SUMMARY

Planeta No 85
ENGLISH Summary

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Kada je reč o proizvodnji energije, obično se misli na ono što se dobija sagorevanjem fosilnih goriva, najčešće nafte i uglja. Nešto više ohrabrenja unose podaci o hidroelektranama pošto se u okolini tih postrojenja menjaju eko-sistemi i dolazi do pomeranja tla. A dobijanje energije korišćenjem nuklearnih elemenata izaziva podozrenje zbog mogućnosti kvara i pogubnog zračenja koje potom može nastati.
To je nateralo ljude da pokušaju sa drugim izvorima. I to sa onima koji se ne troše pa nema razloga da se obnavljaju. Traju večito! Na primer: energija pokreta ljudskog tela i vibracije, sunčeva i vetro-energija, plima i oseka, pomeranja okeana, energija iz dubine zemlje...

TEMA BROJA

Vladica Božić

Obnovljivi izvori energije

Mogućnosti korišćenja u Srbiji

Većina zemalja u svetu, kao glavni izvor za dobijanje energije, još uvek koristi ugalj i naftu i njene derivate. Kako se zalihe fosilnih goriva brzo smanjuju, većina ovih zemalja će se, u bliskoj budućnosti, suočiti sa ozbiljnom nestašicom energije. Takođe, veliki porast potrošnje, praćen povećanjem broja stanovnika, primoraće sve zemlje da u budućnosri povećaju korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE) za podmirivanje svojih energetskih potreba, iako su troškovi korišćenja obnovljivih izvora energije iznad troškova korišćenja fosilnih goriva.

TEMA BROJA

Mrs Jozef Baruhović

Obnovljive enrgije

Autonomna solarna fotonaponska postrojenja

Porast primene solarnih fotonaponskih postrojenja (SFP) u periodu 1992-2017. imala su eksponencijalni rast, dok su cene solarnih panela drastično padale. Tako je cena solarnih fotonaponskih panela (SFP) od kristalnog silicijuma pala čak 200 puta! Cena SFP, 1977. iznosila je 77 $/W, a početkom maja 2018. pala je na 0,33 $/W. I danas, zavisno od strukture panela (monohromatski, polihromatski silicijum) cene su u granicama 0,17 $/W- 0,4 $/W. Okvirne cene za SFP se kreću u granicama 1,5 $/W, u Kini, do 4,1 $/W u Francuskoj.

MEDICINA

Dr sc. med. Slaviša Zagorac

Spinalna hirurgija

Bezbedne, minimalno invazivne operacije kičme

U poslednjih nekoliko decenija, hirurgija kičmenog stuba tehnološki je veoma napredovala, kako u razvoju novih tehnika i implantanata, tako i u razvoju instrumentarijuma za njihovu primenu. Od kako je ostvaren veliki napredak u oblasti imidžing dijagnostike koja je višestruko uvećala sposobnost hirurga da precizno identifikuju i pravilno anatomski lociraju uzrok bola, operacije na kičmenom stubu vrlo su bezbedne i uspešne, kaže dr sc. med. SlavišaZagorac, spinalni hirurg, saradnik Bel Medic-a

TEMA BROJA

Dr Ana Paunović

Biologija

Vrste kojih neće biti

Svaka vrsta u prirodi ima svoju ulogu i značaj za eko-sistem. Sve vrste, uključujući i čoveka, međusobno su povezane. Bez obzira na kom prostoru žive, neke vrste imaju globalan uticaj, druge regionalan ili lokalni. Ugroženost jedne vrste direktno ili indirektno utiče na ugroženost druge. Biolozi su ustanovili da na našoj planeti postoje 34 tzv. vruće tačke, to jest staništa s najvećim brojem ugroženih vrsta na svetu. Glavni kriterijumi u određivanju ovih tačaka bio je biodiverzitet biljnih vrsta i endemski karakter flore i faune, kao i stepen pretnje kojoj su izloženi.

ASTRONOMIJA

Dragan Lazarević

Život i razum u Vasioni

Pola veka od dela Josifa Šklovskog i Karla Segana

Revolucionarna otkrića do kojih je dolazila astronomija menjala su i predstavu koju je čovečanstvo imalo o Univerzuumu koji nas okružuje i o položaju Zemlje i ljudi u njemu. Prvo je Kopernik sa svojim heliocentričnim sistemom ukazao da je Zemlja samo jedna od planeta koje kruže oko Sunca. Kasnije je usledilo saznanje da su zvezde druga veoma udaljena sunca a naša zvezda Sunce samo jedna od milijardi zvezda naše galaksije, Mlečnog puta.

ČASOPIS PLANETA Br 85

 SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Svetlana Đurić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević, Zdenko Štromar, Slavomir Vojinović


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Marija Miljković

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1.septembra 2018g.