Astronomija kao fundamentalna nauka, sa svim oblastima (astrofizika, kosmologija,
nebeska mehanika) koje značenjski ta izvorno grčka reč pokriva, dežurna je tema na stranicama našeg magazina.
Astronomija u Srbiji i Astronomska opservatorija u Beogradu (AOB) kao njena matica imaju posebno mesto.
U XIX veku astronomija je rano stekla svoju katedru na Velikoj školi i imala značajnu ulogu u naporima Srbije
da prati moderne tokove u nauci i obrazovanju.
Tesla je bio naučnik, pronalazač i humanista, koji je svoje izume stvarao za dobrobit
čovečanstva a ne za uništenje ljudi. Nažalost, Teslina humana vizija budućnosti bila je pogrešna.
Kao i mnogi drugi naučnici verovao je da će oružje koje stavlja čovečanstvu na raspolaganje označiti
kraj ratovima. Umesto toga, brojni izumi, pa i njegovi, doprineli su da ratovi postanu krvaviji i
razorniji. To otkrivaju članci, intervjui i rukopisne beleške Nikole Tesle o različitim aspektima
ratnih sukoba.
Osmatranje tela i pojava u svemiru se, od početka 17. veka, obavlja pomoću optičkih teleskopa.
Daleka nebeska tela zrače na različitim talasnim dužinama, ali većinu tih zračenja apsorbuje atmosfera Zemlje. Zbog toga su teleskopi
opremljeni dodatnim instrumentima kao što su fotometar, interferometer i spektroskop pa se, prema opsegu elektromagnetskih talasa
koje proučavaju, dele na: optičke, radio, rendgenske, gama teleskope, teleskope za infracrveno i ultraljubičasto zračenje…
Po pravilu, opservatorije u kojima se nalaze ovi instrumenti grade se na pustim mestima gde ima mnogo vedrih dana u godini.
I pored toga, posmatranja iz opservatorija na Zemlji ograničeno je filtriranjem i atmosferskim efektima koji izazivaju izobličenje
elektromagnetskog zračenja. Da bi se to izbeglo, teleskopi se postavljaju na veštačke satelite koji se lansiraju u svemir
ili se direktno postavljaju u orbitu oko Zemlje. Gde je u ovim proučavanjima mesto i kakva je danas funkcija astronoma iz Srbije?
Od kako je prvi EEG zapis moždanih talasa, 1924. godine,
označio prekretnicu u medicini onog doba, elektroencefalografija je dala neprocenjiv
doprinos neuronauci, razumevanju širokog spektra čovekovih kognitivnih sposobnosti
U radu objavljenom februara 2024. godine, astrofizičar dr Alan Stern,
sa kolegama sa Jugozapadnog instituta za istraživanje (eng. Southwest Research Institute, SwRI)
iz Kolorada predlaže pripremu misije za presretanje jednog od narednih međuzvezdanih objekata
koji bude primećen u našem Sunčevom sistemu putem upotrebe robotske letelice Istraživač međuzvezdanih
objekata (eng. Interstellar Object Explorer, IOE), zasnovane na trenutno dostupnim tehnologijama.
Čestice iz svemira neprestano jure ka Zemlji. A koja je najbrža među ovima na našoj planeti?
Odgovor zavisi od toga kako određujemo „čestice“ i „na Zemlji“. Glavni kandidati, neutrini i fotoni, nisu
vidljivi golim okom pa je, čini se, najočigledniji odgovor: čestice svetlosti. U vakuumu, svetlost putuje
brzinom od otprilike 300.000 km/sec. Ništa u univerzumu što nam je poznato ne može da premaši tu brzinu,
piše u časopisu “Live Science”.
Ako se izuzmu matematičari koji se bave isključivo teorijskom matematikom,
tzv. „obični” matematičari imaju želju, a često i potrebu da objašnjavaju rečenicu po kojoj
je „matematika svuda oko nas”. Primena matematike je prepoznatljiva u prirodnim naukama,
uočljiva je u muzici, u slikarstvu i u drugim umetnostima. Da li ima matematike i u
književnosti?
Kompanija Ilona Maska nastavlja kliničko istraživanje u okviru projekta
implantiranja mozak-kompjuter interfejsa koji osobama sa invaliditetom treba da pomogne
da snagom misli upravljaju kompjuterskim komandama, i tako lakše komuniciraju sa okolinom
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
