MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 101 | SUPERRAČUNARI/big data
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 101
Planeta Br 101
Godina XVIII
Jul-Avgust-Septembar 2021.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 101
Jul 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Novembar 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Br. 101 Glavni naslovi

 

PLANETA MAGAZIN NA INSTAGRAMU

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Godinu i po dana pandemije

Prekida se lanac prenošenja SARS-CoV-2

Zahvaljujući obimnoj vakcinaciji, sa više od 60 odsto prokužene i imunizovane populacije, Srbija već ima kolektivni imunitet, i već je umnogome prekinula lanac prenošenja virusa, tvrdi naša istaknuta naučnica, virusolog, dr Ana Gligić. Uprkos tome, ne smemo prerano da se opustimo, sve dok se ne vakciniše još 10 odsto našeg stanovništva

Tekst

TESLA

Vesna Bosanac

90 godina od obeležavanja životnog jubileja slavnog naučnika

Knjiga čestitki povodom 75. Rođendana

Prava riznica značajnih priznanja genijalnom naučniku i pronalazaču sadržana je u jedinstvenoj knjizi, bogato ukoričenoj, u kožnom povezu i sa zlatotiskom, koju je Tesla do kraja života lјubomorno čuvao u svom sefu. Ona zapravo predstavlјa unikatnu zbirku pisama koja su mu povodom 75. rođendana uputili njegovi savremenici

Tekst

SUMMARY

Planeta No 101
ENGLISH Summary

  Tekst

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

SUPERRAČUNARI / big data

Svet se širi, naglo i nezaustavljivo narasta broj podataka o gotovo svemu na šta se pomisli. Do bitnih naučnih saznanja više nije moguće doći pojedinačno i razmišljanjem u zatvorenom prostoru. Podaci stižu sa svih strana i negde moraju biti smešteni ako bismo da ih i dalje koristimo. Jedini izlaz je u računarima. Prvo u pojedinačnim a danas u velikim elektronskim napravama koje rade za čoveka: sabiraju, sistematizuju, umnožavaju, upoređuju. Za toliko, u čovekovoj glavi nema mesta. A ništa se ne sme izostaviti niti zaboraviti ako se hoće tačnost i traženi rezultat. Kada je i to postalo nedovoljno, počelo se sa umrežavanjem više računara. Danas velike i bogate države imaju računarske sisteme u kojima pohranjuju sve za šta su zainteresovane, i to potom koriste za svoje napredovanje.

TEMA BROJA

V. Milojević

Superkompjuter / Big data - Stvaranje prvih superkompjutera

Pred vratima nove budućnosti

Od trenutka kada su napravljeni prvi mehanički uređaji za računanje, pronalazači, konstruktori i programeri se trude da ih usavrše, unaprede, ubrzaju, i da, primenom najnovijih tehničkih dostignuća, povećaju njihovu moć. Potrebu za aritmetičkim izračunavanjima najvećom mogućom brzinom u nekom trenutku nameću mnoge naučne oblasti. Simulacija različitih fizičkih procesa je neophodna u oblastima kao što su fizika, strukturna mehanika, meteorologija ili aerodinamika, a to su neophodne moćne računske mašine.

Tekst

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Vek i po od otkrića DNK

Zaboravljeni naučnik otkrio tajnu života

Dezoksiribonukleinska kiselina opisana je još 1871. godine, mnogo pre no što su njenu strukturu prikazali Krik i Votson, kojima se često pripisuje “otkriće” DNK. Opisao ju je manje poznati švajcarski istraživač Johan Fridrih Mišer, koji je ovu nukleinsku kiselinu izolovao i identifikovao dve godine ranije, 1869, ne sluteći kuda će sve nauka otići vođena njegovim otkrićem

Tekst

VESTI IZ MEDICINE

ZDRAVA ISHRANA

Sardine kao zaštita od šećerne bolesti

Prema rezultatima španske studije objavljene u međunarodnom časopisu Clinical Nutrition, dve konzerve sardina nedeljno jeste recept za zaštitu od razvoja dijabetesa tipa 2. Zdravstvene koristi sardine i drugih masnih riba već su poznate: njihov visok nivo nezasićenih masti pomaže u regulaciji nivoa holesterola i sprečavanju razvoja kardiovaskularnih bolesti. Ali, to nije sve. Studija istraživača Otvorenog univerziteta u Kataloniji pokazala je da redovna konzumacija sardina pomaže u sprečavanju razvoja dijabetesa tipa 2, zahvaljujući hranljivim materijama poput taurina, omega 3, kalcijuma i vitamina D, kojih u sardinama ima u velikim količinama.

