U Evropskoj nedelji prevencije raka grlića materice, od 16. do 22. januara, koja i ovom prilikom upozorava javnost na podmuklu bolest,
dr Monika Delon, ginekolog u Acibadem Bel Medic-u, govori o najefikasnijim merama za preveniranje i desetostruko smanjenje rizika za oboljevanje
od invazivnog cervikalnog karcinoma
U samo mesec dana stekle su se dve značajne godišnjice; 5. decembra 2022. godine Muzej Nikole Tesle obeležio je
70 godina od svog osnivanja, a 7. januara 2023. navršilo se 80 godina od smrti genijalnog naučnika i pronalazača. Iako su priče
o Teslinoj smrti i sahrani, kao i o nastanku njegovog muzeja u Beogradu uglavnom poznate široj javnosti, posebno je zanimljivo
zaviriti u određene dokumente i sećanja nekih od ključnih aktera koji pružaju dragoceni uvid u niz manje poznatih detalja o
Teslinim poslednjim danima, o opelu, o Teslinoj sahrani i kasnijoj kremaciji, kao i o temeljnom formiranju Tesline celokupne
zaostavštine i njenom putu do budućeg muzeja u Beogradu koji će postati jedinstveno mesto u svetu i izuzetno svedočanstvo o
Teslinom životnom putu i nemerljvom značaju njegovog celokupnog dela.
Ima je svuda oko nas: u stenama, u vodama, u vazduhu, u tlu kojim hodamo. Isijava iz svemira. Zahvaljujući ukroćenoj snazi radijacije,
dobija se energija, kuće su nam svetle i tople, fabrike rade, svetluca nadaleko naša planeta. Počeli smo i da se lečimo radiokativnim supstancama…
I sve je to od skorog vremena, od onda kada je čovek otkrio energiju radioaktivnih elemenata i procese kojima ta energija može da se usmeri
na korist čovečanstvu. Međutim, radijacija je i opasna, čak veoma opasna ako se pogreši u radu sa njom. Od kraja Drugog svetskog rata, svet
se nejednom uverio u zlo koje nosi neodgovarajuće korišćenje radioaktivnih elemenata: od ratnih zbivanja do poremećaja u prirodi,
od Hirošime i Nagasakija do kvarova na nuklearnim elektranama posle kojih su nastala pogubna zračenja. A budućnost je samo tu -
u usmeravanju radijacije u korist ljudi.
Ako se XVIII vek mogao zvati vekom mehanike a XIX vekom elektromagnetizma, XX vek je sa pravom poneo naziv nuklearnog doba.
Nuklearna fizika, tehnika i tehnologija imaće verovatno i u budućnosti presudan uticaj ne samo na ljudsko društvo već i na njegovo vaskoliko okruženje,
pisao je Ivan V. Aničin, profesor nuklearne fizike na Univerzitetu u Beogradu, u svom stručnom i intelektualnom zaveštanju Umeće manipulisanja jezgrima atoma:
blagoslov ili prokletstvo. Povod njegovom nastanku bila je nečuveno orkestrirana kampanja protiv nuklearne
energije i s njom povezanog “problema zračenja” i “hipertrofirane radiofobije”.
U radu objavljenom u časopisu International Journal of Astrobiology, Irina K. Romanovskaja,
profesor fizike i astronomije na Hjuston Komjuniti Koledžu (Houston Community College), navodi da za putivanja
svemirom ljudima nisu neophodne superbrze letelice - za ta duga putovanja mogu da posluže planete koje lutaju
svemirom i nisu vezane za zvezde. Ova ideja može imati važnu ulogu u potrazi za vanzemaljskom inteligencijom
jer napredne vanzemaljske civilizacije, tokom migracija, mogu ostaviti vidljive tehnološke tragove na lutajućim
planetama. Potraga za tehnopotpisima vanzemaljskih civilizacija može se opisati kao “potraga za
migrirajućom vanzemaljskom inteligencijom (SMETI)”, ističe Romanovskaja.
Za prve moreplovce, mora su predstavljala nepredvidivu, nepoznatu i pre svega opasnu sredinu, ali i jedini način da dosegnu pojedine oblasti.
Verovalo se da u nepreglednim dubinama morta vrebaju skrivena čudovišta. Prema moru su čak i najhrabriji moreplovci pokazivali strahopoštovanje,
a njihove priče o susretima sa nepoznatim bićima na otvorenom moru predstavljale su odličan materijal za narodna verovanja i vremenom su postajale legende.
Da bi neko stvorenje postalo predmet priče koja će se kasnije prenositi s generacije na generaciju, nije bilo dovoljno da bude samo izuzetne veličine već
je za njega trebalo da se vezuju i napadi na brodove i stradanje posade. Tokom vekova, mnoge legende o morskim nemanima koje su se pripovedale na različitim
krajevima sveta su zaboravljene, a samo mali broj njih se zadržao do današnjih dana.
Džingis-kanova stela predstavlja najstariji sačuvani spomenik ispisan mongolskim pismom.
Nađena je početkom 19. veka, u blizini Bajkalskog jezera. Natpis na njoj govori o nećaku Džingis-kana,
Jisingeu koji se pokazao kao veoma uspešan streličar među mongolskim plemstvom. Potiče iz 13.
veka a danas se nalazi u muzeju Ermitaž, u Sankt Petersbugu.
Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Rastko Kostić,
Dragan Lazarević, Dubravka Marić, Borka Marinković, Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Vladimir Nikolić, Ana Paunović, Miloš Rastović, Zorana Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović,
Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
