TEMA BROJA
Mala tela Sunčevog sistema / Pravo u Srbiju!
Meteoriti padaju u vreme ručka
Meteoriti predstavljaju kosmičko kamenje koje 'preživi' prolazak kroz Zemljinu atmosferu i dospe na površinu naše planete. Na Zemlju godišnje padne oko 20.000 t meteorskog materijala; uglavnom je reč o finoj prašini koja se ne vidi golim okom. Budući da mnogi meteoriti imaju sličan sastav kao i zemaljsko kamenje, važni su za ispitivanje sastava Zemlje. U Prirodnjačkom muzeju u Beogradu se čuvaju tri ''srpska'' meteorita, a četvrti je nestao u vreme Prvog svetskog rata.
„Sokobanjski” meteorit |
Prvi meteorit koji je poznat nauci a pao je na teritoriju Srbije, poznat je kao ''sokobanjski'' (kameni meteorit i to hondrit). Prizemljio se u 14 sati, 13. oktobra, 1877. O ovom događaju je izvestio Josif Pančić u radu pod naslovom ''Soko-banja, prvi meteorit u Srbiji'', objavljenom 1880. Tu je zabeležio kako je narod od "žestoke pucnjave" pomislio da su udarili Turci, a da su se onda neki setili "vrelog kamenja za koje znaju iz predanja da kadšto na zemlju pada." Padu su prethodile tri jake eksplozije, a potom se pojavio gust oblak dima i čulo se zviždanje letećeg nebeskog tela. Svedoci su tvrdili da se užarena kugla videla na daljini od šezdeset kilometara. Rasuto kamenje je palo na području 16x4 km, u trouglu između sela Šarbanovac na severu banjske kotline, Sokobanje na jugu i planine Device na istoku. Najveći kamen, težak 38 kg, pao je severno od Sokobanje. Sakupljeno je oko 49 kg ostataka sokobanjskog meteorita, a smatra se da je ukupna masa iznosila 75-80 kg.
''U Prirodnjačkom muzeju u Beogradu se čuva najveći deo ovog meteorita, težak oko 16 kg, obima 25,2 cm. Ostatak je 'razasut' od Narodne biblioteke 'Stevan Sremac' u Sokobanji, sve do Priodnjačkog muzeja u Londonu i Muzeja Smitsonijan u Vašingtonu, radi razmene sa svetom. Hondriti su tako nazvani zbog prisustva hondrija – malih zaobljenih tela koja se sastoje od olivina ili piroksena, a katkad imaju i stakla. Za razliku od njih, ahondriti nemaju hondrije. Pored razlike u teksturi, ove grupe meteorita se karakteristično razlikuju i prema sastavu. Srednji sastav hondrita predstavlja oko 12 procenata legure nikla i gvožđa, 46 odsto olivina, 21 odsto hiperstena, četiri procenta diopsida i 11 odsto plagioklasa. Srednji sastav ahondrita iznosi oko jedan odsto legure nikla i gvožđa, devet procenata olivina, pedeset odsto hiperstena, 12 procenata diopsida i 25 odsto plagioklasa. Hondriti su znatno češći od ahondrita, pa čine preko devedeset procenata svih aerolita (meteorasko kamenje),''objašnjava Aleksandar Luković, kustos mineralog Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.
