SAOBRAĆAJ

V. Milojević

Hajperlup, železnica budućnosti

Velikom brzinom ispod zemlje

Ilon Mask, poznati južnoafričko-američki inovator i preduzetnik, 2012. godine je svetu predstavio koncept transporta putnika i robe kroz pneumatske cevi uz delovanje magnetno-levitacionog polja. Prevozno sredstvo nazvano "hajperlup" (hyperloop) bi "levitiralo" u tunelu iznad specijalnih šina, a niska vrednost vazdušnog pritiska i nedostatak otpora vazduha bi omogućili ostvarivanje veoma velikih brzina uz mali utrošak energije. Maksimalna brzina koju bi takvo prevozno sredstvo moglo da dostigne, po Masku, iznosi čak 1200 km/h. Putovanje između Los Anđelesa i San Franciska bi hajperlupom moglo da traje svega 35 minuta, i bilo bi daleko brže od putovanja klasičnim vozovima za velike brzine (high-speed rail).

Mask je, pre svega, inovator. Električni automobili i rakete kojima se bave njegove kompanije “Tesla” i “SpaceX” nisu njegov pronalazak. On sam često naglašava da je princip usavršavanja i dorađivanja već postojećih koncepata njegova misija kojom želi da doprinese napretku čovečanstva.
Pneumatske cevi su korišćene već početkom 19. veka kao dodatak telegrafskom saobraćaju. Telegrafi su bili brzi, ali poslednja etapa prenosa pisane telegramske poruke do konačnog odredišta je zahtevala vreme. Zato su, umesto transporta od vrata do vrata, specijalnim tunelskim cevima umreženim ispod većih svetskih gradova, brzinom od oko 30-45 km/h "produvavana" laka pisma i pošiljke do odabranih odredišta: poštanskih ureda ili nekih drugih važnih mesta kao što su berze, hoteli ili ustanove od posebnog značaja.
Pariski sistem pneumatskih cevi bio je jedan od najvećih; vrhunac je dostigao 1945. godine, tokom koje je kroz mrežu cevi dugu 450 km "proletelo" preko 12 miliona pošiljki. Sistem je funkcionisao do 1984. godine, kada je potisnut ekspanzijom telefaksa i drugih telekomunikacionih uređaja.

Ideju korišćenja vakuumske cevi kroz koju bi se odvijao i putnički saobraćaj, prvi put je pomenuo američki inženjer Robert Godard još 1904.  
Magnetna levitacija je već sedamdesetih godina prošlog veka viđena kod nekih eksperimentalnih železničkih vozila u Japanu, Nemačkoj i SSSR-u. Korišćenjem “Maglev sistema” postiže se da se garnitura ne kreće po šinama, već levitira (lebdi) nad magnetima postavljenim u “kolosek”, koji su istoga pola kao i magneti postavljeni u donjem delu “sanduka” voza. Ta suštinski jednostavna tehnologija bazira se na jednom od osnovnih principa fizike da se istopolni magneti odbijaju. Na taj način se izbegava trenje i dobija visok stepen energetske efikasnosti.
Prva svetska “pruga” na bazi magnetne levitacije (maglev) koja je korišćena u komercijalne svrhe je izgrađena u Birmingemu, u Velikoj Britaniji, 1985. godine. Bila je duga 600 m a povezivala je aerodrom i obližnju železničku stanicu. Malo vozilo (šatl) je "levitiralo" na visini od 15 mm i kretalo se brzinom od 42 km/h. Najveću brzinu do danas je postigao japanski “maglev” kompanije “JR Central”, 2015. godine, i ona iznosi 603 km/h.

Cena futurističkog koncepta

Maskova ideja, kao sinteza dva pomenuta sistema je prvi put predstavljena pre osam godina, ali je njenoj realizaciji danas možda za korak bliža druga kompanija - "Virgin Hyperloop". Nju je osnovao 2014. drugi magnat i investitor sličnih nazora kao Musk: Britanac Ričard Brenson, sa zadatkom da prvenstveno radi na usavršavanju tehnologije Hajperlupa.
Sredstva neophodna za izgradnju infrastrukture komercijalne hajperlup linije su veoma velika. Sistem cevi u kojima je neophodno održavanje niskog pritiska vazduha (sa tendecijom ka vakuumu), specijalno prilagođene maglev infrastrukture i pratećih tehničkih kapaciteta, mnogo više košta od bilo koje "standardne" maglev linije, a još više od današnje brze železničke (hi-speed rail) trase. Međutim, u “Virgin Hyperloop”-u naglašavaju da će se kasnije, tokom eksplatacije, sve to višestruko isplatiti, da će udobnost i brzina obezbediti veću popunjenost kapaciteta u odnosu na konkurentska saobraćajna sredstva, kao i da će se mnogi ljudi, umesto putovanja avionom, opredeliti za hajperlup.
Koncept hajperlupa deluje futuristički i prema toj ideji izraženi su izvesni skeptični stavovi kojima se naglašava da se radi o suviše velikom, skupom i praktično teško ostvarivom projektu koji je momentalno "naučna fantastika" i  više je za 22. nego 21. vek. Međutim, ni u Maskovoj, a ni u Brensonovoj kompaniji se ne obaziru previše na takva mišljenja. Brensonov "Virgin Hyperloop" je čak, tokom novembra 2020. godine na poligonu u blizini Las Vegasa, u Nevadi, napravio prvu probu svog hajperlupa, i to sa ljudskom posadom.

Prva vožnja sa putnicima

Na poligonu u pustinji Nevade, izgrađen je nadzemni sistem za testranje “Virginovog” hajperlupa, čiji je osnovni element pneumatska cev sa sniženim pritiskom, dužine 500 m. Specijalna vagon- kapsula "pegaz XP-2", u kojoj se nalazila kabina za dva putnika, prilikom probne vožnje koja je trajala petnaestak sekundi ostvarila je brzinu nešto veću od 170 km/h. Događaju je prisustvovao veliki broj novinara i poslovnih ljudi, a članovi probne posade su bili Džoš Gajgel, direktor "Virgina" za nove tehnologije, i Sara Lućijan, zadužena za analizu korisničkih iskustava. Oni su pre vožnje prošli opsežne testove i obuku kako bi kompanija bila sigurna da su zdravi i spremni za "put". U sistemu “Virgin Hyperloop”-a, prema projektu, treba da bude ostvarena maksimalnu brzina  od 960 km/h, ali njeno dostizanje zahteva daleko veću dužinu cevi za testiranje. Uprkos trenutnim teškoćama, u kompaniji najnoviji test vide kao značajan korak ka komercijalizaciji hajperlup tehnologije.

Gajgel je naveo da će njenim budući komercijalnim sistemi saobraćati kapsule koje će imati kapacitet između 25 i 30 putnika. Sistem treba da poveže velike gradove i ima kapacitet prevoza više desetina hiljada ljudi u satu. Trase koje budu činile mrežu mogu da budu smeštene ispod ili iznad zemlje, ali je fokus trenutno na nadzemnoj opciji jer podzemna varijanta podrazumeva kopanje tunela što je predstavlja skuplji i dugotrajniji proces.
Iako se očekuje da ispitivanja i razvoj sistema koštaju više stotina miliona dolara, u “Virgin Hyperloop”-u su uvereni da će do 2025. ili 2026. godine sistem dobiti sertifikaciju za putnički saobraćaj, a da će prva hajperlup trasa biti predata u upotrebu pre kraja tekuće decenije.

V. Milojević

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"