INSTITUCIJE
Dubravka Marić
Zavod za intelektualnu svojinu
Zaštita kreativnog uma
Pariska konvencija iz 1883. koju je, uz deset drugih država, tada potpisala i Kraljevina Srbija, predstavlja osnovu međunarodnog prava u oblasti zaštite industrijske svojine, a Kraljevina Srbija je već 1884. godine donela prve propise iz oblasti znakova razlikovanja. Zaštita prava intelektualne svojine na institucionalan način u našoj zemlji je započeta sredinom novembra 1920. godine, osnivanjem Uprave za zaštitu industrijske svojine, čiji je pravni naslednik Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije.
Zavod za intelektualnu svojinu je posebna organizacija u sistemu državne uprave Republike Srbije, u čijoj su nadležnosti poslovi koji se odnose na prava industrijske svojine i autorsko i srodna prava. Svi ključni koraci u napretku Srbije u oblasti intelektualne svojine, od donošenja prvih nacionalnih zakona koji su uređivali materiju patenata, autorskog prava ili poslovne tajne, preko modernizacije patentnog sistema, sve do prijema zemlje u ključne međunarodne organizacije (kao što su Svetska organizacija za intelektualnu svojinu WIPO i Evropska patentna organizacija EPO), utemeljeni su, pre svega, na pameti i radnim sposobnostima službenika Zavoda za intelektualnu svojinu.
„Zavod je danas moderna i efikasna državna institucija u kojoj rade stručni i posvećeni ljudi. Sve postupke zaštite patenata, žigova, industrijskog dizajna i oznaka geografskog porekla vodimo u elektronskom obliku. Na našem sajtu se nalaze izuzetno vredne i bogate baze patenata, žigova, industrijskog dizajna, oznaka geografskog porekla. Razvili smo i uslugu elektronskog podnošenja prijava industrijske svojine. Čak 73 odsto prijava patenata, žigova i dizajna nam dolazi onlajn, kao i preko 58 odsto podnesaka. Odnedavno imamo i uslugu elektronske dostave, tako da određeni deo naših odluka strankama šaljemo preko portala eUprava. U okolnostima kada u Srbiji raste značaj kreativnih industrija, pa samim tim i značaj intelektualne svojine, uloga Zavoda postaje sve važnija. Prema poslednjim pokazateljima, industrije koje intenzivno koriste intelektualnu svojinu doprinose sa 45 odsto bruto domaćeg proizvoda Evropske unije. Takođe, one stvaraju 39 procenata u ukupnom broju svih radnih mesta u Uniji. Vredi spomenuti i značaj intelektualne svojine za kreativne industrije, koje u potpunosti počivaju na autorskom i srodnim pravima - poput IT industrije, filmske i muzičke industrije, izdavanja knjiga i časopisa i sličnog. U našoj zemlji one doprinose sa više od pet procenata u stvaranju bruto domaćeg proizvoda i zapošljavaju više od 115.000 radnika, pretežno mladih ljudi‘‘, ističe mr Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije.
Duhovna i idustrijska svojina
Intelektualna svojina predstavlja sistem pravnih normi kojima se uređuje zaštita nematerijalnih dobara. Čine je autorsko i srodna prava, i industrijska svojina. Autorsko pravo štiti originalna dela iz oblasti književnosti, nauke i umetnosti. U našem pravnom sistemu, softver se kao takav ne štiti patentom nego kao autorsko delo.
„Predmet zaštite u slučaju intelektualne svojine, bilo da je reč o autorskom pravu ili o pravima industrijske svojine, uvek je nematerijalno, duhovno dobro. Predmet zaštite patentom je pronalazak; predmet zaštite autorskim pravom je neko umetničko ili naučno delo, na primer, knjiga. U stvarnom pravu, predmet svojine je materijalna stvar: kuća, automobil, odelo i slično. Ali, kada neko napiše knjigu, ta svojina nije nešto opipljivo. Postoje primerci knjige - ali to nije autorsko delo. Knjiga je nematerijalno duhovno delo jer ona može da se izrazi i u auditivnoj formi. Pisac može da ispriča priču, može da odrecituje pesmu, nije mu potreban papir da bi izrazio ono što misli ili oseća. Autor ima autorska prava na svom delu bez obzira na formu u kojoj je određeno delo izraženo. Suština intelektualne svojine je u tome da uspostavi jedan monopol u interesu stvaralaca i obezbedi im da žive od rezultata svog kreativnog rada. Svako ko neovlašćeno koristi tuđi rad, rizikuje da bude izložen tužbi zato što autori imaju i imovinska, i moralna prava na svom delu. Dakle, suština autorskog prava je da zaštiti autorov dignitet i obezbedi mu materijalnu egzistenciju“, kaže mr Vladimir Marić.