„Jelički” meteorit |
„Nekakvo kamenje“
Drugi ''srpski'' kameni meteorit, poznat kao ''jelički'', srušio se takođe negde 'baš u vreme ručka', ali 19. oktobra 1889. na planinu Jelicu, kod Čačka. ''U nedelju oko dva časa posle ručka, čuo sam neki osobeni jaki pucanj usled koga se prozori na mom stanu malo zatresoše, a u isto doba nešto tupo na tavanu bupnu. Uveriv se da se na tavanu ništa osobito nije desilo, prestanem o tome misliti, dokle pred veče ne dobih iz Ministarstva unutrašnjih dela kopiju depeše u kojoj piše da je zemlju zasulo nekakvo kamenje'', glasi beleška iz jedne od starih knjiga koje se čuvaju u Prirodnjačkom muzeju. Jelički meteorit je pao na površinu od 40 km2, na prostoru u obliku elipse, dužine osam i širine pet kilometara, a raspršio se u tridesetak komada, teških između 700 gr i 8,5 kg. Sakupljeni delovi su predati profesoru Velike škole u Beogradu, Jovanu Žujoviću. Njegov rad o ovom meteoritu objavljen je 1890. u ''Geološkim analima Balkanskog poluostrva.'' Kabinet Velike škole poklonio je Prirodnjačkom muzeju komad jeličkog meteorita, težak gotovo 7,5 kg, a manjim delom je razmenjen sa drugim poznatim muzejima. Hemijsku analizu meteorita sa Jelice je prvi uradio Sima Lozanić, 1892. On pripada grupi običnih hondrita LL (sa veoma malom količinom ukupnog gvožđa).
Meteorit koji nedostaje
U ataru sela Guča, u Dragačevu, je 16. septembra 1891. godine, pao ''gučki'' meteorit o kome postoji samo opis otkucan na pola stranice. Najverovatnije je to bio kameni meteorit iz grupe hondrita, koji je bio težak oko 2 kg. Ovaj meteorit je 'iščeznuo' tokom Prvog svetskog rata i očigledno je završio u privatnim zbirkama u inostranstvu. Povodom nestanka gučkog meteorita i odvaljivanja komada sokobanjskog meteorita, Petar Pavlović, tadašnji upravnik Muzeja srpske zemlje je obavestio ministra prosvete da istraga nije dala nikakve rezultate. Od ministra je zatraženo da se slučaj uputi državnom pravobraniocu i da se podigne krivična prijava, ali se tu stalo i slučaj je zatvoren. |
„Dimitrovgradski” meteorit
|
Dimitrovgradsko gvožđe
Treći meteorit koji je pronađen u Srbiji je gvozdeni meteorit, otkriven 1949. u blizini Dimitrovgrada. ''Dimitrovgradski'' meteorit lako zavara oko jer, iako ima prečnik od samo 45 cm, težak je čitavih stotinu kilograma! Bio je nazivan i ''dimitrovgradsko gvožđe'', sve dok nije potvrđeno da u njegovoj strukturi postoje Vidmanštatenove figure. Ovo dokazuje da u njegovom sastavu dominira gvožđe.
''Dimitrovgradski meteorit su prvo zapazili seljaci, koji su ga koristili kao građevinski materijal. Geolog Todor Spasov ga je 1956. prilikom obavljanja terenskih aktivnosti na tom području, prepoznao kao meteorit. Ovaj meteorit se čuva na četiri mesta. Kod nas se nalazi 99,7 kg, u Vašingtonu 219 gr, u Londonu 12 gr i u Sarajevu 8 gr. Tokom terenskih istraživanja, nađena su još dva mala fragmenta od po pedeset i sto grama. Meteoriti se klasifikuju prema mineraloškom/hemijskom sastavu, ali i na osnovu toga jesu li ili nisu viđeni dok padaju. Njihovu tržišnu vrednost određuju zastupljenost pojedine grupe ili neka specifičnost hemijskog sastava. Meteoriti iz grupe tektita, koji nastaju kao proizvod stapanja impaktnog materijala prilikom kolizije (udara meteorita), mogu biti veoma skupi. Oni predstavljaju staklastu providnu masu, uglavnom zelene boje, i upotrebljavaju se kao juvelirski materijal. Naravno, i veličina diktira cenu, tako da veliki komadi muzejskog tipa mnogo vrede'', objašnjava Aleksandar Luković.
Prirodnjački muzej čuva i delić ''Mundrabila'', jednog od najvećih i najpoznatijih meteorita na svetu. Pronađen je 1911. u Australiji, a gotovo u potpunosti je sastavljen od gvožđa sa nešto nikla. Sakupljene su čak 22 t ovog meteorita, dok je najveći fragment bio težak 12,4 t!
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
