TEMA BROJA
Oliver Klajn
Kriptovalute / Na Dalekom istoku
Tajni pronalazač bitkoina
Dvojica kineskih preduzetnika stoje iza kriptovalute “neo“. Da Hongfei je završio Univerzitet za tehnologiju Južne Kine, u provinciji Guangdong. Potom je osam godina bio na čelu jedne konsultantske firme. Erik Čang je radio u jednoj kompaniji u Šangaju koja se bavila računarskim igrama na internetu. Ova dvojica entuzijasta pokrenuli su 2014. godine “Entšers“, koji je ubrzo kod „Majkrosoftove“ podružnice „Githab“ bio postavljen kao softver otvorenog koda. Godinu dana kasnije pojavila se bela knjiga koja, u poslovnom smislu, ima prevashodno marketinšku svrhu i značenje. A 2017. godine nastao je naziv „neo“.
Kriptovaluta “neo” je u samom vrhu popopularnosti. Među nekoliko desetina kriptovaluta, neo spada u prvih deset, na koje otpada 70 posto ukupne vrednosti. Sam naziv ima starogrčki koren. Sugeriše nešto što je novo i savremeno. Često ga nazivaju kineskim „etereumom“, poredeći ga na taj način sa kriptovalutom ruskog programera Vitalija Buterina.
„Neo“ je blokčejn platforma, što podrazumeva bazu podataka na više mesta koji su kriptografski povezani i otporni na spoljne promene. Sadrži podatke o digitalnoj transakciji. Pametni ugovori čine kod programskog jezika, odnosno programe koji se automatski izvršavaju. Na blokčejnu su „pametni“ ugovori, koji garantuju da se valuta prenosi u program. Oni omogućavaju sporazumevanje i poslovanje izvan delovanja centralne uprave i strogih pravnih propisa.
Digitalni avatar
Kriptovaluta je najčešće napisana u programskom jeziku „Povišeno ce“, odnosno „C#“ ili pak u „Javi“. Moguće je i programiranje na svim značajnim jezicima.To olakšava posao programera tako da veći broj njih može da da svoj doprinos. Omogućeno je i upravljanje digitalnom imovinom. Iza projekta stoji filozofija “pametne ekonomije“ pod kojom se podrazumeva kombinacija pametnih ugovora sa digitalnim identitetom i imovinom.
Čitav postupak se sprovodi verodostojno i bez posrednika. Omogućeni su kupoprodajni odnos i razmena, a može biti načinjena i zabeleška o robi. Digitalni avatar prikazuje fizički predmet. Imovina na njihovoj platformi je zakonom zaštićena.
„Neo“ je vrlo pogodna valuta za zemlju nastanka koja je preopterećena propisima, a ima potencijal i za globalni uspeh. Problem kod raspodeljenog izračunavanja je ostvarivanje stabilnosti sistema, što zahteva postizanje konsenzusa o vrednosti podataka. Takav tip algoritma je dokaz o ulozi PoS. Čitava mreža funkcioniše na osnovu decentralizovanog BFT mehanizma. Zahvaljujući digitalnom identitetu, dobijaju se najznačajniji podaci o pojedinačnim i kolektivnim učesnicima transakcije.
Postoje dva kripto-novčiča: „neo“ koji je nedeljiv, i „gas“ koji predstavlja zasebnu celinu. Za 22 godine, smatra se, ovaj algoritam će omogućiti čak sto miliona „gas“ novčića, pri čemu se kontroliše inflacija. Novac se koristi za dodatni trošak koji poslovni subjekt uplati prilikom elektronske isplate, odnosno transakcije. Može da obavi čak deset hiljada transakcija u sekundi.
Dosad je stvoreno sto miliona “nea“. Polovina je u ugovorima. Od toga se svake godine oslobodi petnaest miliona. Drugu polovinu su kupili investitori. Deo čitavog poduhvata je tehnološka kompanija “Ončejn“ koja se bavi razvojem privatnih i javnih blokčejn platformi. Ona deluje nezavisno od „nea“ iako imaju zajedničke osnivače. Ovu firmu pomaže veliki kineski konglomerat „Fosun“.