Intelektualnu svojinu čini i industrijska svojina. To su patenti, žigovi, industrijski dizajn, oznake geografskog porekla i topografije poluprovodničkih proizvoda. Patenti su pravno zaštićeni pronalasci, koji predstavljaju novo tehničko rešenje određenog problema. Kada se kaže da su „pravno zaštićeni“, znači da ih je zaštitio Zavod za intelektualnu svojinu. Patent se priznaje u postupku zaštite pred Zavodom, a sam pronalazak mora da ispunjava neke zakonom predviđene uslove da bio zaštićen kao patent. Recimo, pronalazak mora da bude nov na dan podnošenja patentne prijave. Ono što je već poznato i učinjeno dostupnim javnosti bilo gde u svetu, na dan kada je patentna prijava podneta, ne može se zaštititi patentom.
Žig je pravno zaštićeni znak koji služi za razlikovanje istovrsnih proizvoda koji potiču od različitih privrednih subjekata. Ako dva proizvođača proizvode i u promet stavljaju mineralne vode, i jedan i drugi će ih obeležiti svojim znakom, kako bi potrošači znali čiju vodu kupuju. Ali, to je nedovoljno da bi imali žig. Potrebno je da taj znak zaštite u Zavodu za intelektualnu svojinu, gde će podneti prijavu za zaštitu žiga. Zavod će tu prijavu ispitati da utvrdi jesu li ispunjeni zakonski uslovi; tek kada to proveri, priznaće žig. Industrijskim dizajnom se štiti nov spoljašnji oblik nekog industrijskog ili zanatskog proizvoda. Dizajn cipela ili dizajn nakita, karoserija automobila, izgled kišobrana... sve to može da bude zaštićeno kao industrijski dizajn.
Autor ima moralna i imovinska prava
Moralna komponenta autorskih prava štiti stvaralački dignitet i autorsku čast. Ova moralna prava štite autorov paternitet i predstavljaju osnov za suprotstavljanje intelektualnoj krađi (plagijatu). Ona obuhvataju i njegovo pravo da stavi svoje ime na primerke svog autorskog dela (pravo na naznačenje imena), ali i pravo da odluči hoće li ga objaviti (pravo na objavljivanje dela). U autorova moralna prava spadaju i pravo izmene dela (ako je nezadovoljan i želi nešto da promeni), pravo da se suprotstavi svakom trećem licu koje želi da menja njegovo autorsko delo, kao i pravo da se suprotstavi nedostojnom iskorišćavanju svog dela. Imovinska komponenta mu omogućava da proda svoje autorsko delo tako što će ga lično ekonomski iskorišćavati, ili će pravo na iskorišćavanje sopstvenog autorskog dela preneti na nekog drugog i za to dobiti odgovarajuću naknadu. U oba slučaja, ta ekonomska komponenta podrazumeva njegovo pravo da živi od svog kreativnog rada.
Novost, inventivnost i primenjivost
Pored toga što treba da bude nov, pronalazak mora da ima inventivni nivo i da je industrijski primenljiv. Tehničko rešenje određenog problema ne sme da bude takvo da očigledno proizlazi iz stanja tehnike. Pronalazak mora da pruži tehnički doprinos postojećem stanju tehnike. Na primer, prosečnom stručnjaku bi bilo očigledno da se jedan element neke konstrukcije, umesto od čelika - što je uobičajeno, izradi od aluminijuma da se reši problem težine samog elementa. Očiglednost proizlazi iz činjenice da je u stanju tehnike već poznato da je aluminijum lakši od čelika. Tada se kaže da pronalazak nema inventivni nivo. Pronalazak mora da bude i industrijski primenljiv, što znači da nije dovoljno da „funkcioniše“ samo na papiru nego i da je upotrebljiv u praksi. |
Oznake geografskog porekla su geografski nazivi koje ljudi stavljaju na svoje proizvode poreklom sa određenog geografskog područja. Oni se moraju proizvoditi, pakovati i stavljati u promet na tačno određenom geografskom području, a moraju i da imaju neke specifične karakteristike koje su u vezi sa tim geografskim područjem. Međutim, oznake geografskog porekla ne spadaju u tipična prava intelektualne svojine i one su neka vrsta državnih resursa. Ariljska malina, futoški kupus, leskovački domaći ajvar, valjevski „duvan čvarci“, zlatarski sir, homoljski med, fruškogorski lipov med, peškiri šabačkog kraja i pirotski ćilim su primeri naših oznaka geografskog porekla. Niko nema svojinu na tim geografskim nazivima - postoje samo njihovi ovlašćeni korisnici.
U skladu sa EU
Jedan od zadataka Zavoda za intelektualnu svojinu je i rukovođenje pregovaračkom grupom za Poglavlje sedam - pravo intelektualne svojine. Prema najnovijem, oktobarskom izveštaju Evropske komisije, Srbija ima dobar nivo zaštite intelektualne svojine, a ova oblast je jedna od najbolje ocenjenih.
