OKO PLANETE
Nove knjige : „Sirene Marsa“
Potraga za životom na Crvenoj planeti
Nekada se smatralo da Mars ima kanale koje su izgradile napredne vanzemaljske civilizacije. Od tada je zabeležen ozbiljan napredak u našim saznanjima vezanim za Crvenu planetu, ali je ostalo još mnogo toga da se otkrije. Ko posmatra vedro nebo, možda će uočiti svetlo jasnije od svih drugih koje ne treperi poput zvezde već mirno i spokojno pluta na nebu u crvenkastim tonovima. U prošlosti su mnogi posmatrali Mars i pitali se šta njegove daljine kriju. Neki od njih poslali su svemirsku sondu kako bi otkrili šta se dešava na Crvenoj planeti.
U svojoj knjizi „Sirene Marsa“, Sara Stjuart Džonson priča o Marsu i onima koji su pokušali da saznaju više i razumeju ovu planetu, počevši od Euklida i Herodota pa sve do NASA-e i njenih rovera „curiosity“ i „perseverance“ kao i autorke knjige između njih.
Priča počinje od vremena kada je Mars bio samo sićušno svetlo na nebu. Potom se premešta u period kada se mislilo da bi Mars mogao biti brat blizanac naše planete, jer su se vidljive linije na njegovoj površini tumačile kao kanali koje je igradila napredna civilizacija. Čak i kada je otkriveno da u pitanju nisu kanali, ljudi su još uvek mislili da je u pitanju vegetacija, dokaz zelene planete na kojoj sve vrvi od života. U trenutku kada Stjuart Džonson uspeva da se domogne prvih svemirskih misija ka Marsu ali ne uspeva da uoči nikakve znakove života, razočarenje postaje opipljivo. Čini se da naracija ide prema velikom otkriću, pa čak i dokazima da se na Marsu nalaze živi organizmi. Oni koji proučavaju planetu u dužem vremenskom periodu, znaju kakav rolerkoster pravi taj zadataka od njihovih emocija.
Za Stjuart Džonson, rad o Marsu je životno delo. Ona potiče iz porodice zaljubljenika u svemir, što je i odredilo neizbežan tok njene karijere. Knjigu jednim delom predstavljaju memoari, drugim istorija a trećim obrazovanje. Te tri teme tako se glatko uklapaju da čitalac ni ne shvata koliko informacija o Crvenoj planeti saznaje u knjizi.
U jednom trenutku u knjizi, ona opisuje zidove kratera kao intrigantne slojeve složene poput stranica zatvorene knjige, jedan momenat u vremenu naspram drugog. Ona uspeva da „pritisne“ vremenske momente jedan uz drugi poput sedimenata na Marsu, otkrivajući njihovu istoriju baš kao i stene. Možda Crvena planeta nije toliko suva i mrtva kao što se nekada mislilo već ima vodu koja se skriva svuda po unutrašnjosti?
Koliko god ta istorija bila puna razočarenja, od otkrića da kanali Marsa nisu stvarni do shvatanja činjenice da je malo verovatno da ćemo na Marsu naći oblike života, možemo da vidimo i tragove optimizma. Bilo je mnogo uzbudljivih trenutaka. Upravo takvi momenti pokreću priču i oni su motiv zbog kojeg Stjuart Džonson nastavlja da putuje do najvećih goleti na Zemlji u pokušaju da zgrabi priliku koja bi dokazala da na Marsu ipak ima oblika života koji ne izgledaju poput ovih na našoj planeti. U jednom odlomku njene knjige piše: „ Mi se još uvek borimo sa onim što u stvari pojam vanzemaljsko predstavlja, s prepoznavanjem i interpretacijom znakova života kakav ne poznajemo“.
Knjiga „Sirene Marsa“ dolazi u uzbudljivo vreme. Istraživači Marsa sada imaju više informacija nego u bilo kom drugom trenutku u istoriji, a NASA-in rover „perseverance“, koji je nedavno lansiran, svakako će na Zemlju doneti novi talas informacija i otkrića kada ispuni svoju misiju sakupljanja uzoraka stena i tla u potrazi za ostacima života. Ipak, pošto interes za planetu Mars raste a puno kompanija i nacija rade na tome da pošalju svoje misije na površinu Crvene planete, napori istraživača da saznaju što više o njoj se udvostručuju. I za kraj ponovo citiramo Saru Stjuart Džonson: „Sledeće decenije su bitne u potrazi za životom jer se prozor ka ispitivanju nesputane planete, netaknute beleške o prošlosti, zatvara.
Na kraju, knjiga govori o tome što je svako ko izučava nauku imao priliku da sretne prelazeći iz jedne školske godine u drugu: ono što smo ranije znali je pogrešno.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|