RETKE VRSTE
O.K.
Kamarg konj
Romantični poludivlji kopitar
Sredozemnog mora i delte reke Rone, na jugu Francuske, prostire se ravnica Kamarg. Veliki deo ove celine čine jezera, močvare i lagune. Sa površinom od oko 930 km2, Kamarg obuhvata i nacionalni park. Vlažna područja ovog dela Francuske su stanište jedne od najneobičnijih i najstarijih konjskih rasa na svetu. Stručni naziv divljeg konja je Equus ferus. Danas postoje dve podvrste ove životinje.
Domaći konj je Equus ferus caballus. Drevna rasa iz Kamarga spada u tu podvrstu i ima dugu prošlost koju prožima nedovoljno istraženo poreklo. Zasad, pronađene su kosti stare sedamnaest hiljada godina, na jugoistoku, koje su pripadale rasi konja iz mestašca Solutre Puji. Poređenje skeleta ukazalo je na izuzetnu sličnost sa neparnoprstim kopitarom iz Kamarga. Otuda je najverovatnije solutre konj, koji je lovljen do istrebljenja još u preistoriji - njihov predak.
Prizori konja koji se mogu videti na crtežima u nizu pećina pod objedinjenim nazivom Lasko potiču približno iz vremena kad i otkrivene kosti. Mnogi narodi su, tokom istorije, naseljavali oblast Kamarg. To svedoči o dugotrajnom prisustvu ovih stvorenja i mešanju rasa, što je, po svemu sudeći, rezultiralo stvaranjem širom sveta poznate vrste.
Srodni su iberijskim pretečama. To se pre svega odnosi na navarskog konja. Suecki kanal je pravljen od 1859. do 1869. godine. Tom prilikom, kamarg konj imao je priliku da pokaže svoju izdržljivost izvan matičnog regiona. Otpornost i pokretljivost proističu iz činjenice da su hiljadama godina živeli u negostoljubivim uslovima i pritom bili potpuno divlji. U današnje vreme oni su delimično pripitomljeni.
 Od sedamdesetih godina prošlog veka, francuske vlasti su se potrudile da uspostave kriterijume i registar odgajivača i jedinki, pri čemu je vrlo značajno da li je ždrebe rođeno u samom Kamargu ili izvan njega. Poslednjih decenija, izvezeni su u druge zemlje, posebno u Italiju i englesku grofoviju Safolk.
Biljojed od pola tone
Kada se rode, ždrebad su braon ili crne boje. Oko četvrte godine, poprimaju belu boju. Na prvi pogled deluju kao sasvim beli konji. Ali za istančano oko stručnjaka su sivi. Po veličini, gotovo da su poniji. Visina im je 130-150 cm, a teže 350-500 kg. Dobro podnose jake zime i vlažna leta koja su svojestvena Kamargu.U stanju su da pređu velika rastojanja bez odmora. Odlikuju ih kratak do srednji vrat, snažne i duge noge, nevelike i kraće uši i vrlo dlakava griva i rep. Kopita su im veća nego kod drugih konja ali su svojom čvrstinom prilagođena močvarnoj okolini u kojoj obitavaju. To predstavlja evolutivnu pogodnost.
Tokom godine, hrane se izdancima, trskom i raznim biljkama koje rastu na jugu Francuske. Zimi jedu isušene trave i guščije šape. Mogu dugo vremena da trpe glad. Kao biljojedi, imaju odgovarajuće zube za takav način ishrane. Sekutićima kidaju biljke a prekutnjacima žvaću.
Lokalni ljudi rade okupljaju i lokalne rase bikova, koje su takođe nazvana po Kamargu. To čine tako što na konjima jašu kao kauboji u Americi. Ti ljudi žive u kolibama bez prozora, sa krovom od slame. Sa sobom nose trozubac i crni šešir. Kamarg konji su vrlo mirne i inteligentne životinje. Otuda često uzimaju učešće u raznim manifestacijama i takmičenjima poput konjičkih igara i demonstracije veštine jahanja.
Ne potkivaju ih. Veoma ih privlači voda u kojoj provode mnogo vremena. Nekada su u stanju da pasu do 22 sata. Budući da su poludivlje životinje, formiraju krda koja čine pastuv, više kobila i ždrebad. Razmnožavanje se odvija pod kontrolom biologa.
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
