SUMMARY

Planeta No 89
ENGLISH Summary

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

ARKTIK/ANTARKTIK

Dve završne tačke na osi planete, od severa do juga. Na jednoj, tamo gde ima tla, pobodeno je znamenje koje označava Severni pol - na drugoj su voda i pol koji se može obeležiti samo pomoći plovka koji će za kratko vreme otploviti. Kopno je na severu, a more na jugu. Svuda je belo, svuda su sleđena pustinja i ledena voda. Samo par dugih noći i par dugih dana preko godine. A, ipak život. Poslednja neispitana područja naše planete, Arktik i Antarktik, sudaraju nas sa neočekivanim saznanjima o svojstvima tla i okeana, živih bića i klime. Rudna bogatstva ljudi samo naslućuju.

TEMA BROJA

V.B.

Arktik/Antarktik - Sličnosti i razlike

Suprotno od medveda, pa severno

Najočioglednija razlika, ona koja se vidi na prvi pogled je u tome što je Arktik more okruženo kopnom, a Antarktik je kopno okruženo morem. Drugim rečima, Arktik je regija, polarmi krug, dok je Antarktik kontinet. Iz ove razlike proističe niz drugih.

TEMA BROJA

Z.Šević

Arktik/Antarktik - Stanovništvo

Sante leda i ispod njih

Iako je verovatno najsurovije okruženje za život na Zemlji, Arktik je naseljen ljudskom populacijom i, obzirom da je nemoguće uzgajati poljoprivredne kulture, ipak pruža dosta mogućnosti za lov, ribolov i sakupljanje krzna. Obuhvata velika područja tundri, tajgi i četinarskih šuma i, mada izgleda kao praktično nemoguć za život, starosedeoci ga smatraju izuzetno bogatim i izdašnim. Naravno, klima i uslovi života primorali su ljude koji žive u arktičkim oblastima da se adaptiraju i fizički i psihički.

TEMA BROJA

Dr Ana Paunović

Arktik/Antarktik - Živi svet

Dah ledene pustinje

Većina ljudi često meša polarne regije, Arktik i Antartik. Arktik se nalazi na Severnom polu, a Antarktik na Južnom. Najočiglednija razlika je u tome što je Arktik more okruženo kopnom, a Antarktik kopno okruženo morem. Drugim rečima, Arktik je regija, polarni krug, dok je Antarktik kontinent.

TEMA BROJA

Oliver Klajn

Arktik/Antarktik - Kineska i japanska istraživanja

“Snežni zmaj” na polu

Pre tri decenije, u Šangaju je osnovan Polarni istraživački institut Kine. Godine 1993. napravljen je teretni brod „Suelong“, po narudžbini instituta, kojem je ubrzo promenjena namena i pretvoren je u istraživački ledolomac. Dugačak je 167 m, ukupne mase preko 21.000 t. U stanju je da lomi led velike debljine. Na kineskom jeziku, „Suelong“ znači: snežni zmaj.

TEMA BROJA

V.B.

Arktik/Antarktik - Mozaik Antarktik

Najbolje lovište meteoritima

Na geografskoj karti, na najjužnijem delu planete Zemlje može se videti Antarktik, ledeni kontinent veličine gotovo kao dve Australije ili približno kao SAD i Meksiko zajedno (14 miliona km2). To je peti po veličini kontinent na našoj planeti i nesumnjivo najvetrovitiji: vetrovi na nekim mestima dostižu brzinu od 320 km/h.

TEMA BROJA

V.B.

Arktik/Antarktik- Reljef

Misteriozna piramida

Sudeći po slikama sa Google Earth, na Antarktiku je pronađena tajanstvena piramida. Da li je reč o novoj teoriji zavere ili o zemaljskom fenomenu?
Glasine o postojanju piramide na Južnom polu odavno kruže.

TEMA BROJA

Arktik/Antarktik-Sibirske mumije

Dete iz nepoznate arktičke civilizacije

Ostaci “mumije” deteta ili tinejdžera iz 12. ili 13. veka nove ere nađeni su na srednjovekovnom arheološkom nalazištu u Rusiji, nedaleko od Saleharda. “Mumija” u čauri od brezove kore pronađena je na nalazištu nekadašnjeg sela koje je pripadalo misterioznoj arktičkoj civilizaciji. Veruje se da je nalazište, udaljeno 29 km od Arktičkog polarnog kruga, sredonjovekovna nekropola, u kojoj je sahranjeno više ljudi, na način jedinstven u Tjumenjskoj oblasti.

