TEMA BROJA
Branko Dragaš
Kriptovalute / Na prelazu iz elektronskog doba u doba veštačke inteligencije
Piramidalna igra ili revolucionarni izum
Bauk kruži svetskim finansijskim tržištima - bauk kriptovaluta. Sve sile bankrotiranog neoliberalnog kapitalizma su zatvorile oči i prećutno dozvoljavaju da se razvijaju na sve strane skrivene valute. Nema još uvek zakonskog okvira o kriptovalutama. Danas ih ima preko dve hiljade i svakoga dana se otvaraju nove. O čemu se ovde radi? Da li je to još jedna u nizu neoliberalnih prevara ili se, zaista, radi o revolucionarnom izumu koji će promeniti finansije sveta? Šta su kriptovalute i kakva je njihova budućnost?
Već sam u dva navrata, 2013. i 2017. godine, pisao o kriptovalutama i iznosio njihove loše i dobre strane. Pre nego što počnem, nekoliko važnih podsećanja o kojima sam decenijama unazad toliko pisao, prosvećujući našu javnost, jer šira javnost nije znala te istorijske podatke. Familija od trinaest najbogatijih porodica upravlja svetom već vekovima i kontroliše sve novčane tokove. Živimo u dobu strogo kontrolisanog, totalitarnog političkog sistema, u doba sloma neoliberalnog kapitalizma i propasti zapadne civilizacije. Nalazimo se pred drugim talasom ekonomske krize, koja će dovesti do potpunog bankrota prezaduženih kapitalističkih država.
FED je privatna banka koja sumanuto i nekontrolisano od američkog naroda štampa dolare bez pokrića. Veliki Brat je ubio sve predsednike, od Linkolna do Kenedija, koji su pokušali da se suprotstave privatnom štampanju dolara od strane Familije. Taj najunosniji biznis na svetu Familija čuva isključivo samo za sebe. Ko se usudi da im se suprotstavi, oni ga nemilosrdno likvidiraju.
Nastanak bitkoina 2008.
Ako ovo dobro znamo, onda je potpuno nelogično da nastane, sama za sebe, kriptovaluta, koja se proglašava za elektronski novac, digitalnu valutu bez uticaja centara moći. Tako su se hvalili njegovi osnivači na samom početku kada se pojavio bitkoin (bitcoin). Ko su njegovi osnivači? Izvesni – Satoši Nakamoto. Ko je on, niko nema pojma. Niko ga nikada nije video. Da li može da nastane nešto tako planetarno važno i da niko ne zna ko je to smislio?
Veliki Brat više nema ingenioznosti. Vladaju manipulacijom i nasiljem. Pokušavaju uporno da zavedu prezadužene i porobljene građane, nudeći im nove, primamljive finansijske izazove. Kada je nastao bitkoin, među kriptovalutama? Tačan mesec nastanka je - avgust 2008. Zašto baš tada? Zar 19. avgusta 2008. godine nije izbila svetska ekonomska kriza, koja je nastala krahom hipotekarnih kredita u Imperiji u rastrojstvu? Da li se baš slučajno dogodilo da u istom mesecu nastaje bitkoin? Nema slučajnosti u strogo kontrolisanom totalitarnom sistemu neoliberalnog kapitalizma u bankrotstvu.
Šta je bitkoin? Komadić novčića. Ko izdaje taj BTC? Niko. Kako, niko? U tome je tajna. Na samom početku njegovog nastanka, svakih deset minuta izdavalo se po 25 BTC. Ali, ko izdaje? Učesnici u igri. Kako? Rudare. Moraju da otkopaju BTC kao u rudniku. Zamislite jedan rudnik zlata. Vi ste kopač zlata koji hoće da se obogati. Imate kramp i ulazite u rudnik da kopate. Da li je svaki komad rude koji otkopate zlatan? Nije. Morate mnogo da kopate da pronađete gram zlata. Koliki je rudnik BTC? Ograničen je i iznosi 21. miliona bitkoina. Koje su manje jedinice od 1 BTC? Manja jedinica je satoši. 1 BTC ima 0,00000001 satošija.
