MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 96 | VELIKI UMOVI SVETA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 96
Planeta Br 95
Godina XVII
Maj-Jun-Jul 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 120
Nov. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

HOBI

 

O.K.

Farme

Posle neolitske revolucije

 

U anglosaksonskim zemljama razvio se hobi čiji koreni sežu duboko u ljudsku istoriju, pa i preistoriju. Još je društvo lovaca-sakupljača načinilo prve korake ka stvaranju poljoprivrednih imanja. Kasnije je  rodovsko uređenje donelo novi napredak u izgradnji domova i boljem iskorišćavanju flore i faune za ishranu.

HOBI

Neolitska revolucija, odnosno prelaz ka poljoprivrednom načinu privređivanja desio se  pre oko dvananaest hiljada godina. Naredne milenijume obeležio je razvoj malog poseda i trajno naseljavanje velikog broja ljudi. Sve je to praćeno pripitomljavanjem životinja i uspešnim uzgojem žitarica i ostalih biljaka.
Tada se javljaju prve lopate, motike i srpovi. Poseban značaj imao je drveni plug kojeg su vukle životinje. Različite poljoprivredne veštine nastale su na tim malim farmama.
Prve velike civilizacije u mnogome su stvorene kao posledica uvođenja sistema za navodnjavanje. Sve je to bilo praćeno problemima vlasništva i svojinskih odnosa nad zemljom. A upravo su mali posedi, proistekli iz agrarne reforme, bili klica napretka i promena u istoriji.
Najveći deo ljudi koji danas rade u poljoprivredi su zaposleni na malim porodičnim farmama. U naše vreme se upražnjava hobi čija je polazna ideja da se poseduje farma radi zadovoljstva a ne zbog zarade. A da bi se neko upustio u ovaj poduhvat, mora da ima stalan posao, penziju ili pozamašnu ušteđevinu. Težnja za dobrim prinosom nije uslovljena finansijama već željom da se ostvari uspeh sa hobi farmom. Obično se ljudi tome posvećuju preko vikenda ili u slobodnim danima dok pojedinci, prevashodno penzioneri, oko svog domaćinstva prave farme, što povećava i vrednosti njihovih kuća.  

HOBI

levo:1) proizvodnja jaja; 2) povrtnjak; 3) sakupljač kišnice
desno: Na crtežu se vidi ono što se ulaže u hobi a sa druge strane šta se dobija

HOBI
Za bavljenje ovim hobijem postoje uslovi; na primer, imanje mora da ima manje od 2 ha. U Australiji je praksa da se, na obodima gradskih područja zidaju stambeni objekti sa zemljom oko njih, gde se obavljaju manje aktivnosti na farmama. Na tom kontinetu, čak petinu poljoprivrednog zemljišta drže oni koji upražnjavaju ovu delatnost, a broj farmi ovog tipa dostiže šezdeset hiljada. A u Velikoj Britaniji ima preko sto hiljada hobi poseda.
Ipak, ne treba se olako prepustiti ovom zahtevnom i ne baš jeftinom hobiju. Neophodno je da se početnici dobro informišu o onome što ih očekuje. Zato je važno upoznati se sa sastavom tla i načinima borbe portiv korova i štetočina. Naravno, ne sme se ispustiti iz vida ni navodnjavanje ni opasnosti od požara.

Gajenje stoke je naročito zastupljeno u Australiji. Tamo se mnogi odlučuju da vode računa o kravama, ovcama i kozama. Omanje životinje imaju prednost u odnosu na krupnije jer iziskuju manje truda.
Pre  kupovine poseda treba da se ima jasna predstava o tome kako treba da izgleda farma, koliko će vremena oduzeti rad na njoj i koja su neophodno oruđa da bi sve proteklo po želji kupca. U Velikoj Britaniji je, u poslednje
vreme, sve zastupljeniji trend mini hobi farmi. Reč je o kućama sa velikim baštama u kojima se gaje živina, zečevi, nekoliko koza ili svinja. Ukoliko je imanje veličine 1 ha, primenjuje se metod poljoprivrede kojim se omogućava sloboda kretanja živini na imanju. U tom slučaju se može uzeti i manji broj ovaca. Naravno, sadi se i povrće a neretko su tu i košnice sa pčelama. Sa povećanjem prostora, rastu mogućnosti tako da poneko drži krupnu stoku i sadi različite vrsta voća.

HOBI

Imanje u Australiji

Ovaj hobi se sve više širi. Njegov značajan aspekat je zdrav život. Razne hemikalije i insekticidi se uglavnom izbegavaju. Na većinu ljudi, ova aktivnost deluje opuštajuće. Gajenje životinja nije previše skupo a najjednostvanije je izaći na kraj sa kokoškama. Onaj ko drži sitnu stoku mora da izgradi ogradu, a koze treba pomusti jednom do dvaput dnevno. Valja imati u vidu i vremenske uslove koji vladaju u nekoj sredini, jer mogu da ponište sve što je učinjeno, kao i to da li u blizini vrebaju divlje životinje.
Ovo nije delatnost za usamljenike pošto je potrebno prodati ono što se proizvede, treba voditi računa o zdravlju životinju, okopavati bašte... 

HOBI

Mlekara u Americi koja je pretvorena u imanje za ovaj hobi

 

O.K.



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 120
Planeta Br 120
Godina XXI
Novembar - Decembar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA