MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 99 | MALA NEBESKA TELA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 99
Planeta Br 99
Godina XVIII
Januar-Februar-Mart 2021.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Dubravka Marić

Mala tela Sunčevog sistema / Mreža nebeskih puteva

Lukovi haosa

 

Tema Broja

dr Nataša Todorović

Detalji iz radne biografije

Dr Nataša Todorović je završila Prirodno-matematički fakultet u Beogradu. Tu je nastavila i poslediplomske, magistarske i doktorske studije, tokom kojih je sarađivala sa astronomima sa Opervatorije u Nici i Univerziteta u Padovi. U toku ovih studija bavila se metodologijom za detekciju haosa u idealizovanim sistemima, koju je kasnije proširila i primenila na Sunčev sistem. Objavila je više radova u domaćim i stranim stručnim publikacijama i održala niz predavanja na različitim stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu, ali i u okviru događaja koju se bave popularizacijom nauke. Na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu je zaposlena od 2002.


Iako je koncept ''kosmičkih mnogostrukosti'' poznat već dvadesetak godina, nedavno je tim astronoma iz Srbije, SAD i Kine objavio da je otkrio puteve  pomoću kojih komete i asteroidi prevaljuju do sto astronomskih jedinica (razdaljina između Zemlje i Sunca) za manje od stotinu godina.


 

Sve je počelo 2017. u Astronomskoj opservatoriji u Beogradu, kada se dr Nataša Todorović bavila mapiranjem Sunčevog sistema i došla do neobičnih rezultata u koje je i  sama teško poverovala. Bile su joj potrebne čak dve godine da se obrati Aronu Rozengrinu, kolegi sa Univerziteta Kalifornije (San Dijego, SAD), koji je ove nalaze proverio sa svojim kineskim studentom Di Vuom. Krajem novembra 2020. ovi astronomi su objavili rezultate svog istraživanja u časopisu 'Sajens Advanses', gde govore o "nestabilnim šestodimenzionim mnogostrukostima'', koje su popularno nazvali mrežom nebeskih puteva.    
''Postojanje ovih površi (to jest mnogostrukosti) na kojima se nalaze 'autoputevi', predvideo je pre oko sto godina francuski matermatičar Anri Poenkare. Na osnovu toga su naučnici kasnije uveli koncept 'međuplanetarnog transporta', kao mreže mogućih ruta koje se nalaze na njima, a koje međusobno povezuju planete. Postojanje ovakvih tokova u kosmosu je potvrđeno pre oko 20 godina, kada su iskorišćeni za svemirske misije 'Genesis' i 'Artemis'. Pošto su autori tog rada od pre dvadeset godina koristili čisto matematičke proračune bazirane na jednačinama, oblast u kojima su se mogle koristiti ove rute je zapravo bila vrlo uska. Naš pristup je bio drugačiji. U softver smo (uz određena podešavanja) ubacili milione orbita, pratili njihovo kretanje za veoma kratko vreme (sto godina) i beležili ona mesta sa kojih se ove orbite najbrže menjaju. Dakle, sve je nastalo u računaru. Snimili smo da se ovi 'autoputevi' prostiru od Jupitera do Neptuna, dok su ranije oni bili poznati samo u okolini planeta'', objašnjava dr Nataša Todorović, naučni saradnik Astronomske opservatorije u Beogradu.

Rute po raznim strukturama

Iako se astronomi obično bave događajima koji se mere milionima godina, ovi istraživači su odlučili da posmatraju šta se dešava u Sunčevom sistemu tokom samo sto godina. Tako su uočili strukturu do sada neotkrivenih ruta, koje se protežu kao niz povezanih lukova od asteroidnog pojasa (na tri astronomske jedinice između Marsa i Jupitera), pa sve do Neptuna.
''Ova dinamička kartografija (ili mapiranje) je rađena u takozvanom sistemu 'orbitalnih elemenata', gde se na x-osi očitava udaljenost od Sunca (velika poluosa putanje), a na y-osi spljoštenost putanje (to jest, koliko je ona eliptična). U jednom takvom prikazu, brze rute se protežu na raznim strukturama, čija je okosnica u stvari niz lukova koji zaista podsećaju na lučne strukture starih građevina, pa su tako i nazvani. Zašto smo ih nazvali lukovima haosa? Pa, to i jesu mesta gde je haos ekstremno veliki. Cela oblast iza planete Jupiter se smatra vrlo haotičnom, pa zato tu i nema mnogo asteroida. Taj haos je na neki način 'počistio' sve asteroide. Ovde, u stvari, postoje druge malobrojne populacije malih objekata, koje nazivamo 'kentauri'. To je nešto između asteroida i komete, čije poreklo na tom mestu još nije utvrđeno. Takođe se otkriva i sve veći broj kratkoperiodičnih kometa (takozvanih kometa iz Jupiterove familije), jer su i one u toj oblasti gde Jupiter dominira. Tako je iz ovog ogromnog haosa, zahvaljujući skraćivanju vremena, 'isplivala' ova lučna struktura koja predstavlja najhaotičniji deo tog velikog haosa. Zato su kretanja duž njih veoma brza'', kaže dr Nataša Todorović.

Tema Broja

Odjeci otkrića

''Dobila sam nebrojeno mnogo poruka, čestitki, podrške. Bilo je i dosta pitanja, recimo: kako su tačno korišćene neke metode? Izdavač je imao uslov da rad u celosti bude  transparentan, a to znači da bude prikazan tako da svaki čitalac koji se bavi nebeskom mehanikom, sutra može da ga ponovi. Ipak, kao u i svemu, ima i 'nevernih Toma', među kojima su bili i moji saradnici, i mnogi drugi, nakon dobijanja rezultata. Ali, vreme će na kraju reći svoje'', zaključuje dr Nataša Todorović.

