MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 101 | SUPERRAČUNARI/big data
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 101
Planeta Br 101
Godina XVIII
Jul-Avgust-Septembar 2021.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 101
Jul 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Novembar 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ORNITOLOGIJA

 

Dr Ana Paunović

Sova

Mudrica koja sve vidi

Sove (Strigiformes) predstavljaju red uglavnom solitarnih ptica grabljivica. Međutim, tokom zime, neke vrste sova okupljaju se u jata radi lakšeg prezimljavanja, dok one koje se gnezde na severu zimi dolaze u naše krajeve u potrazi za hranom. Poznato je oko 250 vrsta sova. Dele se na prave sove (Strigidae) i kukuvije (Tytonidae). Žive na svim kontinentima osim na Antarktiku, velikom delu Grenlanda i pojedinim ostrvima.

ORNITOLOGIJA

Buljina (Bubo bubo)

Sove imaju veoma značajnu ulogu u ekosistemu. Pošto se prvenstveno hrane glodarima, čine veliku korist i za čoveka. Za Svetski dan sova proglašen je 4. avgust.
Sove ugrožava gubitak staništa, nedostatak plena, klimatske promene, zagađenje, pesticidi i drugi otrovi, uznemiravanje, proganjanje, krivolov, a stradaju na dalekovodima i putevima.
Sova ima krupne, izbuljene i okrugle oči na prednjoj strani glave koje joj omogućavaju da dobro proceni udaljenost i brzinu kretanja plena. Oči sove su nepokretne i zbog toga mora da okreće glavu da bi preusmerila pogled. Glavu može da okrene i do 180°, dok se za neke vrste tvrdi da mogu i do 270°. Kao i kod svih dobrih letača, i kod sove je krilo dugačko, ka vrhu postepeno suženo. Naročita tvorevina koju treba istaći je čekinjasto perje, svuda oko osnove kljuna.  
Boja perja sova varira od crne, sive, mrke, preko riđastožute i riđastomrke do krem, beličaste ili bele, a sve u zavisnosti od staništa u kojima određena vrsta živi. Boje i šare predstavljaju vid kamuflaže.

ORNITOLOGIJA

Ritska sova (Asio flammeus)

Danju drema, noću lovi

U Srbiji postoji deset vrsta sova: kukuvija, ćuk, buljina, dugorepa sova, šumska sova, mala sova, kukumavka, gaćasta kukumavka, utina i ritska sova. Prema istraživanjima, u Vojvodini se gnezdi najveći broj parova sova ušara, čak 3.500, a najveće zimsko jato zabeleženo je u Kikindi 2009. godine gde je broj jedinki bio 734.  
Rožnjača oka sove je poluloptasto ispupčena, veliko sočivo je sa obe strane povijeno, te ptica može slabu i rasutu svetlost dodatno da prikupi. Sova nema mrežnjače po bočnim površinama oka, već se ova nalazi samo na zadnjem zidu, u delu najoštrijeg vida. Sova ima mnogo više vidnih štapića nego vidnih čepića, za razliku od dnevnih ptica, kod kojih je situacija obrnuta. Pri lovu sova se najčešće oslanja na neopaženost u mraku i na efekat iznenađenja. Sove plen love pretežno noću, u čemu im pomažu boja perja i skoro nečujan let. Nečujan let omogućava sovino perje koje je meko i raščešljano, elastično i povija se pod najmanjim pritiskom vazduha.
Oštar kljun, od korena snažno je povijen prema dole i služi za kidanje plena. Duge i jako savijene i vrlo šiljate kandže sove koriste kao oružje za ubijanje i dohvatanje plena. Hrane se pretežno kičmenjacima, sitnim sisarima (pre svega glodarima), pticama i insektima, a pojedine vrste love ribu. Spoljni od tri prednja prsta na nogama može se kretati kao obrtni prst, što je od koristi za dohvatanje malih, hitrih miševa, ali služi i za dobro obuhvatanje grane, i za sedenje i pentranje po drveću.

Brižni pernati roditelji

Sove se sparuju po monogamnom sistemu (jedan mužjak i jedna ženka) do kraja života, iako van razdoblja gnežđenja nemaju veze. Ne grade gnezda već traže sebi prigodno stanište na drvetu, podzemnim tunelima, na zgradama, štalama ili u pećinama. Jaja sove su obično bela i oblika skoro savršene sfere. Sova polaže od dva do dvanaest jaja, u zavisnosti od vrste, svakih 1-3 dana. Mladunci sove su slepi i goluždravi nakon što se  ispile iz jajeta. Prvih deset dana života mladunaca ženka ostaje s njima da ih greje i hrani, dok za to vreme mužjak lovi i hrani porodicu.