TEMA BROJA

M. Rajković

Artik/Antarktik-Srbi na Arktiku

Polarno krštenje Mike Alasa

Gotovo nepoznati Mokrinac Pavle Riđički (1805-1890), pravnik, mecena, intimus Obrenovića, svetski putnik, prvi je Srbin koji se ispeo na stenu Nordkap na Špicbergu, najseverniju tačku Evrope, na 71° severne širine, u leto 1887. U osamdeset trećoj godini.

MEDICINA

Savremena oralna implantologija

Švajcarski kvalitet i brazilska estetika

Implantna terapija više nije sinonim za traumatično iskustvo u zubnoj ordinaciji. Zahvaljujući evoluciji materijala od kojih se izrađuju implantati i regenerativni materijali, minimalno-invazivnoj hirurgiji i digitalizaciji, implantologiju danas karakteriše brz i komforan, minimalno invazivan tretman koji ima za rezultat najviše funkcionalne i estetske terapijske domete, kaže prof. dr Cvijić, međunarodno priznati stručnjak za estetsku implantologiju i dugogodišnji profesor implantologije

MEDICINA

G. Tomljenović

Lečenje kritično obolelih pacijenata

Borba za život iz sata u sat

Kod pacijenata na intenzivnom lečenju karakteristične su česte promene stanja, iz sata u sat, što nabolje, što nagore. Odeljenja intenzivne nege su, u skladu sa tim, visoko specijalizovane bolničke jedinice u kojima rade lekari i medicinski tehničari edukovani i osposobljeni za specifičan način rada, za pružanje medicinske podrške gotovo iz momenta u momenat. Reč je vrlo zahtevnom i dinamičnom vidu lečenja, kompleksnom i vrlo izazovnom za lekara, kaže dr Suzana Krstić, anesteziolog i šef Odeljenja intenzivne nege u BelMedic-u

VESTI IZ MEDICINE

PEDIJATRIJA

Opšta anestezija bez trajnih posledica

Jedan sat opšte anestezije u ranom detinjstvu - duže nego što je neophodno za obavljanje najčešćih tipova manjih operacija u detinjstvu - ne dovodi do merljivih neurorazvojnih problema ili do problema u ponašanju mališana u dobi do 5 godina.

VESTI IZ MEDICINE

KARDIOLOGIJA

Spasonosno reprogramiranje ćelija srca

Povređeno srce se ne leči. Ćelije srčanog mišića, ili kardiomiociti, ne razmnožavaju se u potrebnoj meri da bi mrtvo tkivo zamenile novim ćelijama. Posledično, većina ljudi koji su doživeli težak srčani udar ili druge povrede srca, razviće zatajenje srca, koje je vodeći uzrok smrtnosti od srčanih oboljenja.

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Dragan Lazarević

Godina uspešnih misija kosmičkih sondi

Invazija na Mars

Naučna predstava koju čovečanstvo ima o svetovima Sunčevog sistema neprekidno se dopunjava i produbljuje podacima koje šalju kosmičke sonde. Pored naučne koristi koju donose, sonde imaju i simboličan značaj - one predstavljaju svojevrsnu prethodnicu ljudi u dalekim oblastima našeg planetarnog sistema, tehnološku predstražu čovečanstva koje je svojim delovanjem prešlo granice Zemlje.

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Asteroid Benu

Put na osnovu optičke navigacije

Krajem januara, NASA-ina letelica „osiris-rex” ušla je u orbitu asteroida Benu, približivši se na svega 1,75 km od njegovog centra. Asteroid ima prečnik od 492 m, pa je dobio nadimak „Čudovište”- između ostalog i zato pošto postoje šanse u odnosu 1:2700 da pogodi našu planetu, u periodu između 2175. i 2199. godine.

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

O.K.

PRVA IZRAELSKA LETELICA NA MESECU

Postanje u Moru vedrine

Ek prajz” je neprofitna organizacija sa sedištem u predgrađu Los Anđelesa; organizuje takmičenja, odnosno konkurse koji podstiču naučni i tehnološki razvoj. Pored ostalih namena, izdvajaju se takmičenja u osvajanju svemira. Iza jednog od njih stala je korporacija „Gugl”.

FIZIKA

Dalibor Čevizović

Kvantna prepletenost

”Dejstvo duhova na daljinu”

Kvantna prepletenost je, verovatno, jedna od najčudnijih i verovatno zbog toga jedna od najmistifikovanijih osobina kvantnih sistema. Za nju znamo maltene od prvih koraka u kvantnoj fizici, čak je stekla i veliku popularnost u naučnoj fantastici. Ipak, u praksi dugo nije imala neku značajniju ulogu.

