HIGH TECH

SENZORI, ENERGIJA, VEŠTAČKA INTELIGENCIJA,
BATERIJE, OLIMPIJADA I AI I KOSMONAUTIKA

SENZORI

Elektronsko praćenje zdravlje mozga

Naučnici sa Univerziteta za nauku i tehnologiju Huazhong, u Vuhanu, u Kini, uspešno su na životinjama testirali novi bežični mikromodul za praćenje zdravlje mozga, koji se u telo ubacuje pomoću injekcije, a posle nekoliko nedelja se potpuno istopi. Ova medicinska inovacija može da bude temelj razvoja minimalno invazivnih humanih implantata za praćenje stanja pacijenta posle traumatskih povreda mozga ili kod nekih neuroloških oboljenja kao što je npr. epilepsija.
Mikromodul je kocka mekog hidrogela stranice 2mm, sa finim unutrašnjim vazdušnim strukturama, formirana kao "metagel" senzor. Ta struktura omogućava mikromodulu da vrši refleksiju ultrazvučnih talasa, koji menjaju oblik kao odgovor na različite parametre u mozgu (kao što su pritisak ili temperatura), a spolja ih registruje sonda ultrazvučnog aparata. Metagel se praktično ponaša kao sićušno akustično ogledalo koje menja svoj odraz u skladu sa okruženjem.

Za ubacivalje senzora u mozak koristi se igla velikog prečnika, što samo po sebi može da izazove izvesnu nelagodu. Prilikom testova na zamorcima i svinjama, metagel senzori su merili pritisak, temperaturu, pH vrednosti i protok krvi, pokazujući rezultate koji nisu bili manje precizni od onih dobijenih tradicionalnim žičanim sondama. Metagel se kasnije, u roku od četiri do pet nedelja razgradio na bezopasne komponente: vodu i ugljendioksid.
Početni eksperimenti pokazali su minimalno oticanje tkiva i slab imunološki odgovor u mozgu zamorca nakon implantacije i resorpcije senzora, pa naučnici smatraju da će ovakva vrsta implantata u budućnosti sigurno pronaći primenu u aplikacijama za medicinsko praćenje i humanu dijagnostiku.

Energija fuzije se postiže korišćenjem reaktora u obliku krofne koji koji se naziva tokamak. Direktor KSTAR istraživačkog centra Korejskog instituta za fuzionu energiju (KFE) Si-Vu Jun je izjavio da su plazme velike gustine i visoke temperature na kojima je moguće dugotrajno stabilno održavanje reakcija od izuzetne važnosti za budućnost nuklearnih fuzionih reaktora, što nije jednostavno zvog nestabilnosti visokotemperaturne plazme. KFE-ov uređaj za istraživanje fuzije KSTAR koji nazivaju „veštačko sunce“, oborio je prethodni rekord od 30 sekundi, postignut 2021. Vremensko trajanje je produženo tako što je u „diverterima“ (preusmerivačima) za izdvajanje nečistoća i toplote proizvedene reakcijom fuzije, a umesto ugljenika korišćen je volfram.
Cilj KSTAR-a je da temperaturu plazme održe na 100 miliona stepeni, neprekidno najmanje pet minuta, što se smatra „kritičnom tačkom“ na putu ka praktičnoj primeni fuzije, a što se očekuje 2026. godine. Eksperimenti koje sprovode naučnici u Južnoj Koreji biće iskorišćeni u razvoju Međunarodnog termonuklearnog eksperimentalnog reaktora u južnoj Francuskoj ITER-a, najvećeg tokamaka na svetu.

ENERGIJA

Najveća solarna elektrana

U pustinji pored grada Urumči, koji se nalazu u regiji Sinđang na severozapadu Kine, u električnu mrežu ove zemlje je, početkom juna, povezana najveća svetska solarna elektrana. Postrojenje koje je raspoređeno na prostoru od 81000 hektara moći će da proizvede 6,09 milijardi KWh godišnje. To je količina električne energije sposobna da u potpunosti zadovolji potrebe jednog Luksemburga, tokom čitave godine. Elektranom upravlja kompanija “Power Construction Corporation”, u vlasništvu kineske vlade.