ORNITOLOGIJA

Ćuk (Otus scops)

ORNITOLOGIJA

Dugorepa sova (Strix uralensis)

ORNITOLOGIJA

Šumska sova (Strix aluco)

ORNITOLOGIJA

Gaćasta kukumavka (Aegolius funereus)

ORNITOLOGIJA

Athene noctua

ORNITOLOGIJA

Utina (Asio otus)

Kukuvija (Tyto alba)

Kukuvija spada u sove srednje veličine, dužine 33-39 cm, sa rasponom krila 80-95 cm. Ženke su krupnije od mužjaka, a prosečna težina iznosi oko pola kilograma. Gornji delovi tela su žuto-braonkasti, letna i repna pera su sa poprečnim crnim prugama, leđa sivkasta sa belim tačkicama. Donji delovi tela su svetliji, žute ili braon boje sa tamnim tačkicama.
Zvukovi koje ispušta kukuvija su piskavi, prodorni i ušeparajući.  Oglašavanje kukuvija je slično prodornom kriku, traje par sekundi i može biti i u obliku kreštanja, piskavog siktanja, zviždanja ali i glasnog lupanja kljunom. Procenjena populacija je 800-1.200 parova u centralnoj Srbiji, a 2.000-2.500 parova u Vojvodini.

Ćuk (Otus scops)

Ćuk je iz porodice pravih sova, čija obojenost perja, podsećajući na koru starog drveta, pruža ovoj vrsti savršenu kamuflažu. Aktivan je noću, kada se oglašava na karakterističan način  „ću”, po kom je i dobio ime. Tačnije, to njegovo oglašavanje zvuči kao kratko „ću“ u jednakim vremenskim intervalima od nekoliko sekundi. Ćuk je dugačak 19-21 cm, ima kratka krila sa rasponom 47-54 cm, kratak rep i male uškice.
Naseljava celu Srbiju, od nizija do brdsko-planinskih predela. Procenjena populacija je 7.000-9.000 parova u centralnom delu  Srbije, a 70-100 parova u Vojvodini. Ćukovi naseljavaju otvorena i poluotvorena staništa sa usamljenim drvećem ili manjim zabranima, parkove, bašte, kamenjare, a izbegavaju guste šumske komplekse.

Buljina (Bubo bubo)

Buljina (velika ušara) najveća je sova na svetu. Dužina tela ove vrste je 59-73 cm, raspon krila 160-190 cm i telesna masa 2-4 kg. Buljina ima uočljive uške na glavi, moćne operjale kandže i narandžaste oči. Boja pokrovnih pera je uglavnom tamna braon sa crnim oznakama, dok je unutrašnja strana svetlija sa razbacanim crnim prugama i tačkicama. Naseljava brdsko-planinska staništa centralne Srbije.
Glavna staništa buljine u Srbiji su kamenjari, litice, kamenolomi, šume. Neretko lovi u blizini ljudskih naselja. Izbegava velika, gusta šumska prostranstva. Teritorijalno oglašavanje mužjaka buljine je duboko i zvučno „huu“ koje ponavlja u intervalima od oko 8 sekundi. Ženke se često oglašavaju glasom nalik lavežu, koji liči na oglašavanje lisice. Hukanje mužjaka tokom mirnih noći se čuje do 2-3 km.   

Dugorepa sova (Strix uralensis)

Dugorepa sova (uralska sova) pripada porodici pravih sova. Mužjaci i ženke su slični po izgledu, veličine su 50-60 cm, raspon krila im je 110-134 cm. Ova vrsta je krupna grabljivica dugog repa, okrugle glave bez uškica.  
Mužjakova pesma ove vrste je duboka ritmična serija nota sa kratkom pauzom nakon prve dve note, različito transkribovana kao “vihu huv-huhuvo” ili “huov-huov-huov”. Fraza se ponavlja u intervalima od nekoliko sekundi.
Nastanjuju šumska staništa pobrđa i planina u centralne Srbije, kao i Vršački breg. Populacija je procenjena na 60-80 parova u Srbiji, a u Vojvodini na 3-4 para. miljena staništa dugorepe sove su stare listopadne i mešovite šume.

Šumska sova (Strix aluco)

Šumska sova je srednje veličine sa velikom, okruglom glavom bez uškica. Telo im je dužine 40-46 cm, raspon krila 90-105 cm, masa 400-800 gr. Oči su tamne i prilično krupne; za razliku od većine sova koje imaju žutu ili narandžastu  boju očiju, šumska sova ima tamne beonjače. Kljun je svetložute boje, a noge su operjane. Sovine uši su u obliku malih otvora koji su zaštićeni perjem i nisu na istoj visini - jedno je više, a drugo niže u odnosu na oči. Ta asimetričnost ušiju daje im trodimenzionalnost zvuka. Sluh im je vrlo osetljiv tako da svoj plen mogu locirati i u potpunoj tami. Poznata je po svom oglašavanju: „huu-hu-hu“, koje se ponavlja u razmaku od svake tri sekunde.
Šumska sova naseljava gotovo sve tipove šuma u Srbiji, plavne zone velikih reka u Vojvodini, pobrđa i planine, zabrane, parkove i vrtove. U centralnoj Srbiji se gnezdi 8.000-10.000 parova, a u Vojvodini oko 400-700.