AI

Dr Milan Gnjatović,
docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

Crne kutije veštačke inteligencije

Više “zanatska” - manje naučna oblast

Istraživači u oblasti veštačke inteligencije često ne poznaju ili jednostavno ignorišu istoriju nauke. Da nije tako, primetili bi da veštačka inteligencija, kao mlada nauka, prolazi kroz dečiju bolest biheviorizma, koja u velikoj meri koči njen dalji razvoj.

HIGH TECH

SIGURNOSNI UREĐAJI, RADARI, DRONOVI, TELEFONIJA,
RADIO, INDUSTRIJA, IZUMI I ASTRONAUTIKA

U Kini uskoro neće biti moguće lako pobeći sa časova ili “spavati” tokom nastave. Kineske škole od sada mogu da imaju precizan uvid u to gde se nalaze njihovi učenici, zahvaljujući “pametnim” uniformama u koje su ugrađeni posebni pametni i GPS čipovi. Svaka uniforma ima ugrađena dva čipa na ramenima koji se koriste za praćenje kretanja učenika prilikom ulaska ili izlaska iz škole, uz dodatnu podršku softvera za prepoznavanje lica na ulazima kako bi bili sigurni da li konkretan učenik nosi sopstvenu odeću.

AERONAUTIKA

Obrada: msc J. Baruhović

Dronovi

Poletanje iz ruke

Bespilotne letelice (BL) ili popularno nazvani” dronovi” su letelica bez ljudske posade tj. bez pilota. Sama letelica je jedan deo sistema. Celoviti sistem obuhvata i kontrolnu stanicu postavljenu na zemlji ili u drugom vazduhoplovu. Sam let BL odvija se na dva načina, zavisno od nivoa autonomije: daljinskom kontrolom operatera iz kontrolne stanice postavljene na zemlji, ili autonomno, sa računara postavljenog na samoj letelici.

DIGITALIZACIJA

Gordana Tomljenović

Evropska istraživanja

Evolucija čitanja

Digitalne tehnologije nude raznovrsne mogućnosti proizvodnje, pristupa, skladištenja i prenosa podataka, ali su i izazov za praksu čitanja kakvu dosad poznajemo. I Srbija je, u protekle četiri godine, učestvovala u panevropskoj akciji koja se bavila definisanjem ključnih tema za istraživanje jednog novog fenomena - digitalnog čitanja

MATEMATIKA

Borka Marinković

Brojevi, brojevi...

Univerzum je neotkrivena formula

Za Pitagoru i njegove sledbenike, Pitagorejce, brojevi su gospodari svih oblika i ideja, oni su skriveni iza svega u prirodi. Po njima je teorija brojeva zapravo teorija bića i obuhvata matematiku, muziku i astronomiju. Pored matematičke funkcije, brojevi poseduju i kvalitativne osobine, poseduju neku vrstu "karaktera", šalju određene poruke i signale koje treba tumačiti. Brojevima se može baviti, osim sa osnovnog matematičkog, i sa drugih aspekata kao što su: istorijski, psihološki, mistični ili magijski,sada i politički i dr.

NUKLEARNA ENERGIJA

Pripremila: Ivana Maksimović,rukovodilac Sektora za razvoj
i primenu nuklearnih tehnologija JP “Nuklearni objekti Srbije”

Između rizične prošlosti i neizvesne budućnosti

Uzlet, otrežnjenje i novi koncept

Odmah posle otkrića neutrona, koje je ostvario Džejms Čedvik (James Chadwick) 1932. godine u Kevendiš (Cavendish) laboratoriji, otpočela su istraživanja procesa interakcije neutrona sa različitim nuklidima.Na samom početku, u eksperimentima Enrika Fermija (Enrico Fermi), vršeno je bombardovanje uranijuma neutronima, i pri tome je zapaženo da postoje procesi koje u to vreme nisu mogli biti objašnjeni.

EGZOTIČNI NARODI

O. Klajn

Šerpasi

Dobroćudni himalajski gorštaci

Kada se pomene narod Šerpasi, verovatno je prva asocijacija planinarenje, odnosno vešti i pouzdani ljudi iz ove etničke zajednice koji su pružali veliku pomoć ranim istraživačima Himalaja a prevashodno entuzijastima koji su težili da se popnu na Mont Everest. To je samo deo priče o Šerpasima. Danas je ovaj etnomim dobio šire značenje te ga stranci upotrebljavaju za sve vodiče na Himalajima, bez obzira na naciju.