U planu je omogućavanje razmene informacija i povezivaje „nea“ sa privatnim blokčejnovima. Identifikacija klijenata se vrši prako KYC sistema (skraćenica koja, u prevodu sa engleskog, znači: upoznaj svog klijenta).
Ipak, i rizici
Uprkos postojanju domaće kriptovalute u Kini, tamošnje vlasti imaju prilično odbojan odnos prema ovoj pojavi. “Bitkoin“ je zakonski zaštićen od 2013. godine, kao virtuelna imovina, ali je njegova upotreba kao valute ilegalna. Tolerišu se samo omanje transakcije. U poslednje dve godine, sve se više sputava ovaj oblik poslovanja. Zabranjena je inicijalna novčana ponuda, odnosno ICO. To je oblik finansiranja sa kriptovalutama u kojoj se one prodaju u formi novčića, odnosno žetona u zamenu za zakonsko platežno sredstvo ili druge valute. Te zabrane su dovele do toga da dosta kompanija posvećenih ovoj delatnosti napuste Kinu.
Ipak, deluju firme od kojih je najveći “Huobi“. Te firme uspevaju da zaobiđu restrikcije kroz poslovanje sa podelom datoteka i zadataka i direktnom trgovinom. U prilog im ide prilično zakonska regulativa budući da je zabranu “bitkoina“ izdala državna agencija za planinarnje umesto institucija kojima više priliči da donose ovakve odluke.
Desile su se i prevare. Među njima izdvaja se „Plus token“, kada je čak tri milijarde dolara, juna prošle godine, povučeno u bitkoinima, etereumu i drugim kriptovalutama. Najviše žrtava bilo je u Južnoj Koreji i Kini, gde je nuđen mesečni profit između devet i osamnaest procenata u odnosu na investiciju. To je rezultiralo međunarodnom poterom za krivcima. Nedavno su pronađeni i uhapšeni u državi Vanuatu.
Tajanstveni čovek
Prema zvaničnoj evidenciji, trgovina u kritovalutama, vezano za juan, pala je sa devedeset posto na jedan procenat zbog ograničenja nametnutih u poslednje dve godine. To, međutim, ne odražava realno stanje stvari zahvaljujući neposrednoj trgovini. Kinezi imaju alplikaciju „Višin“, odnosno „Vičet“ na engleskom, koju je stvorio konglomerat „Tensent“. Postoje hiljade „Vičet“ grupa za ovaj vid trgovine. Takođe i platformu „Alipej“ - za plaćanje preko interneta. Vlasti se trude da onemoguće ovakve aranžmane.
Za kupovinu bitkoina je neophodno, osim dogovora o ceni, prvo poslati juane. Kriptovaluta se dobija kada je prodavac isplaćen. Potom se može menjati za druge valute ovog tipa. U Kini se upotrebljava i američki „teter“ kao zamena za juan i dolar, u određenim poslovima.
Bitkoin je osmislila vrlo tajanstvena i zagonetna ličnost poznata pod japanskim imenom Satoši Nakamoto. Na mejling listi jednog sajta pojavio se pre jedanaest godina, sa radom o korišćenju kriptovalute. Nedugo zatim stvoren je prvi softver. Veb sajt posvećen “bitkoinu“, „Japanac“ napravljen je 2010. godine.
Iako se u priličnoj meri povukao iz čitavog projekta, Nakamoto je vremenom postao jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Pisani tragovi koje je Nakamoto ostavio na internetu sugerišu da je reč o čoveku iz Japana, što mnogi dovode u sumnju pošto za stvaranje softvera nije koristio japanski jezik.