Sinđang je retko naseljena i do devedesetih godina prošlog veka relativno nerazvijena oblast u odnosu na druge delove zemlje. Međutim, poslednjih par decenija, ona je doživela veliki ekonomski razvoj, a njen najveći grad Urumči trenutno funkcioniše kao kulturni, politički i komercijalni centar, i regionalno transportno čvorište. Nova elektrana je najnoviji doprinos razvoju i dodatno učvršćuje rastuću snagu Kine i njenih kapaciteta za proizvodnju solarne energije. U Sinđangu je već izgrađen veliki broj manjih solarnih i vetroelektrana, i ta regija predstavlja idealnu bazu za izgradnju izvora obnovljive energije, koja bi se potom prenosila do gusto naseljene istočne obale Kine.
Najnoviji podaci pokazuju da je kapacitet proizvodnje solarne energije u Kini 2023. godine porastao za neverovatnih 55,2%, kada su u toj zemlji sunčane elektrane proizvele čak 216 GW. Cilj Kine je da do 2060. godine ostvari karbonsku neutralnost; vlada planira da izgradi 1200GW novih obnovljivih kapaciteta do 2030. godine.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

“Hitachi” i “Microsoft” - udruženo

Japanska kompanija “Hitachi” i korporacija “Microsoft” uspostavile su strateško partnerstvo u oblasti razvoja i primene veštačke inteligencije (AI). Sklopljen ugovor predviđa zajednička ulaganja od više milijardi dolara, tokom naredne tri godine. “Hitachi” već izvesno vreme razvija sopstvenu digitalnu platformu za pružanje široke lepeze intelektualnih i stručnih usluga pod nazivom Lumada Solutions. Prema sporazumu dve korporacije, u Lumadu će biti integrisane Microsoft Cloud usluge, Azure Open AI Service, Dinamics 365 i GitHub Copilot AI alat.
Rezultat ove saradnje treba da budu značajno uspešniji poslovni rezultati Lumada Solutionsa, i povećanje prihoda sa 15 na 18,9 milijardi dolara u ovoj fiskalnoj godini. “Hitachi” i “Microsoft” planiraju niz zajedničkih projekata, uključujući razvoj usluga u “oblaku”, poboljšanje bezbednosti i opredeljenje za što veću upotrebu obnovljive energije u radu centara za obradu podataka. “Hitachi” je prethodnog meseca sklopio partnerstvo sa Guglom, čije AI modele planira da implementira u rešavanju mnogih industrisjkih problema. Samo u toku ove godine, ova japanska kompanija namerava da uloži 300 milijardi jena (2,1 milijarda dolara) u oblasti razvoja generativne veštačke inteligencije.

BATERIJE

Za automobile - ultrabrza punjenja

Tehnologija koju je predstavio poznati kineski proizvođač baterija “Gotion High-Tech” najavljuje veliki korak napred u industriji električnih vozila (EV). On je predstavio nove tipove baterijskih ćelija koje imaju mogućnost daleko bržeg i efikasnijeg punjenja u odnosu na one kakve se trenutno upotrebljavaju u EV. Da bi baterija dostigla nominalni kapacitet, potrebno je tek nešto više od deset minuta. Predstavljena su tri osnovna modela: G-Current, Stellary i Gemstone.
G-Current može da se napuni do 80% kapaciteta za nešto više od devet minuta, a za 90% je potrebno 15 minuta. Ova baterija je kompatibilna sa litijum-gvožđe-fosfat, litijum-mangan-gvožđe-fosfat i litijum-nikl-kobalt-mangan baterijama, što je čini pogodnom za široku primenu u elektro i hibridnim vozilima. Druga baterija, Stellary, izrađena je od druge generacije silicijum-karbona i “brzopunećeg” elektrolita. Za njenu dopunu od 10% do 70% dovoljno je samo devet minuta, što prosečnom EV pruža autonomiju veću od 500km. Stellary je dizajnirana da “eliminiše” 70% toplote izvan pakovanja u roku od tri sekunde, što je važno za bezbednost, dok bežični sistem upravljanja baterijama osigurava pouzdanost tokom eksploatacije.
“Gotion High-Tech” je predstavio i treću - Gemstone bateriju, sa potpuno čvrstom tehnologijom, koja ima energetski kapacitet čak 350Wh po kilogramu, što je 40% više od većine NCM baterija. Gemstone treba da se pojavi na tržištu 2027. godine, a očekuje se da, sa samo jednim punjenje, ova EV pruži autonomiju punih 1000km.