ŽIVE VRSTE

O. K.

Evropski zeleni gušter

Gmizavac čiji rep luta

Za taksonomski rod Lacerta se zna da je postojao još početkom miocena, odnosno pre dvadesetak miliona godina. Dugo se verovalo da ima približno četrdeset vrsta ali je taj broj, odlukom stručnjaka, bio sveden na samo osam, 2007. godine. Jedna od tih vrsta je Lacerta viridis. Reč je o evropskom zelenom gušteru.

SPOMENICI PRIRODE

Dr Ana Paunović

Pećina Risovača

Zavarani vilinski konjici

Na ulazu u Aranđelovac iz pravca Topole, sa desne strane rečice Kubršnice, uzdiže se brdo Risovača sa pećinom, značajnim arheološkim i paleontološkim nalazištem. Pećina je nastala dejstvom toplih mineralnih voda koje su poput onih na izvorima Bukovičke banje. Otkrivena je slučajno, 1953. godine, prilikom eksploatacije starog kamenoloma. Tada se urušilo oko 20 m pećinskog ulaznog dela pri čemu je uništen najbogatiji kulturni sloj.

GEOLOGIJA

Dr Gordana Jovanović

Radiometrijsko datiranje

Koliko je stara ova stena?

Pre nego što je otkrio energiju, čovek je za rad hiljadama godina koristio energiju sopstvenih mišića. Da bi život učinio kvalitetnijim, danas više nego ikada koristi razne vidove energije. Nuklearna energija ima veliku primenu u mirnodopske svrhe, mada u realnom životu postoje brojne opasnosti vezane za nju. Kao deo prirodnog procesa, izvesna količina radioaktvinosti se nalazi svuda oko nas, u svakom predmetu koji nas okružuje i svim živim bićima.

OBRAZOVANJE

Dubravka Marić

“Fenomen centar”, mesto za radoznale

Otkrivanje nauke

Već drugu školsku godinu, u centru Beograda radi u svetu jedinstvena neformalna obrazovno-naučna institucija namenjena osnovcima, nastala u uverenju da je svako dete radoznalo, kreativno i ima potencijal za učenje.
“Fenomen centar“ ne pretenduje da se nadmeće sa školom. Njegov program osmišljen je na način da u deci nižih razreda pobudi ljubav prema nauci i učenju, a da kod starijih osnovaca neguje želju da razvijaju svoje ideje i otkrivaju inovativne odgovore na različita pitanja i probleme.

OKO PLANETE

BIODIVERZITET

Trećina zaštićenih područja - u gorem stanju

Putari, farmeri, drvoseče i graditelji uništavaju najmanje jednu trećinu od ukupno dve stotine hiljada zaštićenih oblasti gde bi priroda trebalo da se obnovi, za šta je prevashodno potrebno da je čovek „ostavi na miru”. Najveće istraživanje najezde ljudi na zaštićena područja širom sveta otkrilo je da se 32,8 % ugroženog zemljišta nalazi pod intenzivnom čovekovom opsadom.

OKO PLANETE

Prof. dr Jelena Vukojević

NOVE KNJIGE

Mikologija - GLJIVE CRNE GORE

Nedavno se pojavila monografska knjiga o gljivama Ibrahima Hadžića (stalnog saradnika časopisa Planeta), koja sumira njegov tridesetogodišnji rad na istraživanju gljiva rožajskog kraja, opštine koja se nalazi na krajnjem severoistoku Crne Gore. Rožajski kraj karakteriše izuzetno bogatstvo šumama, koje pokrivaju 47% površine, a ne oskudeva ni u livadama, što zajedno sa povoljnom klimom predstavlja optimalno stanište za rast velikog broja vrsta gljiva, među kojima se mnoge beleže po prvi put za Crnu Goru, a neke i za Balkansko poluostrvo.

OKO PLANETE

BIOLOGIJA

Razlozi masovnih istrebljenja

Naučnici sa Univerziteta Lester, Velika Britanija, imaju novo mišljenje o razlozima masovnih istrebljenja tokom istorije. To saznanje bi moglo da pomogne u predviđanju nadolazećih ekoloških katastrofa. Međunarodni tim istraživača je za metu proučavanja uzeo iznenadne ekološke tranzicije u istoriji, od događaja koji su izazvali masovno izumiranje u dalekoj prošlosti do istrebljenja koja su se odigrala u poslednjih nekoliko decenija.

