NOBELOVE NAGRADE

FIZIKA, HEMIJA I MEDICINA

FIZIKA

Prodor u svet crnih rupa

Naučnici Rodžer Penrouz, Rajnhard Gencel i Andrea Gez dobitnici su Nobelove nagradu za fiziku za rad na razumevanju crnih rupa. Dejvid Havilend, predsednik komiteta za fiziku, istakao je da ovogodišnje priznanje „veliča jedan od najegzotičnijih predela univerzuma".
Britanski fizičar Rodžer Penrouz pokazao je da su crne rupe neizbežna posledica teorije relativiteta Alberta Ajnštajna. Rajnhard Gencel i Andrea Gez, kako je obrazloženo, pružili su najubedljivije dokaze o džinovskoj crnoj rupi u centru galaksije Mlečni put. Inače, Andrea Gez je četvrta žena koja je dobila Nobelovu nagradu za fiziku.

„Svest o postojanju crnih rupa širila se do 18. veka. A kasnije su, kroz Ajnštajnovu teoriju relativiteta, dobijene alatke kojima se na stvaran način opisuju ove pojave", zaključio je jedan od članova Nobelovog komiteta.
Ipak, matematika ovih predmeta je izuzetno složena za razumevanje, a mnogi naučnici veruju da oni samo postoje na papiru. Bilo je potrebno više decenija da naučnici shvate da crne rupe postoje i u stvarnom svetu. Upravo to je uradio Rodžer Penrouz.
„On je razumeo matematiku, uveo je nove metode koje zaista mogu da dokažu da se radi o procesu za koji se može očekivati da se desi prirodnim putem - da se zvezda uruši i pretvori u crnu rupu".
Penrouz je „postavio teoretske temelje na osnovu kojih se može reći da - crne rupe postoje, navedeno je u obrazloženju nagrade.

HEMIJA

Molekularne makaze CRISPR

CRISP je sistem koji bakterijama i arheobakterijama pomaže da se reše genetičkog materijala virusa koji ih napada. Sastoji se od jedne genetičke sekvence koja ima ponavljajući niz, i jednog proteina - enzima koji može da iseca nukleinske kiseline i tako služi kao „molekularne makaze“. Svrha sekvence je da „navodi“ protein na određeni deo genoma kojeg treba izrezati.
Sam naziv CRISPR je akronim od Clustered Regularly Interspaced Short Palindromic Repeats. Ovi delići genetičkog materijala primitivnih živih bića su grupisani u „jata“ („clustered“), ponavljaju se, u pravilnim razmacima su prekinuti i predstavljaju ono što genetičari nazivaju „palindromske sekvence“.
Ovaj sistem, koji bakterije koriste kao vrstu odbrambenog sistema protiv virusa, može biti iskorišćen za svako drugo biće. Na taj način se mogu izrezati neke sekvence genetičke informacije, pa čak i geni koji uzrokuju nasledne bolesti. Genetičari i molekularni biolozi mogu da  skroje tačne sekvence koje će „molekularne makaze“ dovesti do regije na genomu koju želimo da izrežemo. To su otkrile Emanuela Šarpentije (Francuska) i Dženifer Dudna (SAD).

Šarpentije je svoje otkriće postojanja bakterijskog imunog sistema objavila 2011. Iste godine pokrenula je saradnju sa Dženifer Dudnom, biohemičarkom. Zajedno su smislile „molekularne makaze“ bakterija u epruveti i pojednostavile molekularne komponente ovog sistema. U eksperimentu koji je označio novu epohu molekularne biologije, reprogramirali su ove genetičke makaze. U svom prirodnom obliku, „makaze“ prepoznaju genetičke sekvence iz virusa a Šarpentijeova u Dudna su dokazale da se njima može upravljati tako što se može rezati bilo koji molekul DNK na pre toga određenom mestu.
Otkako su otkrivene „molekularne makaze“ CRISPR-Cas9, upotreba ove tehnologije se brzo proširila. Tako je CRISPR postala veoma omiljena alatka u mnogim laboratorijama. Zahvaljujući njima naučnici su razvili useve otporne na plesan i sušu. U medicini su u toku klinička ispitivanja novih terapija raka, a san o mogućnosti izlečenja naslednih bolesti uskoro će se ostvariti.

MEDICINA

Otkriće virusa hepatitisa C

Ovogodišnja Nobelova nagrada za medicinu dodeljena je trojici naučnika: Majklu Hotonu (Velika Britanija), Harviju Alteru i Čarlsu Rajsu (SAD) - za "otkriće virusa hepatitisa C". Oni su nagrađeni za "poseban doprinos" u borbi protiv hepatitisa. Tri oblika hepatitisa - A, B i C - mogu biti razlog za smrtni ishod od posledica upale jetre. Međutim, decenijama se znalo samo za viruse tipa A i B.
Trojici naučnika je uspelo da izoluju virus koji uzrokuje hepatitis C, omogućivši otkriće uzroka preostalih slučajeva hroničnog hepatitisa. Zahvaljujući njihovom otkriću, sada se izvode vrlo osetljivi testovi krvi na virus, koji omogućavaju brz razvoj antivirusnih lekova za lečenje hepatitisa C.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"