Tekst

VESTI IZ MEDICINE

NEUROLOGIJA

Otkriven marker napredovanja multiple skleroze

Niski nivoi šećera N-acetilglukozamina (GlcNAc) u krvi u vezi su sa progresivnom invalidnošću i neurodegeneracijom kod multiple skleroze (MS). Ovo značajno otkriće do koga su naučnici Univerziteta u Kaliforniji došli kroz zajedničko istraživanje sa nemačkim i kanadskim kolegama iz Berlinai Toronta, objavljeno je nedavno u časopisu JAMA Neurology. Studija međunarodnog tima pokazala je, naime, da je GlcNAc, za koji je ranije dokazano da podstiče ponovnu mijelinizaciju i suzbija neurodegeneraciju na životinjskim modelima MS, značajno smanjen u krvi pacijenata sa progresivnom MS, kao i kod onih sa većom kliničkom invalidnošću i neurodegeneracijom.

Tekst

VESTI IZ MEDICINE

AUTOIMUNE BOLESTI

Vakcina protiv alergijske astme

Francuski istraživački instituti “Inserm” i “Paster” i kompanija NEOVACS razvili su vakcinu koja može dugoročno da zaštiti od alergijske astme, uz smanjenje težine simptoma i značajno poboljšanje kvalitet života pacijenta. Alergijska astma je zapaljenje bronhijalnih puteva koje dovodi do stvaranja antitela imunoglobulina E (IgE), i citokina tipa 2, kao što su interleukin-4 (IL-4) i IL-13, što potom izaziva niz reakcija koje imaju za rezultat hiperreaktivnost disajnih organa i prekomernu proizvodnju sluzi, a time i velike nelagodnosti kod pacijenta.

Tekst

VESTI IZ MEDICINE

PSIHOLOGIJA

Dobrobiti subjektivnog osećaja mladosti

Ljudi koji se osećaju mlađima nego što jesu imaju veći osećaj blagostanja, bolje kognitivne funkcije, manje upalnih procesa i manji rizik od hospitalizacije; štaviše, žive duže od svojih vršnjaka koji se ne osećaju tako. U svom časopisu “Psihologija i starenje “, Američko psihološko udruženje objavilo je jednu nemačku studiju koja, pored navedenih nalaza, sugeriše potencijalnu vezu između subjektivnog osećaja mlađe dobi i zdravlja: kod osoba u srednjim i starijim godinama, taj osećaj može da ima zaštitni efekat od uticaja stresa.

Tekst

RIZIČNI SVEMIR

Dragan Lazarević

Novi poduhvati na Marsu

Mikrohelikopter „ingenuity“ i rover „zhirong“

Istraživanje površine Marsa započeto je prvim uspešnim spuštanjima sondi NASA-e „viking 1 i 2“ daleke 1976. godine da bi sledeća misija bila tek 1997, sa lenderom „pathfinder“ i malim roverom „sojourner“. To je predstavljalo osnovu za početak neprekidnog istraživanja Marsa roverima „spirit“ i „opportunity“, počev od njihovog spuštanja 2004. Usledile su i misije lendera „phoenix“ i „insight“ i veoma složenih Marsovih naučnih laboratorija-rovera na nuklearni pogon „curiosity“ i „perseverance“. Sve ove projekte je vodila NASA iako su one, korišćenjem naučnih instrumenata iz drugih zemalja, i rezultat široke međunarodne saradnje.

Tekst

MUMIJE

Priredila: Maja Miljević-Đajić

Tetovaže na mumijama kulture Pazirik

Zaleđeni u vremenu

Ukrašavanje tela bio je značajan oblik izražavanja tokom različitih perioda ljudske istorije. Tetoviranje tela imalo je vitalnu ulogu u mnogim drevnim društvima, a razlozi su bili brojni i, pre svega, lični. Arheološki dokazi su nam pokazali da je tetoviranje drevni oblik umetnosti koji seže najmanje 6.000 godina u prošlosti. Među najlepšim i najsloženijim primerima izdvajaju se ostaci tetovaža drevnih ljudi koji su živeli tokom gvozdenog doba na planinama Altaja u Sibiru, pre više od 2000 godina.

Tekst

ORNITOLOGIJA

Dr Ana Paunović

Sova

Mudrica koja sve vidi

Sove (Strigiformes) predstavljaju red uglavnom solitarnih ptica grabljivica. Međutim, tokom zime, neke vrste sova okupljaju se u jata radi lakšeg prezimljavanja, dok one koje se gnezde na severu zimi dolaze u naše krajeve u potrazi za hranom. Poznato je oko 250 vrsta sova. Dele se na prave sove (Strigidae) i kukuvije (Tytonidae). Žive na svim kontinentima osim na Antarktiku, velikom delu Grenlanda i pojedinim ostrvima.

Tekst


SADRZAJ PLANETA Br 101

 

ČASOPIS PLANETA Br 101

 SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ratko Kušić, Dragan Lazarević, Borka Marinković, Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Maja Miljević-Đajić, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Branislava Rogić, Miloš Rastović, Marija Sretenović, Dušan Stanić, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević, Zdenko Štromar


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet i Instagram: Marija Miljković

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o. © All rights reserved
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

 

Sledeći broj izlazi 1. oktobra 2021g.


  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 101
Planeta Br 101
Godina XVII
Jul-Avgust-Septembar 2021.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2021 PLANETA