OKO PLANETE

BIOSFERA

Uticaj ljudi

Brza evolucija kao posledica ljudske aktivnosti mogla bi da bude uzrokovana jačanjem prirodne selekcije, koja vrši ključni uticaj na njeno odvijanje. Da bi se bolje razumelo do koje mere se to dešava, Vincent Fugere i Endrju Hendri (Univerzitet Makgil, Kvebek, Kanada, Odsek za biologiju), razmotrili su na hiljade naučnih radova na ovu temu. Od toga, zadržali su ukupno 40 koji pružaju procene o „snazi selekcije”, stepenu do kojeg je određena karakteristika povezana sa opstankom ili reproduktivnim uspehom u prirodnoj sredini i u onoj koju je čovek narušio.

OKO PLANETE

ČASOPISI

Nova „Galaksija”

Tokom januara, u prodaji se pojavio prvi broj naučnog magazina „Nova Galaksija”. Glavni i odgovorni urednik je Stanko Stojiljković, svojevremeno glavni urednik nekada poznate „Galaksije” (prestala da izlazi 2001. godine) i doskora urednik „Politike” na teme naučnih i tehnoloških distignuća. Svoje veliko novinarsko i uredničko iskustvo Stojiljković je utkao je u prvi broj novog magazina, koji će , kako je navedeno, izlaziti jednom u tromesečju. Izdavač je Školski servis Gajić, Kruševačka 40 a, Beograd.

OKO PLANETE

HEMIJA

Bežanje protoćelija

Žive ćelije sarađuju i takmiče se jedna s drugom da bi osigurale svoj opstanak i do maksimuma poboljšale svoje kolektivno ponašanje. Reprodukovanje takvog ponašanja u zajednicama sintetičkih entiteta poput ćelija (protoćelije) je izazovno i zahteva neposrednu blizinu različitih vrsta protoćelija kako bi one mogle da funkcionišu u jedinstvu ili da, u suprotnom slučaju, rade jedna protiv druge.

OKO PLANETE

VREME

Kao pre tri miliona godina

Očekuje se da će klima na Zemlji 2030. godine biti kao što je bila pre tri miliona godina - pišu istraživači u studiji objavljenoj u časopisu Američke naučne akademije (PNAS). Taj period je sredina pliocena, kada je na Zemlji vladala suša, Severna i Južna Amerika nisu bile spojene, Grenland nije bio zamrznut, a nivo okeana je bio 18 m viši nego što je sada. Prosečna temperatura tada iznosila je 1,8-3,6 stepeni Celzijusa iznad sadašnje.

OKO PLANETE

NEDOUMICE

Zagonetka jednog kamena

Stručnjaci iz Londona udružili su snage da odgonetnu tajnu koju krije drevni meteorit pronađen u Mesopotamiji u 19. veku. Prirodnjački muzej i Muzej “Viktorija i Albert” su među institucijama koje se nadaju da će uspeti da dešifruju napis na meteoritu. Meteorit je, piše Independent, pripadao ser Ričardu Fransisu Bartonu, istraživaču poznatom po prevodu "Arapskih noći".

OKO PLANETE

ISTRAŽIVANJA

Trag života u slanim vodama Marsa

Kada bi se mikrobi grupisali i držali zajedno, to bi moglo da im pomogne da prežive u preslanim vodama na Marsu. Sluzave konglomeracije, kolonije ćelija potopljene u zaštitnu sluzavu opnu, kada su izložene prezasićenoj vodi nalik onoj kakva postoji na Marsu, žive duže nego pojedinačne ćelije - čak i onda kada su prethodno osušene.

OKO PLANETE

LUMINACIJA

Satelit kao u ulična rasveta

Kina se sprema da lansira lažni „satelit“ u svemir za koji se nada da će osvetliti jedan od najvećih gradova u zemlji. Zvaničnici grada od 14 miliona stanovnika, Čengdua, koji pripada jugozapadnoj provinciji Sečuan, objavili su planove da postave satelit u orbitu do 2020. godine. Satelit će biti jedinstven po tome što će moći da reflektuje sunčevu svetlost i emituje je na ulice noću. Trebalo bi da taj sistem u popunosti zameni uličnu rasvetu.

OKO PLANETE

PROJEKTI

Kolonija AI pod morem

Krajem novembra prošle godine, Kina je obelodanuila planove za izgradnju podvodne baze u Južnom kineskom moru. Predsednik Ksi Jinping je, na Institutu za pomorska istraživanja u gradu Sanja, najavio izgradnju takve baze. Bilo je doduše i ranije pokušaja, manje-više uspešnih, da se formiraju slične strukture pod morem - ali ovoga puta radi se o posebno zanimljivom poduhvatu.

ČASOPIS PLANETA Br 89

 SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Svetlana Đurić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević, Zdenko Štromar, Slavomir Vojinović


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Marija Miljković

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1.maja 2019g.