MATEMATIKA
Borka Marinković
Generativna umetnost
I igrice, i krug, i kod, i računari
Oliver Tomić odražo je predavanje pod nazivom:
„Geometrijski simbolizam u primordijalnoj tradiciji” |
„Generativna umetnost korist imatematički, kompjuterski itd. sistem kao metod proizvodnje formulisanja vizuelne poruke. Funkcionisanje sistema se umnogome oslanja na razne naučne teorije. Tako generativna umenost teži da, kroz softver kao alat, prikaže rad koji teži estetici. Umetnik obično postavi određena pravila ili formule, šablone materijala, i onda postavlja slučajne ili polu-slučajne principe da rade na tim elementima. Ideja o postavljanju umetničkog procesa u prostor pre-generisanog dela je glavna funkcija generativne umetnosti.
Generativna umetnost se takođe razvija u realnom vremenu primenom povratne informacije i generativnih procesa u njihovom sopstvenom okruženju. Stoga ovo delo nikad ne može biti izvodljivo na isti način.ˮ (Wikipedia)
Nedavno održani panel povodom pokretanja interdisciplinarnog kursa „Algoritamska umetnost“ kao rezultat bliske saradnje Inicijative “DigitalnaSrbija”, Fondacije Petlja i UNICEF-a, privukao je veći broj slušalaca. Moderatorka panela bila je Aleksandra Jovanić, doktorka digitalne umetnosti. Šta je zapravo „Algoritamska umetnost“?
Po onome što se na panelu mopglo čuti, ta umetnost pokriva širok spektar tema. Fokus je na nekim delima iz istorije umetnosti, pretečama generativne umetnosti koja su se mogla povezati sa matematikom da bi se kroz nju objasnili oblici koji se mogu digitalno formirati i potom usložnjavati kodiranjem.
Sagovornici u panelu su bili stručnjaci ove interdisciplinarne oblasti. Maja Ćirić, doktorka teorije umetnosti i kustoskinja, objasnila je odnos matematike, programiranja i likovne umetnosti. Kada se prepliću nauka i umetnosti, pokušava se doći do novih vrsta znanja. Takve tendencije su bile izražene u 19. veku, mada su se javljale i ranije. Primer je francuski matematičar Galoa koji u svojoj teoriji o konvergenciji između vremena i apstrakcije zapravo pravio paralelu sa umetničkim efektom kontrasta svetlosti i tame. Dok su ranije takve veze bile periferne i gde nisu nužno bili uključeni specijalisti npr. programeri, u poslednje vreme postaju centralne. Istraživači iz oblasti Human Computer Interaction moraju biti uključeni. Kao radnje neophodni su kodiranje i kreativna imaginacija.
A Nikola Damjanov, lead game artist iz kompanije “Nordeus”, izneo je svoja iskustva o potrebi za interdisciplinarnošću u kreiranju igrica. Korišćenje kodiranja u programiranju zamenilo je novi tip rada korišćenjem nodova.
Umetnost u nauci?
Konzervativni pristup obrazovanju, kojim se nauke proučavaju bez ozbiljnog međusobnog prožimanja, još je zastupljeniji u preplitanju nauke i umetnosti. Poslednjih desetak godina, pored osnovnog pristupa nauci koji podrazumeva pre svega logičko rasuđivanje, uvodi se i umetnički kreativno rešavanje naučnih problema. Kako praktično implementirati umetnost u nauku?
Maja Ćirić je objasnila da je pojam generativne umetnosti prvi put pominut 1998. godine na jednom sajmu u Milanu. U istoriji umetnosti navodi se da je jedna žena, tekstilni dizajner, koja je studirala na Bauhausu, još 1962. koristila kôd u svom radu, kao grafički izraz koji povezuje umetničku konstrukciju, filozofske postulate i nauku. Nikola Damjanov je naveo primere implementacije nauke i tehnologije u svojoj praksi. U kreiranju igrica (gaming), nijedna disciplina ne može samostalno da opstane čime svestranost predstavlja fundamentalno znanje koje se zahteva pri zapošljavanju. U „Nordeusuˮ, svaki umetnik je u obavezi da savremenom tehnologijom atestira svoj rad. Od umetnika se traži da dobro poznaju animaciju, modeling i fiziku čijom primenom se postiže efekat stvarnosti. Naravno, postoje nivoi potrebnih znanja, a na vrhu su kreatori alata.
Krug i Vitruvijev čovek
Predavanje pod nazivom:„Geometrijski simbolizam u primordijalnoj tradicijiˮ odražo je Oliver Tomić. Simbole je otkrio čovek, ali ne i izmislio. Simboli spajaju dva različita entiteta.
Oni imaju više nivoa tumačenja i značenja. Osenčen oreol oko trozupca, poznatog iz grčke mitologije kao oružje Posejdona i drugih bogova, predstavlja sferu. Sfera (kugla) je savršeno telo i ona simbolizuje vasionu. Krug je savršen geometrijski lik i simolizuje svet. Centar kruga označava princip. Koncentrični krugovi pokazuju slojevitost sveta, tj. njegovu hijerarhiju.
|
Ostavljena je mogućnost beskonačnog broja koncentričnih krugova.
