, mada odgovaraju�i za prenos informacija, ima niz nedostataka. Naime efikasnost prenosa energije je vrlo mala ako je zra�enje u svim pravcima (omni direkcionalno), dok prenos u jednom pravcu zahteva neprekinut pravolinijski sistem i komplikovani mehanizam za pra�enje. Mogu�nost realizacije be�i�nog prenosa elektri�ne energije dovela bi do toga da se kona�no oslobodimo nepotrebnih kablova i sa njima povezanim snopovima �ica koji prave prili�an haos u svakom prostoru. U bliskoj budu�nosti bi�e mogu�e kori��enje mobilnih telefona, ku�nih robota, mp3 plejera, laptop ra�unara i ostale prenosne elektronike koja se napaja be�i�nim putem. Neki od navedenih ure�aja mogu se ve� sada napajati, odnosno dopunjavati elektri�nom energijom bez kori��enja elektri�nih vodova.

Pripremio: N.Arsenijevi� Tekst

TVELEKTRONIKA

Izbor novog televizora

Cena �arene pokretne slike

Pove�ana proizvodnja i ponuda raznovrsnih aparata na tr�i�tu u�inile su da nekada veoma skupi televizori danas budu dostupni naj�irem krugu korisnika. Veliki broj modela i uvo�enje novih digitalnih standarda �esto izazivaju nedoumicu - �ta odabrati? Kompromis izme�u kvaliteta i cene bio je i ostao aktuelan. U vreme analogne tehnologije i klasi�n ih televizora dilema se svodila na izbor crno-belog ili kolor-televizora i veli�inu dijagonale ekrana. Razvoj potpuno novih tipova aparata uz uvo�enje novih formata i digitalnog emitovanja programa kao standarda, ovu dilemu u�inio je znatno slo�enijom.

Pripremio: Vladimir Milojevi� Tekst

TVARHITEKTURA

Portugalija
Fasade sa fajansom

Na zapadnom delu Pirinejskog poluostrva je jedna od najstarijih zemalja Evrope - Portugalija. Istorija ove zemlje, koja je imala periode velikog bogatstva i periode siroma�tva, puna preokreta, uticala je na raznovrsnost stilova starih gra�evina velike arhitektonske i umetni�ke vrednosti. Najzna�ajniji arhitektonski spomenici poti�u iz 16. veka, kada su i nastale originalne gra�evine kao kombinacija gotske tradicije s renesansnim stilom i islamskim dekorativnim motivima. Od druge polovine 16. do sredine 17. veka, Portugalija je u sastavnom delu �panije pa umetni�ka originalnost i produktivnost stagniraju. Do ponovnog procvata dolazi u 18. veku.

Pripremio: Arh. Branislava Rogi� Tekst

TVARHEOLOGIJA

Etrurci i Deroni

Nau�na studija numizmati�ke serije od srebra, iz Vranja, pod nazivom �Deronikon�, poslu�ila je otkrivanju puteva kojima su se kretale balkanske kulture u 6-5. veku stare ere, u vremenu gr�kog �arhajskog stila�. Te iste vijugave staze podudaraju se sa onima koje su vodile do nekih ve� prona�enih trezora u zapadnoj i srednjoj Evropi i Balkanu, pa �ak i do veoma udaljenih azijskih prostora, �to upu�uje na postojanje jednog kulturnog miljea koji bi se mogao nazvati internacionalnom etrurskom kulturom i modom toga doba. Ve�ti etrursko-feni�ki trgovci i la�ari koji su krstarili Sredozemljem izatkali su prve civilizacijske veze i prisne komunikacije upravo putem trgovine, povezuju�i najudaljenije krajeve zapadne Evrope sa maloazijskim carskim putem koji je polazio iz lidijskog grada Sarda, i kretao ka Vavilonu, Persiji i dalekoj Kini.

Pripremio: A. Milinkovi� Tekst

TVLEGENDE

GOG i MAGOG

Narodi su, prema biblijskom tuma�enju, nazivani po svojim precima. Prvo zajedni�ko pominjanje ova dva entiteta je u biblijskoj Knjizi proroka Jezekilja. Iz teksta se mo�e zaklju�iti da je Gog vladar Magoga i zemalja Meseha i Tuvala. Postoje i druga�ija tuma�enja. Gog je okupio veliku vojsku i, zajedno sa brojnim saveznicima, krenuo da uni�ti Izrailj odnosno Svetu zemlju. Krenu�e u plja�ka�ki pohod na slabo utvr�ena naselja.U Svetom pismu pi�e i da je Gogova zemlja bila severno od Izraela ali se to ne potkrepljuje podacima.

