TEMA BROJA

Miloslav Rajković

Nova osmatranja svemira / Astronomija u Srbiji

Zov kosmičkih dubina

Astronomija kao fundamentalna nauka, sa svim oblastima (astrofizika, kosmologija, nebeska mehanika) koje značenjski ta izvorno grčka reč pokriva, dežurna je tema na stranicama našeg magazina. Astronomija u Srbiji i Astronomska opservatorija u Beogradu (AOB) kao njena matica imaju posebno mesto. U XIX veku astronomija je rano stekla svoju katedru na Velikoj školi i imala značajnu ulogu u naporima Srbije da prati moderne tokove u nauci i obrazovanju. Samo pola godine posle osnivanja Srpske kraljevske akademije, osnovana je Astronomsko-meteorološka opservatorija (16. mart/7. april 1887). Danas su to dve najstarije naučne ustanove u Srba. Nedavno je Astronomska opservatorija u Beogradu (AOB) proslavila sto godina svog osamostaljivanja.

O razvoju astronomije u Srbiji, dostignućima njenih istraživača, njihovom mestu u svetskoj astronomskoj zajednici, dugom trajanju Astronomske opservatorije kao vodeće astronomske ustanove u zemlji, učešću srpskih astronoma u međunarodnim projektima, nastojanju da idu u korak sa savremenim kosmičkim istraživanjima i tehnologijama za Planetu govori dr Luka Č. Popović, direktor Astronomske opservatorije i redovni profesor Matematičkog fakulteta u Univerziteta u Beogradu, sa svojim najbližim saradnicima.
- Samo osnivanje Opservatorije u Kraljevini Srbiji bilo je za ono vreme podvig. Malo je zemalja u svetu imalo opservatoriju, iako se u početku više pažnje poklanjalo meteorološkim posmatranjima nego posmatranju neba, nebeskih tela i pojava - podseća na to vreme dr Luka Č. Popović. - Iako te 1924. godine, godine razdvajanja od meteorološke službe, Astronomska opservatorija nema zvaničnog direktora, brigu o njoj vodi Milutin Milanković, samo izdvajanje u poseban institut omogućava joj da ona krene svojim sopstvenim putem, a meteorolozima, takođe, da i oni prave sopstveni put. Kao Meteorološki zavod, meteorološka opservatorija postaje veoma bitna državna institucija koja se bavi stručnim poslovima, najpre Kraljevine SHS/Jugoslavije, a onda Srbije, a astronomska opservatorija je izrasla u važnu instituciju na polju fundamentalnih nauka.