U neoplatonizmu, a sreće se i u indijskim simbolima, krug predstavlja i svet, a njen centar materiju tj.princip. Simbolizam podele kruga na delove je posebno zanimljiv. Krug podeljen na 4 jednaka dela može da predstavlja 4 čovekova životna doba. Takva podela je vremenska deoba jer označava određeni deo vremena. Podela na 4 dela može predstavljati i istorijska doba: zlatno, srebrno, bronzano i gvozdeno. Prema hinduizmu, koji je istovremeno filozofija i religija i mitologija, brojevi 4, 3, 2 i 1, koji označavaju svaki deo kruga, sadrže ideju o protoku vremena.
Podela kruga na 6-8 delova daje drugačiju nijansu simbolizma kruga. Posebno je interesantna simbolika podele kruga na 12 delova: 12 astroloških znakova su prostorna vremenska kategorija, broj apostola je takođe 12. Ova podela se javlja u zapadnoj umetnosti u rozetama koje nemaju samo ulogu propuštanja svetlosti već i simboličko značenje.
Krst koji ne „izlaziˮ iz kruga simbolizuje nastanak sveta. Simbol svastike pokazuje da se krug okreće. Centar je nepokretna tačka rotacije. Svet je točak koji se okreće.
Leonardov „Vitruvijev čovek” dobio je naziv po starorimskom arhitekti Vitruviju koji je opisao idealnu čovekovu figuru koja se može upisati u krug i kvadrat kao završni oblik, sa pupkom u centru.
|
Računari su samo za odgovore
S druge strane, kako matematičari objašnjavaju potrebu za kreativnim rešavanjem problema? Logičko razmišljanje matematičara daje dobru osnovu za kreativnu primenu u drugim oblastima. Maja Ćirić je naglasila razliku između matematike kao alata i matematike kao načina razmišljanja.
Interesantan je primer „crne kutijeˮ (black box) koju umetnici vide kao izlagački prosor a informatičari kao računar. Za Nikolu Damjanova, potrebni su znanje geometrije i razumevanje matematičke teorije, ali ne i precizno znanje za dokazivanja tvrđenja.Takođe, on smatra da analitički način razmišljanja, koji je nužan u matematici, treba primenjivati i u svim drugim oblastima: ako igricu koju stvarate možete razložiti na sve njene osnovne elemente, onda ćete je uspešno i kreirati.
Pablo Pikaso je inspiraciju pronalazio i u nauci, posebno u Anštajnovoj teoriji relativnosti - ali na strukturalan način koji je svojstven umetnosti a ne nauci. Po njemu, računari mogu samo da daju odgovore i ništa više od toga. U umetnosti je uvek poznat koncept, uvek je to neki kontekst: društveni, politički i sl. Veštačka intiligencija kojoj klizi generativna umetnost ne prepoznaje ulogu umetničkog dela.
|
Organska geometrija
Multimedijalna umetnica Mira Brtka (1930-2014) je, osim režije na Akademiji za pozorište i film u Beogradu, završila i studije lepih umetnosti u Rimu, 1963. Izložba njenih radova bila je postavljena u Muzeju grada Beograda, u Resavskoj ulici. Mira je bila izuzuzetan poznavalac geometrije u ravni i prostoru i nju je obilato koristila na svojim slikama i u skulpturama.
Već u prvom op-art periodu, nastali su delikatno izvedeni radovi u kojima su se u sitnim oblicima evocirale nematerijalne vrednosti kao što su refleksija svetlosti ili geometrizovana mreža uhvaćene atmosfere.
Simbioza geometrijskih i organskih oblika nazvana je organska geometrija. U okviru zajednice „Iluminationˮ, Brtka stvara slike i kolaže živih boja organskih i geometrizovanih oblika, koji stvaraju utisak prostorne dvosmislenosti zbog protivrečnosti u položaju ivica oblika koji se udvajaju i translatorno pomeraju stvarajući vizuelne zagonetke. Na njima se istražuju i zbunjujući odnosi praznog i punog, ravnog i prostornog, konveksnog i nekonveksnog.
U tom periodu stvaranja, Mira Brtka koristila je i geometrizovanu apstrakciju. Prateći svog učitelja Abea, istraživala je veze između površine, svetlosti, boje i prostora na slikarskom platnu, što se oslanja ne samo na savremenu umetnost već i na filozofske ideje o duhovnom usavršavanju. Umetnica je proširila ideju koja podrazumeva i unutrašnje čovekovo obasjavanje.
Specifične tvorevine u njenoj umetnosti u osnovi imaju linije. Posebnom tehnikom ona je stvarala linije koje grade reljefne rešetkaste strukture kao trag određenog htenja ili događaja. Te linije se nikad ne ukrštaju niti stvaraju zatvorene oblike. Ta strogost koncepta, nastala u Rimu, nazvana je formepresenti. |
Borka Marinković
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