Kao u “rudniku”
Kako kopate? Treba vam jak hardver i savršen softver. Vi kopate na internetu. Sve je virtuelno. Ne može svako da kopa, nego onaj koji ima rudarsku opremu. Opremanje košta nekoliko hiljada evra. Morate da kopate neprekidno 24 sata. Tako ste uvučeni u zlatnu groznicu. Kompjuteri su stalno uključeni i “kopaju rudu”.
Da biste otkupili BTC, kada ga otkopate, morate imati novac u banci. Morate imati spremne naloge za kupovinu BTC. Po kojoj ceni kupujete? Na samom početku, kada se pojavila virtualna valuta u elektronskom kazinu za kockanje, cena je bila veoma niska, jer je imala rane tehničke probleme. Čitava 2009. i 2010. godina potrošene su da se reše ti problemi i prava igra je počela tek u 2011, da bi, u jednom trenutku, dostigla ludilo. Te 2011. godine vrednost bitkoina je porasla sa 0,30$ na $32, ali je ponovo pala na 2$. Udica je bačena. Zarada onih koji su kupili po 0,30$ i prodali po 32$ bila je astronomska. To je uvek mamac u tim piramidalnim igrama. Prvi uvek dobijaju. Uvek su prvi bliski Velikom Bratu, odnosno onome koji sve osmišljava. Počela je priča prvih o fantastičnim zaradama na elektronskom kazinu.
Da se ne primeti...
Igrači na FOREX-u (trgovanje valutama na svetskim berzama) bačeni su u zasenak. Velikom Bratu je trebala nova zabava za prezadužene robove i nova igra na sreću da se ne bi primetila sva razornost svetske krize. Kada je model tehnički razrađen, onda su uključeni plaćeni mediji. Krajem 2012. otpočela je ludačka trka u elektronskom kazinu za zaradama. Rudari su se naoružavali modernom elektronikom, podizali profite odabranim kompanijama, sve u nadi da će brzo da se obogate. Krajem 2013. godine, cena BTC je eksplodirala na 1100$. Onaj koji je kupio po 0,30$ i bio strpljiv - postao je milioner kada ih je prodavao po 1,100$.
Pošto su profitne stope u realnoj ekonomiji od 10-15% godišnje, onda ovaj nenormalan prinos na jednu od kriptovaluta može samo da potpuno zaludi sve građane sveta, koji ne znaju kako da sačuvaju svoj novac i koji kod poslovnih banaka dobijaju jako niske kamate ili moraju, ima i takvih sve više primera, da bankama plaćaju uslugu za držanje svog novca.
Idealni transfer novca
Bitkoin je zamišljen kao novi način transakcije između klijenata. Ideja da se u eletronskom dobu pobegne od centralnih banaka koje kontrolišu novčane tokove, od komercijalnih banaka koje su trome, parazitske, preskupe i nefleksibilne, ideja da svako može da raspolaže sa svojim novcem i da ga usmerava gde hoće, da može da kupuje preko interneta i naručuje robu i usluge, dovela je BTC u samo središte interesovanja finansijskih igrača. Praktično, svako je mogao svakome da plaća i da ostane anoniman. BTC je postao neka verzija našeg elektronskog pokojnog SDK (Službe društvenog knjigovdstva).
Šta je blockchain?
Glavna ili javna “knjiga“ u koju se zapisuju sve ovakve transakcije i vrednosne izmene jedinica kriptovaluta zove se blockchain. Svaki se zapis zasniva na složenoj matematičkoj kriptografiji i zapisuje se po redosledu: jedan blok šifri iza drugoga, tako se stvara lanac blokova. Zato nije moguće promeniti podatke u lancu pošto se time remeti stanje blokova podataka koji se na njemu nalaze.
Blockchain se ne nalazi na jednom mestu. Svako ko poseduje jedinicu neke kriptovalute ima i svoj primerak “blockchain knjige“ koji se sinhronizuje među svim računarima u mreži.
Šta je “rudarenje“ i ko su “rudari“?
Celi “blockchain“ čine računari povezani u mrežu koja potvrđuje određene transakcije. “Rudari“ su osobe koje dobrovoljno ustupaju svoje računare i obradu svojih podataka “digitalnog novčanika“ da bi se potvrdio skup transakcija provedenih u knjizi platnog prometa, odnosno “blockchainu“. Za nagradu dobijaju određenu količinu jedinica kriptovalute. Bez rudara, “blockchain“ sastav ne bi radio. “Rudarenje“ je proces potvrđivanja i dodavanja novih transakcija u “blockchain“.