Od Zemlje do Jupitera za 10 godina - bez goriva!

Ove strukture su veoma efikasne za transport malih tela kakvi su asteroidi i komete, pa i kosmičke letelice. Najuočljivije su lučne strukture povezane sa Jupiterom i njegovim snažnim gravitacionim silama. Slične rute van ovih lukova pomogle su i prilikom transporta dvaju sondi „vojadžer“. Zahvaljujući najefikasnijim putevima iz ove mreže, od Jupitera do Neptuna se stiže bez goriva ili ikakvog veštačkog pogona, za kraće od jedne decenije.
''Iako oblast koju smo posmatrali nije obuhvatila okolinu Zemlje, kao ni 'unutrašnje' planete koje se nalaze između Sunca i Jupitera (Merkur, Venera, Zemlja, Mars), uspeli smo da i u toj dalekoj oblasti slikamo 'male lukove' koji dolaze od Zemlje, Marsa i Venere. Šta to može da znači? Ako bi se neko malo telo našlo na tom luku, na ruti koju generiše Zemlja, onda bi ono bilo brzo transportovano na Zemlju, a možda čak i udarilo u nju. Na primer, nikako nismo očekivali da mala Zemlja svojom gravitacijom može da deluje u oblastima koje se protežu iza Jupitera. Isto tako, pošto svaka planeta pravi sopstvenu mrežu puteva, očekujemo da će se one međusobno seći na mnogo mesta, čime se omogućava transport sa jedne planete na drugu - interplanetarna mreža, upravo kako su to naučnici ranije predvideli'', ukazuje dr Nataša Todorović.

Tema Broja

Prikaz brzih ruta u oblasti između 3 i 26 astronomskih jedinica (AJ). Na x-osi prikazana je velika poluosa a na y-osi spljoštenost (ekscentričnost orbite). Podsetimo da se Jupiter nalazi na 5.2 AJ, Saturn na 9.6 AJ, Uran na 19.2 AJ, a Neptun na oko 30 AJ. U ovoj oblasti uzeto je nekoliko miliona „izmišljenih“ asteroida; njihova stabilnost posmatrana je u vremenu od svega 100 godina. Svaki „izmišljeni asteroid“ koji je za ovo vreme pokazao haotičnu prirodu - obeležen je belom bojom. Tako je dobijeno da se jaki haos prostire duž struktura gde dominira niz lukova. Jupiter svoje lukove i svoje brze rute proteže čak do planete Neptun, pri čemu svaki obilazak Jupitera oko Sunca generiše jedan luk. Po sličnom principu i ostale planete generišu svoje lukove.

Neočekivane pojave asteroida

Kosmička putovanja unutar našeg solarnog sistema postaće ne samo brža nego i jeftinija. Ovo će ubrzati istraživanja, ali i eksploataciju, pa i kolonizaciju nebeskih tela u Zemljinom komšiluku.
''Naravno, u ovom transportu smo uzimali u obzir samo energiju gravitacije. Sunce takođe može biti korisno u pomeranju letelica, zato što mnoge imaju i solarni pogon. Kombinacijom ovih prirodnih izvora energije moglo bi se ubrzati putovanje kroz obližnji kosmos. Ljudska posada je prisutna u letelicama u okolini Zemlje. Kao što znamo, sledeća destinacija ambicioznih svemirskih osvajača je Mars. Projektanti tih putovanja sigurno imaju velika znanja, ali ne znam da li planiraju da ove rute uvrste u te projekte. Ja lično ne vidim neku preteranu svrhu u tome da čovek napušta ovu našu prelepu planetu, jer svi uslovi za život van nje su u suštini veštački'', smatra sagovornica „Planete“, koju smo pitali i da li ovo otkriće pomaže da se objasni nešto što je do sada bilo nepoznato, na primer, neočekivana pojava asteroida (kakvu smo imali prošlog decembra).
''Da, to i jeste jedan od pravaca ka kojima bi moglo biti usmereno dalje proširenje rezultata. Identifikacija ruta duž kojih asteroidi (meteoriti) padaju na Zemlju je lep budući zadatak. Ta primena nije jednostavna, jer u svemu tome imamo sistem Zemlja-Mesec koji se vrti oko Sunca, plus asteroid. Čuveni i nerešeni problem N tela. Super-računari ipak mogu mnogo više nego sama matematika, tako da tu vidim finu priliku za neki novi rezultat'', ocenjuje dr Nataša Todorović.

Tema Broja

Asteroidi, mali kameni svetovi

Dr Nataša Todorović je i bila autor interaktivne izložbe ''Asteroidi, mali kameni svetovi'', koja je održana u Galeriji SANU 2018-2019. Cilj ove izložbe je bio da širu javnost upozna sa nebeskim telima u Sunčevom sistemu, njihovom ulogom u razvoju života na Zemlji, značajem za nauku i perspektivama koji se odnose na njih. Deo izložbe je bio posvećen bogatoj naučnoj zaostavštini u posmatranjima malih planeta sa Astronomske opservatorije u Beogradu (prvi asteroid koji je 1938. uočen sa opservatorije na Zvezdari,  astronom Milorad B. Protić je nazvao „Srbija“). Izložba je privukla najširu publiku i imala zapaženu medijsku pokrivenost.

 

 

Dubravka Marić


 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 119
Planeta Br 119
Godina XXI
Septembar - Oktobar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA