IŠČEZLE VRSTE
O.K.
Nosorog elasmoterijum
Koreni mita o jednorogu
Gothelf Fišer fon Valdhajm |
Na samom kraju geološke epohe pliocena i tokom najvećeg dela pleistocena živeo je sisar koji je podsećao na jednoroga. To obuhvata period od pre 2.600.000 do pre 29.000 godina, od kada potiču najmlađi pronađeni fosili. Reč je o ogromnom nosorogu za koga je nauka saznala početkom 19. veka zaslugom nemačkog prirodnjaka Gothelfa Fišera fon Valdhajma koji je imenovao i opisao nesdtalu životinju
Taksonomski rod dobio je naziv Elasmotherium. U korenu imena je grčka reč elasmos, što se odnosi na laminirani deo zubne gleđi. Fon Valdhajm je imao na raspologanju zube koji su poticali iz kolekcije velike ruske naučnice i spisateljice, princeze Jekaterine Daškove.
Nestali nosorog živeo je u Evropi i Aziji. Ostaci elasmoterijuma nađeni su na brojnim lokalitetima. Pažnju stručnjaka posebno je privukla dobro očuvana lobanja starog mužjaka, otkrivena pre četiri godine u Pavlodarskoj oblasti, u Kazahstanu. Ovo otkriće znatno je promenilo predstavu o ovom stvorenju jer se dotada verovalo da je izumrlo oko 320.000 godina ranije.
U okviru roda postojale su tri vrste. Najranije je nestala vrsta Elasmotherium charpovicum koja je živela u današnjoj Moldaviji, u Aziji i na Kavakazu. Oko Crnog mora i u Kini obitavao je Elasmotherium caucasicum. On je, pre oko 1.600.000 godina, iščeznuo u Kini a kasnije i u Rusiji. Najpoznatija i najznačajnija vrsta je Elasmotherium sibiricum, odnosno sibirski „jednorog“.
Iz čela ovog sisara štrčao je ogroman rog. telo je bilo prekriveno dlakom. Visina mu je iznosila oko 2m, a dužina oko 4,5 m. Težio je čak 4 t i po veličini je podsećao na mamuta. Osim u Sibiru, živeo je na jugozapadu Rusije, u Ukrajini i Moldaviji. Sam naziv vrste, po svemu sudeći, upućuje na to da se zbirka Jekaterine Daškove uglavnom sastojala od uzoraka iz Sibira. Pored sličnosti sa nosorozima našeg doba, bili su srodni sa runastim nosorogom koji je takođe izumrla vrsta. “Predak“ se zvao sinoterijum.
Fosili sinoterijuma nađeni su u Kini. Ima različith mišljenja o izgledu i načinu života ove životinje. Kao i svi nosorozi, bili su biljojedi. Glava im je bila usmerena nadole pod vrlo tupim uglom tako da su mogli da se hrane samo najnižim biljkama sa zemlje. Žvakali su hranu se tri kutnjaka i dva pretkutnjaka dok su kidali biljke uz pomoć usana. Uglavnom su jeli travu i korenje od šaši ili rogoza. Kretali su se slično konjima jer su imali duže noge od današnjih pripadnika svoje taksonomske familije.
Istraživanje mozga je pokazalo omanje i slabo razvijene moždane hemisfere. To ukazuje da su bili daleko sporiji, manje snalažljivi i inertniji u odnosu na nosoroge koji su se kasnije pojavili.
Rog se sastojao od proteina keratina. Bio je dugačak najmanje 1,5 m. Obzirom na način ishrane, nosorog nije bio agresivan. Rog je mogao da ima samo odbrambenu funkciju ili pak da zaplaši konkurenciju. Ima hipoteza da je služio za kopanje u potrazi za vodom i korenjem za ishranu.
Uočeni su tragovi borbe među mužjacima. Najnovija istraživanja ukazuju na to da je došlo do velikih promena u sredini u kojoj su živeli, pre svega klimatskih. Verovatno su izumrli približno u isto vreme kad i vuneni mamuti jer su imali problema sa nestankom biljaka.
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