Pripremio: Oliver Klajn Tekst

TVPUTOPIS

Na ravnom Kopaoniku

Sve se desilo jednog vrelog avgustovskog dana. Prihvatio sam poziv da provedem par dana u ku�i mog prijatelja Paje. Njegova nastamba se nalazi u �vikend� naselju na ju�nim obroncima Kopaonika. Doma�in je izneo nekoliko iznena�uju�ih podataka o njegovom drugom domu, koji mu je zapravo duhovno stani�te. Naselje broji zapo�etih 2670 objekata, od tog broja 1230 je u upotrebi. U punoj sezoni, zimskoj, u tom delu Kopaonika boravi 4000-5000 zaljubljenika u planinska prostranstva. Naselje je formirano na osojnoj strani. U ovom delu je poznat karakter mikro klimatskih uslova. Pitoma klima uslovila je formiranje sela: Lisina, �ipa�ina, Novo selo i, naravno, naselja koje nema ni �po�teno� ime a po broju stanovnika je daleko ispred sva tri sela zajedno.

Pripremio: Dragan Babovi� Tekst

TVZMAJARSTVO

15 godina u vazduhu

Branimir Miljkovi� je bio za�aran filmom, strasni kino amater. Naro�ito ga je privla�ila dokumentarna forma filmskog jezika. Danima je bio privezan za monta�ni sto. A kada bi na festivalima osvojio zlatnu medalju, opet je danima bio sre�an �to je stru�ni �iri visoko ocenio njegov trud. Nije ni slutio da �e se jednog dana obu�avati budu�e leta�e motornim zmajem a jo� manje snimati dokumentarac o istoriji zmajarstva. Branimir Miljkovi�, Bane Zmajar, glavni je protagonista te istorije od njenih po�etaka. Bane Zmajar je Edvard Rusijan srpskog zmajarstva. Prvi je na� pilot motornih zmajava koji se ovom neobi�nom letlicom, koju je sam napravio, vinuo sa Savskog keja kod Gazele u nebo belog grada.

Pripremio: M. R. Tekst

   

�ASOPIS PLANETA Br 28

SARADNICI NA BROJU

Neboj�a Arsenijevi�, Dragan Babovi�, Jasna Brki�, Vesna Dimitrijevi�, Rajko Doskovi�, Ibrahim Had�i�, Mirko Jakovljevi�, �edomir Janji�, Zoran Janju�evi�, Vidojko Jovi�, Oliver Klajn, Nade�da Krsti�, Aleksandar Milinkovi�, Vladimir Milojevi�, Jelena Milosavljevi�, Ljerka Opra, Vesna Radojev, Petar Ribar, Branislava Rogi�, Dragoslav Stoiljkovi�, Vesna Strugar, Milan Sudar, Miomir Tomi�, Gordana Tomljenovi�

Direktor: Milan Kne�evi�
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomo�nik glavnog urednika: Miloslav Rajkovi�
Likovno-grafi�ki urednik: Branka Savkovi�
Fotografije: Rade Krstini�
Internet prezentacija : Dragan Bogdanovi�

DISTRIBUCIJA: Data Press, Beograd, Kondina 24, 011/33 40 440
�TAMPA: �Batatisak�, Beograd, Milo�a Savkovi�a 4-6, 011/38-20-333

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
http://www.airban.net/
http://www.belmedic.com/
http://www.mpn.gov.rs/sajt/
 
 
»   PRETPLATA

Godi�nja pretplata na �Planetu� iznosi 1.100,00 dinara, �to uklju�uje 6 brojeva i tro�kove otpreme i po�tarine. �itaoci koji su zainteresovani za pretplatu mogu da se jave na E-mail: planeta@belmedia.co.yu, ili adresu: 11000 Beograd, Majke Jevrosime 42/13, ili telefon: 011/3225-571. Treba poslati ime i prezime i adresu, ostalo je na redakciji.

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkriæa
Copyright © 2003 -2012. PLANETA