„Potrebno je još samo da izmenimo Zakon o autorskom i srodnim pravima, a u manjoj meri i Zakon o patentima, da bi poglavlje za pristupanje Evropskoj uniji bilo zatvoreno. Naši zakoni moraju da budu usaglašeni sa direktivama Evropske unije u ovoj oblasti. Takođe, suštinski je važno i sprovođenje prava intelektualne svojine. Zaštita intelektualne svojine u Srbiji, saglasno principima Evropske unije, treba da garantuje stranim investitorima da će njihova intelektualna prava, njihove tehnologije, zaista biti zaštićene u našoj državi. Bez takve garancije ne možemo da očekujemo ulaganja u našu zemlju. Ipak, usaglašavanje sa propisima Evropske unije prvenstveno treba da služi našim ljudima u Srbiji. To je najvažnije“, ukazuje mr Vladimir Marić.
Mr Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije |
Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije nije samo registracioni organ kome se podnose prijave i koji vodi upravne postupke zaštite industrijske svojine. Kao najvažniji državni organ koji se bavi zaštitom intelektualne svojine, Zavod povezuje sve ostale republičke institucije koje se bave sprovođenjem prava intelektualne svojine u Srbiji, u cilju izrade zajedničkih strategija za borbu protiv krivotvorenja i piraterije, odnosno definisanja zakonskih rešenja u ovoj oblasti. Posebno važnu aktivnost Zavoda danas predstavlja širenje svesti o značaju intelektualne svojine među građanima Srbije. Zavod ima veoma razvijenu edukativnu aktivnost i organizuje seminare za državne službenike i sudije, kao i za naše građane, mala i srednja preduzeća. Zbog toga je 2010. osnovan Edukativno-informativni centar Zavoda za intelektualnu svojinu.
„Osnovna misija Centra je da širi svest o značaju intelektualne svojine jer je to prilično apstraktna stvar za naše privrednike. Prva stvar koju pitaju je: ‚Pa šta će to nama?‘, jer to i košta - a oni imaju mnogo drugih troškova i gledaju da uštede gde mogu. Za prava intelektualne svojine se uglavnom interesuju kada iskrsne neki problem, a tada je sve već mnogo teže i skuplje; ili ako im je intelektualna svojina potrebna da bi stupili u neki ugovorni odnos, najčešće sa nekim stranim partnerom. Međutim, poslednjih godina se stvari popravljaju i ljudi sve više uviđaju koliko ta prava vrede. Danas ona čine 84 odsto od ukupne vrednosti preduzeća (S&P 500), u odnosu na 17 procenata koliko je bilo 1975. godine. Naši stručnjaci putuju po Srbiji, obilaze uglavnom mala i srednja preduzeća, preduzetnike, a nešto ređe i velike sisteme. Oni analiziraju šta preduzeća rade i utvrđuju koji rezultati njihovog rada mogu da budu zaštićeni pravima intelektualne svojine. Tada izrađuju i jedan vrlo detaljan i obiman dokument, izveštaj o dijagnostici intelektualne svojine. Tu su i saveti kako da se intelektualna svojina najdelotvornije upotrebi u radu preduzeća. Zaštita intelektualne svojine nije sama sebi svrha. Ne treba je samo zaštititi već i korisno upotrebiti“, zaključuje mr Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije.
Zaštita rezultata naučnog istraživanja je jedan od osnovnih preduslova za uspešnu komercijalizaciju pronalazaka. Proces koji započinje nastankom pronalaska, a završava se njegovom komercijalizacijom kroz „spin-out“ (kompaniju zasnovanu na komercijalnom iskorišćavanju tehnologije), ili licenciranje tehnologije, poznat je kao transfer tehnologije. U okviru projekta „Podrška Edukativno-informativnom centru Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije“, Univerzitet u Beogradu je, u saradnji sa Zavodom, osnovao Centar za transfer tehnologije, čije aktivnosti obuhvataju identifikaciju, zaštitu i komercijalizaciju rezultata istraživanja na ovom univerzitetu.
Međunarodna zaštita patenta
Patent nosiocu omogućava pravo korišćenja zaštićenog pronalaska isključivo na teritoriji države koja ga je priznala. Otuda će patent koji je priznao Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije imati pravno dejstvo samo na teritoriji naše zemlje. Da bi se pronalazačima omogućilo da svoje pronalaske zaštite i u drugim državama, od 1970. se primenjuje Ugovor o saradnji u oblasti patenata (Patent Cooperation Treaty ili PCT), koji administrira Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) u Ženevi.
Zahtev za međunarodnu patentnu zaštitu se podnosi Zavodu, dok se u međunarodnoj prijavi navode i zemlje u kojima se traži zaštita istog patenta. Zavod šalje prijavu Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu u Ženevi, koja je prosleđuje zemljama naznačenim u prijavi. Ovim državama se ostavlja određeni rok da priznaju ili odbiju zaštitu. One o svojoj odluci obaveštavaju WIPO u Ženevi koji to, najzad, prenosi našem Zavodu. |
.
Dubravka Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
