EKOLOGIJA

V. Bosanac

Voda - iskušenje Evrope

Novi problem starog kontinenta

Evropa nije jedno od sušnih područja sveta, a ipak desetine miliona njenih stanovnika muku muči sa čistom pijaćom vodom. Uz to, potražnja za vodom stalno raste, što jača pritisak na postojeće, strateški važne izvore.  

Čista i bezbedna voda za piće često je samo puka želja miliona Evropljana, posebno onih koji žive u seoskim područjima. Oko 57 miliona ljudi nema tekuću vodu u svojim domovima, a oko 21 milion se nalazi izvan sistema osnovnog snabdevanja pijaćom vodom. Stoga su prinuđeni da uzimaju vodu mahom sa neobezbeđenih izvora i bunara, direktno koriste površinske vode, ili im treba više od pola sata da bi stigli do mesta gde mogu uzeti pitku vodu. Tri četvrtine ovakvih slučajeva beleži se na selu.  
Nedostatak vode je problem koji stalno raste i zadaje sve više brige, tim pre što zahvata oko 17 odsto teritorije Evropske unije.

Porast potreba i gubitaka

Procene navode da se u Evropi nepotrebno gubi između 20 i 40 odsto raspoložive vode: recimo, zbog kvarova i curenja u vodovodnim instalacijama, zbog toga što nisu primenjena tehnološka rešenja za uštedu vode, zbog prekomernog navodnjavanja, neispravnih slavina u domaćinstvima i drugih razloga. Takođe, procenjuje se da će stanovništvu, industriji i poljoprivredi do 2030. godine biti potrebno 16 odsto više vode nego sada. Klimatske promene samo uvećavaju probleme koji već postoje zbog suša i hroničnog nedostatka vode. U Evropi od 1980. godine broj suša i njihov intenzitet znatno je porastao, donevši privredi ogromne gubitke - oko 100 milijardi evra u protekle tri decenije.   
Stručnjaci smatraju da bi na “starom kontinentu” moglo da se uštedi oko 40 odsto vode koja se sada troši. Na primer, u poljoprivredi i industriji: uvođenjem novih tehnoloških rešenja, boljim sistemom navodnjavanja, uvođenjem biljnih vrsta otpornih na sušu, recikliranjem vode u industrijskim postrojenjima. Postoje gradovi koji bi potrošnju vode mogli da smanje čak 50 odsto pod uslovom da se otklone svi kvarovi i nedostaci u sistemu za vodosnabdevanje. 
Domaćinstva bi obazrivije mogla da troše vodu, uz korišćenje modernog posuđa i uređaja koji štede vodu. Štednji bi doprineli i veći porezi tj. cene za utrošak vode koju plaća građanstvo i, naravno, podizanje svesti svih Evropljana o važnosti čiste vode, koje na raspolaganju ima sve manje. Krajnji rezultat mogao bi da bude smanjenje potrošnje vode za 19,6 odsto, pokazuju procene nadležnih tela EU.

Primena standarda, pre svega

EU preduzima različite akcije u cilju očuvanja vodnih rezervi u Evropi: donosi potrebnu zakonsku regulativu, primenjuje tržišne instrumente, prati razvoj situacije, sprovodi naučna istraživanja i mere za podizanje svesti građana. Naglasak je na tome da voda predstavlja javno dobro a ne robu.
Direktiva EU o pijaćoj vodi iz 2000.godine navodi standarde za merenje kvaliteta vode namenjene potrebama ljudi (za piće, kuvanje, opšte korišćenje u domaćinstvu), kako bi se sprečile posledice zagađenja.

Izveštaj Evropske agencije za čovekovu okolinu (European Environment Agency - EEA) iz 2016. pokazuje da je više od 98,5 odsto ispitivanih uzoraka pijaće vode u periodu 2011-2013. bilo saglasno standardima EU.
Ipak, evropski ogranak Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koji pokriva 53 zemlje navodi da je preko 63 miliona ljudi dobilo pristup pijaćoj vodi iz vodovoda, a 84 miliona ljudi uobičajenim sanitarnim uslovima tek između 2000. i 2017.godine. Svakog dana 14 žitelja Evrope izgubi život zbog dijareje koja se smatra posledicom neprimerenih higijenskih uslova. 

60% pod rizikom zagađenja

Projekat SZO sproveden u seoskim područjima Srbije pre nekoliko godina pokazao je da jedna trećina sistema za vodosnabdevanje u posmatranim krajevima ne zadovoljava mikrobiološke standarde za čistu pijaću vodu. Više od 60 odsto vode je označeno kao podložno mogućem zagađenju iz septičkih jama, kanalizacije, zbog gajenja stoke, obrađivanja zemlje, postojanja puteva, industrijskih postrojenja, deponija i drugih izvora zagađenja u neposrednoj blizini posmatranih voda. Preporuke SZO dovele su brzo do unošenja nove odredbe u nacrt Zakona o vodi za piće i strožije primene regulative o uspostavljanju sistema vodosnabdevanja i vlasništvu nad njima (nezavisno od veličine). Cilj je da  upravljanje vodosistemima bude “pod kapom” samo nadležnih pravnih subjekata.  

Stres pod zemljom

Vodni resursi, poput živih bića, mogu da se nađu pod stresom. To se događa uglavnom zbog prevelike potražnje za vodom, usled klimatskih promena (smanjena količine padavina, učestale suše) i preterane eksploatacije zemljišta. EEA procenjuje da na približno trećini teritorije EU postoje uslovi za stres vodnih resursa, bilo stalno, bilo povremeno.
Oko 88 odsto slatke vode (za piće i druge potrebe) Evropa dobija iz reka i podzemnih voda, dok ostalo potiče iz rezervoara (oko 10 odsto) i jezera (1,5 odsto), što pomenute resurse čini posebno osetljivim na prekomernu eksploataciju, zagađenje i klimatske promene. 

V. Bosanac

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"