OLIMPIJADA I AI

Zaštitnik učesnika

Sportski događaji kao što su Olimpijske igre privlače veliku pažnju svetske javnosti i masu ljudi, pa samim tim predstavljaju i događaje visokog bezbednosnog rizika. Osim potencijalnih pretnji kao što su opasnost od terorističkih aktivnosti ili fizičkih napada, sportisti se suočavaju i sa drugim pritiscima, onima u virtuelnom svetu, u kome učesnici takođe mogu da budu izloženi pretnjama, uvredama, zlostavljanjima, psovkama i sličnim ispadima. Da bi tako nešto bilo sprečeno, na predstojećim Olimpijskim igrama u Parizu će Međunarodni olimpijski komitet koristiti pomoć veštačke inteligencije.
Olimpijske igre se dešavaju u vreme složene političke situacije u svetu. Pošto je nemoguće da ljudi prate sav sadržaj na društvenim mrežama, a očekuje se da će tokom Olimpijade na društvenim mrežama biti objavljeno najmanje 500 miliona poruka, komentara ili statusa, radi nadgledanje tih aktivnosti biće korišćena najnovija tehnologija. Mere zaštite neće se odnositi samo na političke ispade već će specijalni algoritmi reagovati i sprečavati svaku vrstu zloupotrebe.
Ukoliko bi za čitanje jednog posta na društvenoj mreži bila dovoljna samo sekunda, pregledanje pola milijardi bi trajalo punih šesnaest godina. Zbog toga će alati bazirani na veštačkoj inteligenciji proaktivno pratiti sve objave i automatski brisati sadržaje koji će algoritam da prepozna kao štetne i uvredljive za učesnike.

KOSMONAUTIKA

Prvi drveni satelit

Univerzitet Kjoto i japanska komercijalna kompanija “Sumitomo Forestry” napravili su prvi drveni satelit na svetu. Oni su prethodno testirali različite prirodne materijale kao ekološki prihvatljivu zamenu za metale koji se trenutno koriste u izradi satelita. Ako se LignoSat pokaže uspešnim, to će značiti da će drvo postati sastavni materijal satelita budućnosti.
Drveni satelit dimenzija kuhinjske šolje, prema tvrdnjama naučnika bi, po povratku u atmosferu, trebalo da sagori u biorazgradivi pepeo tako da ne oštetio druge letelice ili narušio ozonski omotač. Svi sateliti koji ponov uđu u Zemljinu atmosferu, izgore i stvaraju sićušne čestice aluminijumovog oksida, koje će plutati u gornjim slojevima atmosfere godinama.
Ekološki prihvatljiva sonda LignoSat, koja treba da bude pozicionirana u orbitu tokom leta, predstavlja doprinos borbi protiv štetnih aluminijumskih čestica, i treba da pokaže da je ono što je održivo za jednokratnu upotrebu na Zemlji jednako dobro i u svemirskom okruženju.
Prva ispitivanja gde su u laboratorijama simulirani uslovi u svemiru, pokazala su da uzorci drveta nisu pretrpeli nikakve merljive promene u masi, niti su bili prisutni znakovi raspadanja ili oštećenja. Usledila su ispitivanja na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) koja su otkrila da je drvo na ISS-u bilo vrlo malo oštećeno: u svemiru nema kiseonika koji bi ga spalio, ni mikroorganizama koji bi uzrokovali njegovo truljenje. Ispitano je više vrsta drveta, uključujući i japansku trešnju, pri čemu se drvo magnolije pokazalo najotpornijim. Radio-talasi lako prodiru u drvo pa je verovatno da će i telekomunikaciona oprema smeštena unutar ljuske magnolije funkcionisati bolje nego u metalnom kućištu.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"