TEMA BROJA
Drevne prognoze
Stara verovanja i“proricanja”
I u vrlo davnim civilizacijama, kao što su kineska, indijska, egipatska, biskoistočne, do nama bliskih Grčke i Rima činjeni su pokušaji prognoze vremena “na osnovu regionalnih karakteristika” (Ćurić 2006). “Ako se vidi duga na zapadu pri izlasku Sunca, ovo znači da će kiša odmah početi da pada” (kineska knjiga Ših-čing – Knjiga znakova”, 1122-247. pne). Aristotelov učenik Teofrast (372-287. pne), studentima književnosti znan po svojim Karakterima, u svojim Znacima vremena beleži da je zlatorumena boja na oblacima pre izlaska Sunca pouzdan znak da će pasti kiša. Takođe i tamno crveno nebo (ono Dučićevo “bakarno nebo”) pri Sunčevom zalasku, ili pramen magle u planinama nagoveštava moguću kišu. Teofrast je sakupio veliki broj “prognostičkih” znakova: 18 koji predskazuju kišu, 45 za vetar, 50 za oluje, sedam za prognoziranje vremena za period oko godinu dana.
Teofrastove prognoze zasnovane su na nekim opštim pravilima. Prvo pravilo je da se period za koji se pravi prognoza, npr. godina, deli na polovinu po principu izlaska grupe zvezda poznate kao Plejade (u nas Vlašići). Tako prvi deo čini period od njihovog zalaska do izlaska, taj deo se dalje deli na dva dela tačkama solsticija i ravnodnevice. Prema tome kakvi uslovi vladaju u atmosferi kada Plejade zalaze, takvo će vreme biti do zimskog solsticija. Ako se kakve promene dese, desiće se posle solsticija; a ako se promene ne dese u solsticiju, vreme će biti isto do prolećne ravnodnevice.
Slično je svaki mesec delio polazeći od punog i mladog meseca, gledajući četvrti i osmi dan posle punog meseca. Po istom principu je delio dan: izlazak Sunca, sredina između izlaska Sunca i podneva, podne, sredina poslepodneva i zalazak Sunca, i noćni period. Prema vremenu u ovim intervalima prognozirao je da li će vreme biti lepo ili olujno. Ostale su neke njegove opšte prognoze, poput ove: “Ako veliki deo kiše padne zimi, proleće će obično biti suvo. Ako je zima suva, proleće će biti hladno”.
Ako ima mnogo padalica
Ponašanje životinja ili ptica takođe je ljidima vekovima služilo kao pokazatelj budućeg vremena (“Ako se pas kotrlja po zemlji biće snažna oluja”). Osmatranje neba i meseca Teofrast je takođe koristio za prognozu. Tako veli: ako na nebu ima mnogo zvezda padalica, biće kiše i vetra. “Ako je Mesec taman, biće vlažno vreme”, a ako “ima boju vatre, toga meseca će biti prohladno sa laganim vetrom”. Za razliku od svog učitelja Aristotela, iako se pozivao na njegove stavove, bio je “veliki praktičar” i ostavio nam je najstarije “predznake vremena”. Geograf Eratosten (274-194. pne) rešio je uzrok plavljenja Nila. Rekao je da treba otići u oblast u kojoj reka Nil izvire i ustanovljeno je da su obilne kiše koje tu padaju uzrok povećanja njenog vodostaja.
Egipatski matematičar i astronom Klaudio Ptolomej (oko 85-165. pne) sačuvao nam je neke od prvih godišnjih prognoza vremena u vidu kalendara obešenih na trgovima gradova, zvanih parapegme. Na jednoj aleksandrijskoj parapegmi zapisano je da se oluje u ovom gradu javljaju uglavnom u zimskim mesecima, a da kiša pada oko 30 puta godišnje…U kineskim hronikama sačuvan je veliki broj zapisa o mrazu, snežnom pokrivaču, poplavama i sušama.
U srednjem veku više se “propricalo” nego prognoziralo. Naročito je bila popularna prognoza na osnovu “znakova” nebeskih tela, a pravili su je astrolozi (tzv. astrometeorologija). M. Ćurić ih deli u četiri grupe. Prvu čine oni koji su proricali na osnovu nebeskih fenomena i Mesečevih mena; drugi, na osnovu sličnosti sa vremenom nekog značajnog datuma; treći, na osnovu ponašanja životinja, dok su četvrti polazili od trenutnog stanja vremena. U pravilu: Quintus, sextus quails tota luna talis sačuvano je vrlo rasprostranjeno shvatanje da će vreme celog meseca biti onakvo kakvo je trećeg, četvrtog, petog i šestog dana toga meseca.
Greje bez drva
U Rusiji je bilo rašireno prognoziranje vezano za crkvene praznike (slično i u Srbiji). Ta pravila su zavisila od oblasti u kojoj su nastala. Velike geografske razlike su doprinosile i različitim meteorološkim uslovima u datom datumu. Tako se u Rusiji kaže: „Pokrov presvete Bogorodice (1/14. oktobar) greje našu kuću bez drva“, „Aleksej, Čovek Božji (17/30. mart) donosi potoke iz planina“. U Arhangelsku se kaže: „Ako je manje snega u toku zime, biće malo kiše tokom leta“.
Iz prognoze ovog tipa najznačajnije je pravilo prognoze vremena za celu godinu. Ono je, veli M. Ćurić, nadživelo sva pravila jer ga je bilo lako pratiti i odnosilo se na tako dug period (nav. delo, 137). Ovo pravilo se zasnivalo na tipu vremena tokom dvanaest uzastopnih dana, računajući od Božića („kakvo je vreme na Božić i tokom narednih jedanaest dana, takvo vreme će biti u toku dvanest meseci u godini“).
Prognoze četvrtog tipa su značajnije od ostalih, jer su zasnovane na samim karakteristikama vremena. Stare su vekovima, a neke se i danas “dobro uklapaju u šemu kratkoročnih lokalnih prognoza vremena”, kaže prof. Ćurić.
Kada je zvonjava jasnija...
Vetar je u drevnim izrekama često predznak vremena. Dnevno menjanje vetra mnogi narodi su uzimali kao znak lepog vremena (“vetar koji prati kretanje Sunca donosi lepo vreme”), zatim oblaci (“ako se oblaci u obliku stada ovčica, ili veće gomile, skupljaju, biće kiše”). Grmljavina ujutru najavljuje vetrovito vreme, u podne kišu a uveče nevreme”.
Čujnost crkvenih zvona takođe je korišćena u predviđanju vremena (“Ako je zvuk zvona jasniji, biće vedro i zimi hladno vreme, a ako bi zvuk bio prigušen biće kiše ili snega”). Prvi deo izreke je tačan, kaže Ćurić, pošto je dobra čujnost vezana za inverziju temperature pri tlu, koja se javlja u hladnim zimskim mesecima. Njen drugi deo je, veli, teže objasniti iako se zna da postoji slabljenje zvuka kroz sredinu sa padavinama.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|