Postoji više osoba koje se nameću kao kandidati za tajanstvenog pronalazača prve kriptovalute. Najviše se pominju američki programeri. Među njima se izdvaja osoba koja je zaista japanskog porekla i koja nosi navedeno prezime. Reč je o američkom fizičaru japanskog porekla Dorianu Nakamotou. Prilikom rođenja je nazvan Satoši. On je najpre potvrdio a potom demantovao da je osoba koja je stvorila bitkoin. To je pravdao time da nije jasno razumeo pitanje jedne istraživačke novinarke budući da je ova tema izazvala veliku pažnju medija.
Australijski informatičar Krejg Rajt, pre četiri godine, javno je tvrdio da je zapravo on - Nakamoto. Mnogi eksperti u svetu osporavaju njegove pretenzije. U međuvremenu se još jedan Japanac pominjao u javnosti kao kandidat. Reč je o vrlo uglednom matematičaru Šiniči Močizukiju. Ima, međutim, mišljenja da se iza pseudonima krije tim ljudi.
U Tokiju je 2014. godine osnovan „Koinček“, kompanija čija je delatnost razmena kriptovaluta. Do pre dve godine, to je bila najveća firma ove vrste po obimu posla. Pored toga, ona predstavlja digitalni novčanik u kome se skladište informacije neophodne za transakciju. Pre godinu i po dana, otkupila ga je jedna tokijska finansijska kompanija. Osim bitkoina, razmenjuju “etereum“ i duge kriptovalute.
Na ivici prevare
Japan je daleko prijemčiviji za ovu vrstu poslovanja od Kine ili Južne Koreje. Preko „Koinčeka“ se isplate vrše u bitkoinima. Ovu japansku kompaniju je pratio skandal sa hakerskom otimačinom: početkom prošle godine, ukradeno je iz digitalnog novčanika, više od pola milijarde dolara imovine u singapurskoj kriptovaluti “nem”. To je druga velika pljačka ove vrste koja se dogodila u Japanu.
Četiri godine ranije, sedamdeset posto svih transakcija u bitkoinima u svetu sprovela je tokijska firma „Mt. Goks“. Ovaj japanski gigant propao je 2014, što je posledica krađe 850.000 bitkoina, odnosno četiristo osamdeset miliona dolara, što je rezultiralo padom cena kriptovaluta. “Koinček” je bio prinuđen da nadoknadi štetu klijentima. Propust je bio u tome što pet miliona “nemova“ nije skladišteno of-lajn.
Posle ovih iskustava, Japan je morao da pooštri propise u ovoj oblasti. Data je dozvola za 16 kompanija da se bave razmenom kriptovaluta. One moraju da podnose godišnje izveštaje i izložene su češćim inspekcijama i proverama. Između trideset i četrdeset posto trgovine u bitkoinima, u svetu, otpada na Japan koji je, pored SAD, postao vodeća sila u ovom obliku poslovanja nakon zabrana do kojih je došlo u Kini.
Posle početna euforije
Treće najveće tržište za ove virtuelne valute predstavlja Južna Koreja. U toj zemlji se, osim bitkoinom trguje nizom drugih valuta. Samo pre godinu dana, u Južnoj Koreji u opticaju se našlo skoro sedam milijardi dolara. Kriptovalute su tako postale nacionalni fenomen.
Postoji jedna vrsta kviza na tamošnjoj državnoj televiziji, gde je cilj da takmičari naprave kompaniju zasnovanu na kriptovalutama. A čak i u kafićima postoji mogućnost naplate sopstvenim digitalnim žetonima.
Vlasti Južne Koreje su nameravale da zatvore jedan broj kompanija za razmenu kriptovaluta koje su sprovodile transakcije u vrednosti od nekoliko stotina miliona dolara tako da je sve počelo da podseća na kockanje. Na kraju su ugašeni samo računi pojedinih anonimnih investitora povezanih sa bankama.
Čuvena kompanija „Hjundai“ ima svoju kriptovalutu zvanu HDAC. U poslednja vreme i u toj državi je došlo do raznih prevara tako da je, posle početne euforije, sve više ljudi razočarano ovom formom trgovanja.
|
Oliver Klajn
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|