Umesto otvorenim hirurškim zahvatima, do srca ili začepljenja u koronarnom krvnom sudu
interventna kardiologija može da dopre uz pomoć katetera, u okviru neke od minimalno-invazivnih procedura
kao što je perkutana koronarna intervencija. Mr sc. med. dr Bojan Ilisic, načelnik Centra za interventnu
kardiologiju u Bel Medic-u, ekspert je za takozvani radijalni pristup srcu, preko radijalne arterije ruke,
koji je komforniji, bezbedniji i omogućava brži oporavak pacijenta
Sudbina „Plavog portreta“ NikoleTesle, jedinog portreta
za koji je veliki naučnik pristao da pozira, dugo vremena predstavljala
je misteriju za širok krug ljudi zainteresovanih za Teslin život i delo.
Beskrajni prostor svemira u kojem se razdaljine mere svetlosnim godinama,
galaksije i u njima objekti koji lete nezamislivim brzinama, pokreti, svetlost i zračenja, sudari džinovskih
planeta i strahovita energija koja potom nastaje, crne rupe koje gutaju jedna drugu... sve je to prostor koji
odnedavno otkrivamo i pokušavamo da shvatimo. Šta god da se negde desi, ma kolika daleko od Zemlje, nas ovde
podseti da ga je bilo i da se svemir neprestano komeša, da se planete i čitavi planetarni sistemi potiru među sobom,
da vasionski objekti jure s kraja na kraj tog prostora i da - ostavljaju tragove koje samo delimično razumemo.
Jer, svaka promena izaziva nastanak gravitacionih talasa koji dopiru do Zemlje, gde pokušavamo da odredimo šta se i gde dogodilo.
Nauka je pred novim izazovima razumevanja nastanka sveta i zvezdanih sistema. Njutn, Ajnštajn pa...?
Naše razumevanje svemira je zasnovano na detektovanju i razumevanju talasa.
Elektromagnetni talasi su nam pružili najveći deo informacija. Jedna uska oblast spektra,
dugo jedina dostupna – vidljiva svetlost, postepeno je proširena, uglavnom tokom XX veka:
infracrvena, radio,visoko-energetska astronomija… Svaki je taj novi “prozor” predstavljao
revoluciju i pružao sve dublje uvid u prirodu svemira, govorio je na predavanju “Kosmologija
u eri gravitacionih talasa” pre dve godine Goran S. Đorđević redovni profesor teorijske fizike
na Departmanu za fiziku PMF Univerziteta u Nišu, gostujući profesor na Univerzitetu u Banjaluci i gostujući istraživač u CERN-u, koji se poslednju deceniju uglavnom bavi kosmologijom.
Sve je u tajmingu. Najnoviji primer koji potkrepljuje ovu staru tezu u vezi je sa sistemima koji su regulisani biološkim satom.
Istraživanje cirkadijalnih ritmova, naših unutrašnjih 24-satnih obrazaca koji utiču na spavanje-budnost i metaboličke cikluse,
pokazalo je da je tajming (pravovremenost) ključna i za ljudsko zdravlje.
Prema studiji objavljenoj u časopisu “PubMed”, samo jedna sesija vežbanja promeni 9.815 od ukupno 17.662 različitih molekula u našoj krvi,
merenih ovom studijom, a reč je o širokom rasponu tipova molekula odgovornih za snabdevanje energijom, metabolizam, imuni odgovor, reparaciju tkiva ili apetit.
Svaki živi organizam pokreće se posredstvom DNK, koja kodira različite molekule proteina,
a oni zauzvrat obavljaju sve potrebne biološke funkcije potrebne za održavanje života.
Odakle i kako dolazi energija za sintezu molekula, ostaje nejasno.
Razlike u fiziologiji pluća i imunološkoj funkciji
kod dece i odraslih mogu da budu objašnjenje zašto su deca uglavnom
pošteđena teških oblika COVID-19, tvrde pedijatri i internisti sa
Medicinskog naučnog centra Univerziteta Teksas, u Hjustonu (SAD).
Prema dokumentu objavljenom u Američkom žurnalu za fiziologiju,
tek oko 1,7 odsto među prvih 149.082 slučajeva oboljevanja u SAD-u bila
su novorođenčad, deca i adolescenti mlađi od 18 godina.
Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu “Aging Clinical and
Experimental Research” otkrilo je povezanost između niskog prosečnog nivoa vitamina
D i velikog broja smrtnih slučajeva od COVID-19, u 20 evropskih zemalja.
Povezanost između niskog nivoa vitamina D i osetljivosti na akutne infekcije
respiratornog trakta objašnjena je činjenicom da vitamin D modulira odgovor belih
krvnih zrnaca kako bi ih sprečio da ispuštaju previše upalnih citokina.
Oksfordski naučnici utvrdili su da jedan poznati lek,
koji je široko dostupan po vrlo pristupačnoj ceni, može da spasi život
teško obolelima od COVID-19. Otkriveno je da steroidni medikament deksametazon
(dexamethasone) smanjuje rizik od smrtnog ishoda od ove bolesti,
i to za jednu trećinu kod pacijenata na respiratorima, i za jednu petinu
kod pacijenata kojima se daje kiseonik. Istraživači sugerišu da je pomenuti lek,
da je korišćen od samog početka pandemije, mogao da spase čak 5.000
života u Velikoj Britaniji.
U svetu filma „Zvezdane staze“, čovečanstvo polazi u upoznavanje galaksije, 5. aprila 2063. godine,
u prvom putovanju na svemirskom brodu koji može da se kreće brže od svetlosti. Novi “varp pogon”, najosnovniji
pogon za međuzvezdana putovanja koji koristi većina posada u čuvenom naučno-fantastičnom filmu, ne pruža samo
ljudima mogućnost ispitivanja kosmosa već i doprinosi ostvarenju našeg prvog kontakta sa vanzemaljskim vrstama života.
Mobilna mreža pete generacije ne znači samo daleko brži internet - ona je nešto što treba da donese mnogo viši
kvalitet usluga širokog spektra i života uopšte. Iako su za sam pojam 5G vezane mnogobrojne, često kontroverzne teorije,
od kojih neke upozoravaju na potencijalne (ali ne i do sada objektivno dokazane) opasnosti po zdravlje koje ona sobom nosi,
5G mreža se sve više širi, i u mnogim zemljama već postaje standardna, običnim korisnicima dostupna usluga.
Na jugozapadu Etiopije je teritorijalna celina koja se zvanično zove Region Južnih nacija, nacionalnosti i naroda.
U njoj je okrug Hamer, uz samu granicu sa Kenijom. Taj okrug naseljava narod koji se zove Hamar. Ima nešto više od 46.000 pripadnika ovog naroda.
Jezik kojim govore je vrlo neobičan i pripada aroidskim ili južnoomotskim jezicima, koji su ogranak afroazijske jezičke porodice.
Komarci, skrnavitelji spokoja blagih letnjih večeri ili buduće fleke na zidu,
na kojima ljudi iskaljuju bes zato što im svojim zujanjem i ujedima uskraćuju preko potreban
san. Kako god, niko ih ne voli. A kada bi se čulo da neko ima plan da ih ukloni sa lica zemlje
, mora se priznati da bismo, makar na trenutak, navijali za njih.
Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Svetlana Đurić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević, Zdenko Štromar, Slavomir Vojinović
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Marija Miljković
IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510