Začetnik i njegov nastavljač

Prof. dr Luka Č. Popović, direktor Astronomske opservatorije

I ovom prilikom treba istaći da je pokretač osnivanja Astronomsko-meteorološke opservatorije i njen prvi upravnik bio Milan Nedeljković (1857-1950), vanredni profesor Velike škole (docnije Univerziteta), najzaslužnija ličnost u prvom razdoblju razvoja astronomije u Srbiji (1880-1887-1924). Astronomski instrumenti koje je on nabavio iz Nemačke na račun reparacija dugo su ostali “materijalna osnova za razvoj astronomije kod nas uopšte”. Danas jedan teleskop na Astronomskoj stanici “Vidojevica” nosi njegovo ime.
- Srpska astronomska škola, ili bolje reći, pravi razvoj astronomije u Srbiji započinje dolaskom Milana Nedeljkovića i njegovim postavljanjem za profesora na Velikoj školi 1884, iako je sama Katedra za astronomiju i meteorologiju uspostavljena nešto ranije, 1880. godine - kaže prof. Bojan Arbutina, šef Katedre za astronomiju i astrofiziku Matematičkog fakulteta. - Profesor Nedeljković  se zasluženo smatra osnivačem Astronomske opservatorije u Beogradu, koja počinje sa radom 1887. godine u jednoj privatnoj kući na Vračaru, prvobitno kao astronomska i meteorološka opservatorija Velike škole.
Kada se govori o tom prvom razdoblju srpske astronomije, pomen zaslužuje i znameniti naučnik Đorđe Stanojević (1858-1921), koji je kao pitomac Ministarstva vojnog, od 1883. do 1887, učio i radio na najpoznatijim astronomskim i meteorološkim opservatorijama Evrope (Potsdam, Hamburg, Grinič, Pulkovo i dr.) i u izdanjima Pariske akademije nauka objavio nekoliko naučnih radova iz astrofizike, koji su u nas i prvi naučni radovi iz astronomije uopšte. A i pristupno predavanje kao profesor Vojne akademije za fiziku i mehaniku Stanojević je održao iz astronomije. Profesor Arbutina ističe da je Đ. Stanojević i prvi među našim naučnicima i profesorima koji se bavio fizikom Sunca.
Drugo razdoblje razvoja astronomije u Srbiji obeležio je dolazak Vojislava Miškovića, našeg prvog doktora astronomije, sa Opservatorije u Nici na Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu. Mišković je preuzeo Katedru za teorijsku i praktičnu astronomiju i vođenje Astronomske opservatorije. Bila je to dalekovida i za našu astronomiju veoma delotvorna ideja Milutina Milankovića, podržana od profesora iz najužeg kruga njegovih prijatelja i istomišljenika. Mišković je inicirao i završio kompleks zgrada nove Opservatorije na Velikom Vračaru (delo češkog arhitekte Jana Dubovija koji je tada radio u Beogradu), organizovao naučno-istraživački rad i obrazovao prve stručne kadrove. Astronomija je u pravom smislu postala i nastavna, i naučna disciplina (J. Simovljević).
- Kada je nova opservatorija otvorena 1932 - kaže prof. Popović - astronomija u Srbiji počinje jedan novi život. Postajemo zemlja koja ima jednu od opremljenijih i cenjenijih opservatorija u svetu, koja pre svega vrši posmatranja zvezda za fundamentalne kataloge, otkriva nekoliko asteroida, malih planeta i ima ubrzani razvoj. U početku je, naravno, bilo problema, jer smo zbog nedostatka sredstava i stručnih kadrova imali dosta neinstaliranih instrumenata.
Zahvaljujući Miškoviću, Astronomska opservatorija je tokom Drugog svetskog rata uspela da preživi i sačuva najveći deo kadrovskog i tehničkog potencijala. Posleratni period je vreme njenog bržeg razvoja, naročito kada je na Prirodno-matematičkom fakultetu osnovana Katedra za astronomiju i nebesku mehaniku koja je školovala kadrove za naučno-istraživački rad kao osnovno usmerenje na Opservatoriji. Tome je doprineo i razvoj astrofizike kao posebne oblasti koja proučava fizička svojstva i dinamičke procese nebeskih objekata i pojava.
Kada smo pre četrnaest godina pisali o astronomiji u Srbiji, istraživački program Opservatorije se odvijao u okviru osam projekata, njeni istraživači su imali izvanredne kontakte s kolegama širom sveta, a broj stručnog kadra (37) je bio nedovoljan. Građena je nova posmatračka stanica na Vidojevici (1155 m) kod Prokuplja, na kojoj je ubrzo bio postavljen teleskop Nedeljković (prečnika 60 cm). Na najveći teleskop Milanković (1,4 m) moralo se sačekati još pola decenije. Ideja o izgradnji stanice počela je da se realizuje 80-ih godina prošlog veka kada je posebna istraživačka grupa ocenila Vidojevicu kao najbolje posmatračko mesto u okviru Srbije. Tadašnji direktor Opservatorije dr Zoran Knežević bio je i prvi astronom u Akademiji posle Vojislava Miškovića, sada i predsednik SANU.
Gde je mesto srpske astronomije u evropskim i svetskim razmerama? “Bez preterivanja možemo reći da je u nečemu i iznad onoga što bismo mogli očekivati s obzirom na njene resurse”, podsećamo se onovremenog odgovora akademika Kneževića. A danas?

Prepoznatljivo mesto u svetu

- Što se tiče brojnosti naučnika koji se bave astronomijom u našoj zemlji, našeg kadra i mesta u svetskoj astronomiji, nismo velika zajednica - beležimo odgovor sadašnjeg čelnika Luke Popovića. - Astronomi nisu brojni kao, na primer, fizičari, ima nas pedesetak na Opservatoriji; uključujući i Katedru za astronomiju i astrofiziku Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i one koji se bave astronomijom na drugim fakultetitma/institutima, ima nas oko stotinjak, što nije previše. Ne računajući amatere, koji još samo u astronomiji imaju važnu ulogu. Međutim, srpski astronomi imaju svoje prepoznatljivo mesto u svetu, i u astronomskoj nauci i u obrazovanju. Naši naučnici imaju veoma zapažene rezultate, a uključeni su u vodeće svetske projekte koji se trenutno odvijaju.