Mala sova (Glaucidium passerinum)

Mala sova (vrapčarka) spada u najmanje sove u Evropi. Ženke su nešto veće od mužjaka, dužine tela 17,4-19 cm, mogu biti teške 67-77 gr. Mužjaci su veliki 15,2 -17 cm a teški 50-65 gr.
Mala sova ima okruglu glavu bez uškica. Osnovna boja perja je sivo-braon sa belim tačkicama. Donji delovi tela su svetli sa braon prugicama. Oči su male i žute. O njenom rasprostranjenju ne zna se dovoljno. Verovatno naseljava očuvane visokoplaninske četinarske šume iznad 1.000 m nadmorske visine (Tara, Zlatar, Golija, Kopaonik, Stara planina). Populacija u Srbiji je procenjena na samo 5-10 parova!

Gaćasta kukumavka (Aegolius funereus)

Gaćasta kukumavka je mala sova velike okrugle glave, kratkog repa, krupnih žutih očiju. Telo je dužine 23-28 cm, krila 15,5-18,3 cm, masa 98-215 gr. Ženka je za nijansu veća i masivnija od mužjaka. Ne poseduje uškice. Osnovna boja perja je sivo-braon sa belim tačkicama.
Staništa gaćaste kukumavke su visokoplaninske četinarske i mešovite šume (Tara, Zlatar, Kopaonik, Stara planina) od 1.200 do 1.800 m nadmorske visine. Pravo rasprostranjenje ove vrste je nedovoljno poznato. Procenjena populacija u centralnoj Srbiji je 60-110 parova. 
Najčešći poziv je pesma mužjaka koja se veoma razlikuje od ptice do ptice. Reč je o seriji nota „pup“, nakon čega sledi pauza od 3-4 sekunde, a zatim još jedna serija.   

Kukumavka (Athene noctua)

Kukumavka je mala sova koja ima veliku glavu, duge noge, žute oči i bele „obrve”. Na glavi nema uškice. Raspon krila je 15-18 cm. Leđa i glava su joj braon boje, a sa donje strane je bela sa smeđim prugicama. Spada u vrlo glasne ptice sa repertoarom između 22 i 40 različitih poziva.
U Srbiji naseljava nizije i podgorja, dok se u planinama vrlo retko sreće, isključivo van perioda gnežđenja. Prema procenama, u centralnoj Srbiji se gnezdi 2.500-5.000 parova, a u Vojvodini 1.500-2.000 parova. Kukumavke biraju otvorene i terene sa pojedinačnim drvećem, pašnjake sa drvećem, kamenjare, pustinje sa kamenjarima i napuštenim zgradama, voćnjake, parkove, salaše, ljudska naselja. Oglašavanje kukumavke je neretko nalik mijaukanju ili glasno „viju-ku-kuviju” koje je kumovalo narodnom nazivu vrste.

Utina (Asio otus)

Utina (mala ušara) je sova srednje veličine, izduženih krila. Dužina tela se kreće 31-40 cm, a raspon krila 85-100 cm, dok je prosečna jedinka teška manje od 350 gr. Perje utine  je smeđe boje sa dosta tamnih šara. Mužjaci su obično nešto svetliji od ženki. Po dugim uškicama na vrhu glave se razlikuje od drugih vrsta sova.
Utine naseljavaju celu Srbiju, od nizija do visokoplaninskih staništa. Procenjena gnezdeća populacija u centralnoj Srbiji je 5.000-7.000 parova, a u Vojvodini 3.000-4.000 parova.

Ritska sova (Asio flammeus)

Ritska sova (sova močvarica) je srednje veličine, telo je dugo 34-43 cm, krila imaju raspon 85-110 cm, masa iznosi 200-475 gr. Ima male uškice. Osnovna boja perja je svetla do tamna žuto-braon sa tamnim linijama. Oči su joj male i žute. Donji delovi tela su dosta svetliji nego kod utine, a vrhovi krila karakteristično crni.
Ritska sova je vezana za otvorena nizijska, mozaična staništa Vojvodine, ali je nalažena i na Pešteru (1.150 m nadmorske visine). Procenjena populacija je 0-5 parova u Srbiji, a 15-30 parova u Vojvodini. Ovo je jedina sova u Srbiji koja se isključivo gnezdi na tlu. Oglašava se dozivanjem koje liči na trubljenje, koje traje oko tri sekunde i može se opisati kao „vuu-huu-huu-huu-huu”. 

Verovanja

U grčkoj mitologiji, sova i, naročito, kukumavka, su obično povezivane sa Atinom, boginjom pticom koja je povezivana sa mudrošću i umetnošću. Nezvanično, sove predstavljaju maskotu “Mense”.
Rimljani su ih povezivali i sa smrću. Zbog toga, sova je predstavljala loš znak.
U Srbiji, po narodnom predanju, neke sove su vesnici smrti. Veruje se da njeno oglašavanje neposredno iznad kuće ili na prozoru predskazuje skoru smrt nekog od ukućanina, često iznenadnu. Takvo verovanje je nastalo zbog jednoličnog hukanja koje se čuje noću sa drveća na kojima je sakrivena. Tu vrstu ljudi često povezuju sa pričama o vešticama, urocima i činima.

 

 

Dr Ana Paunović

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 101
Planeta Br 101
Godina XVII
Jul-Avgust-Septembar 2021.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2021 PLANETA