S druge strane, obrazovanje astronomskog kadra je veoma kvalitetno. O tome govori činjenica da je Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, u čijem je sastavu Katedra za astronomiju i astrofiziku, imala u prethodnom periodu Erasmus studije iz astronomije i astrofizike zajedno sa univerzitetima u Insbruku, Getingenu i Rimu (Tor Vergata) pod nazivom Astromundus. Trenutno, Katedra za astronomiju Matematičkog fakulteta zajedno sa naučnicima sa Astronomske opservatorije izvodi Erasmus studije + master program iz astrofizike i kosmičkih istraživanja (Master in Astrophysics and Space Science - MASS, više detalja na https://www.master-mass.eu/).
- MASS je zajednički master program univerziteta u Rimu (Tor Vergata), Bremenu i Nici (Cote d’Azur) što obrazovanje iz astronomije i kosmičkih istraživanja kod nas stavlja u višu ravan. Planirano je da slične studije koje će se izvoditi na nivou Univerziteta u Beogradu, a koje će imati za temu kosmička istraživanja i tehnologije, organizujemo u saradnji sa Mašinskim fakultetom.
Što se tiče naših astronoma rasejanih po svetu - nastavlja naš sagovornik - beogradska katedra kao dobra škola astronomije iškolovala je veliki broj astronoma koji su otišli u svet. Na žalost ili ne, početkom devedesetih godina tadašnja SRJ je bila pod opštim sankcijama Saveta bezbednosti UN, koje su obuhvatale i naučno-istraživački rad, i malo je koji diplomirani student Katedre za astronomiju i astrofiziku ostao u zemlji. Taj negativan trend se nastavio i početkom 2000-tih godina. Skoro svi su otišli, bili su veoma traženi, tako da imamo dosta naših astronoma i astrofizičara koji rade na svetskim institutima. To je razumljivo, jer u to vreme nismo imali ni dovoljno opreme ni dovoljno sredstava, a nije bilo ni interneta, niti lako dostupnih informacija sa satelita.
Danas je nešto drugačija situacija, i naši astronomi se odlučuju da ostanu, ne samo zbog povećanih primanja nego i zbog mogućnosti da pristupe određenim infrastrukturama koje su značajne za njihova istraživanja. Ostaju i zato što se svi komotnije osećaju kod kuće, u svojoj zemlji. Ono što talente za nauku vuče da idu napolje to je želja da se ostvare kao istraživači i naučnici.
“Kao što Tesla nije mogao da se ostvari u Evropi”, podseća dr Popović na ovaj najslavniji primer, “tako i naši stručnjaci radije biraju velike astronomske institucije, sa velikim teleskopima, gde njihove sposobnosti mogu da dođu do punog izražaja. To je nešto o čemu treba voditi računa, trudimo se da ulazimo u velike infrastrukture kao što je priključenje LSST-u (Legacy Survey of Space and Time  -LSST) koji se izvodi na “Vera Rubin” opservatoriji u Čileu, kako bi naši mladi astronomi mogli potpuno da se ispolje. To je jedan od naših strateških pravaca u ovom trenutku.”

LSST - CERN u astronomiji

- Astronomija je skupa nauka, kao i nuklearna fizika ili fizika čestica. To su veliki infrastrukturni sistemi koje ne može da radi samo jedna država. Imamo primer Južnoevropske opservatorije, gde se ujedinjenim sredstvima gradi veliki teleskop. LSST je takođe velika astronomska infrastruktura, nešto kao CERN u astronomiji. Naši astronomi sa Astronomske opservatorije i Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta ne plaćaju članirinu za učešće u ovom projektu, već im svojim radom omogućujemo pristup, učestvujemo u tom projektu kroz naš naučni doprinos. Taj vid našeg rada je, na žalost, malo prepoznatljiv - podvlači direktor Opservatorije i ukazuje na drugačiju praksu:

- Za CERN se plaća članirina, a mi pokušavamo da za ove naše puteve dobijemo neka dodatna sredstva. Resorno ministarstvo za nauku, tehnološki razvoj i inovacije ima sluha i veoma je pozitivnog stave u vezi sa LSST projektom, međutim, u programima Ministarstva za sada ne postoji neka posebna linija finansiranja ovog rada našeg učešća u LSST-u, ali se nadamo da će to biti u skorijoj budućnosti. Srbija nije član Južnoevropske opservatorije, za članstvo je potrebno platiti oko milion evra. To je prva uplata, a kasnije se određuju prema nacionalnom bruto-društvenom proizvodu. Razgovarali smo sa njima, ali još nismo ulazili u aranžman oko visine članarine iz razloga što nastojimo da prvo procenimo koliko dajemo a šta dobijamo.
O kakvom je obliku učešća kroz “naučni doprinos” reč, dr Dragana Ilić, redovni profesor Matematičkog fakulteta, govori sasvim transparentno: “Proces prelaska na ekspertski doprinos, popularno nazvan inkajnd od engleskog international in-kind contribution, započet je 2020-2021. godine, tokom kojeg je naš tim predstavio i dokazao svoju ekspertizu i mogućnosti u vrednosti od skoro dva milion dolara, tačnije dao softversko rešenje za analizu i modelovanje krivih sjaja nebeskih tela i obezbedio vreme za buduća propratna posmatranja na Milanković teleskopu, uz angažovanje malog tima ljudi i bez namenskog finansiranja”.

Direktor AOB ističe da su neke astronomske infrastrukture građene tako da u njih nemamo pristup u prvom momentu več vremenom, kroz saradnju, našim astronomima se otvaraju vrata. Upravo u saradnji s raznim institucijama u svetu, AOB pokušava da razvije svoje autentične infrastrukture. “Najbolje bi bilo”, veli dr Popović, “kada bismo mogli da uložimo naša sredstva u neku veliki teleskop, kao što je ekstremno veliki teleskop koji se gradi na severu Čilea. To bi našoj privredi omogućilo, kao i u slučaju sa CERN-om, da i ona od toga ima neki benefit.”
Učešće u izgradnji velikih astronomskih infrastruktura jedan je od strateških pravaca razvoja srpske astronomije. Te pravce je sadašnji direktor AOB označio još ranije, u jednom saopštenju na naučnoj konferenciji o perspektivama i budućem razvoju Opservatorije i njenih istraživačkih aktivnosti, koje je dobrim delom programskog karaktera (vid. Зборник радова конференције Развој астрономије код Срба  XI, Публ. Астр. друш. “Руђер Бошковић” бр. 22, 2022, 39-52). U tom saopštenju, autor smatra da ona, u saradnji sa srodnim institutima i fakultetima, pre svega sa Katedrom za astronomiju i astrofiziku Matematičkog fakulteta, treba da ima „značajnu ulogu u razvoju i ostvarenju bazičnih i primenjenih kosmičkih istraživanja“ u XXI veku.

Dva razvojna pravca

U okviru takvog viđenja, budući direktor je formulisao dva strateška razvojna pravca srpske astronomije i same Opservatorije kao glavnog nosioca razvoja. Prvi je razvoj istraživačke infrastrukture sa širenjem ljudskih resursa i njeno uključivanje u velike evropske i svetske infrastrukture za astronomska i kosmička istraživanja. Drugi, uključivanje u velike nacionalne i međunarodne projekte. Upravo ova dva pravca karakterišu aktuelni trenutak astronomije u Srbiji, čije je središte i spiritus movens Astronomska opservatorija.

Dobar primer takve orijentacije je ove godine potpisan Memorandum o razumevanju sa Narodnom Republikom Kinom u oblasti naučnih istraživanja. Potpisali su ga naš resorni ministar za nauku, tehnološki razvoj i inovacije dr Jovana Begović i kineski ministar kao predstavnik Kine, tokom posete predsednika Si Đinpinga (Xí Jìnpíng) Srbiji. Kina planira da do 2030. godine postavi posmatračku stanicu na Mesecu koja bi imala teleskope za posmatranje kosmosa. Astronomska opservatorija je potpisala sporazum o saradnji sa kineskom Laboratorijom za proučavanje dubokog svemira (Deep Space Research Laboratory), pri čemu je Astronomska opservatorija zadužena za proučavanje dubokog kosmosa u ovom sveobuhvatnom sporazumu koji obuhvata i nameru o saradnji u naprednim tehnologijama i istraživanjima. Drugi primer je neutrinski teleskop na Bajkalskom jezeru u Sibiru, kod Jakutska, projekat ruskog Objedinjenog instituta za nuklearna istraživanja u Dubni, čiji smo i mi učesnici.  
Duže od jedne decenije smo uključeni u projekat Rubin opservatorije u Čileu, čiji će teleskop za pregled neba početi s radom naredne godine, koji je pretežno američki projekat.
- Rubin opservatorija i LSST projekat su od izuzetnog značaja za srpsku astronomiju uopšte, jer će omogućiti učešće u projektu od koga se očekuje da u narednoj deceniji (2025-2035) otvori nove horizonte u nauci, između ostalog, donese rešenje za enigmu tamne materije i tamne energije, ocenjuje prof. Dragana Ilić sa Katedre za astronomiju i astrofiziku, menadžer našeg tima. - Do sada je učešće u ovom projektu omogućilo našim astronomima da učestvuju, zajedno sa vrhunskim naučnicima iz Amerike i sveta, u rešavanju složenih problema u vezi s budućim radom teleskopa i svojom ekspertizom doprinesu softverskim rešenjima koja su utkana u kompletan sistem rada ovog kompleksnog projekta.
U ekspanziji razvoja kosmičkih istraživanja i tehnologija u XXI veku Astronomska opservatorija u Beogradu je aktivan učesnik, čime „otvara put za budući razvoj i održivost“ tih istraživanja u Srbiji.

Miloslav Rajković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"