Mnogi su ljudi stekli bogatstvo “rudarenjem“ kriptovaluta, mada je vremenom vrednost rudarenja postala manja. Svake četiri godine nagrada za rudarenje dvostruko se smanjuje tako da se predviđa da će se, u nekom trenutku budućnosti, smisliti potpuno nov proces. |
BTC je zamišljen kao najidealnije mesto za transfer novca uz nikakve bankarske troškove. Dovoljno je bilo da otvorite račun u BTC kroz Blok Lanac - blokčejn tehnologija, koji je evidentirao sve transakcije između učesnika u platnom prometu. To znači sledeće: vi otvorite račun u BTC i kupujete BTC na tržištu, bez obzira da li rudarili ili kupujete sa samog tržišta, novcem sa vašeg računa u banci. Sada ne razmatramo slučajeve kada investitori, uplašeni svetskom ekonomskom krizom, beže u BTC, igraju na elektronskom ruletu, kockaju se u želji da zarade, nego govorimo samo o transkaciji - dakle, prebacivanju novca sa jednog računa na drugi. Kao vlasnik računa BTC imate dva ključa. Jedan javni, koji je vaša adresa, sa koga puštate i primate bitkoine, ne odajući ko stoji iza tog računa, jer su računi anonimni, i drugi ključ, privatni, lični, koji omogućava da vi jedini upravljate bitkoinima i šaljete ih na druge račune svojih partnera, bez troškova. To može da radi 24 sata što daje fantastičnu pokretljivost vašem kapitalu.
Moja ideja pre trideset godina je bila da finansijsko tržište radi 24 sata dnevno, jer je to krvotok države i privrede, pa sam predlagao da se SDK pretvori u takvu jednu instituciju za obavljanje neprekidnog platnog prometa. Međutim, BTC je otišao korak dalje. On je doneo neophodnu anonimnost vlasnika kapitala, koji se više nisu nigde mogli da vide. To je dovelo do ogromnog interesovanja svih onih koji su prali pare od droge, oružja, trgovanja ljudima i svih kriminalnih aktivnosti. Tako je naglo narasla tražnja za BTC, koja je, usled ograničene ponude, onih 25 svakih deset minuta, dovela do eksplozije cene BTC. Kriminalci su dobili svoj savršeni sistem transfera novca koji im je omogućavao, usput, da zarađuju na rastu cena BTC, jer su sve veći broj običnih “rudara” uvukli u zlatnu groznicu lakog bogaćenja. Usput, treća dimenzija BTC: sve više institucija se javljalo da prihvataju BTC kao novu elektronsku valutu, kojom može da se plaća od hotelskih usluga, školarina, prodavnica pa sve do kupovine karata za let u kosmos.
U skorojevićkoj komercijalnoj civilizaciji je vrlo važno biti prvi, in, moderan i u trendu, tako da je BTC poguran bio i od tog narcizma malih diferencija malograđana u usponu. Savršeno je sve bilo programirano. Našao sam nekoliko izjava ekonomista FED-a, privatne banke Familije koja je izdavala naloge za ubistva svakoga ko bi se usudio da štampa valutu bez njenog znanja, da je BTC odlična stvar, da podržavaju dalji razvoj BTC, što je meni bio jasan dokaz da je sve to osmišljeno i odobreno od strane Velikog Brata. U samo nekoliko meseci, od juna 2013. do kraja te godine, došlo je do eksplozije cena BTC, jer su ogromne pare ušle iz droge - Put svile, pa su donete prve odluke, slučaj Kine, da se obustavi dalji transfer kroz BTC, dok su se pobunile i mnoge institucije u SAD, tvrdeći da je ugrožena nacionalna bezbednost i da se čitav sistem otrgao kontroli.
Bitkoin i druge kriptovalute, koje su počele da se pojavljuju, nastale su i brzo se razvile iz potrebe da se novčani kapital slobodno i bez velikih troškova može da okreće na svetskom tržišu. Kriminalci su fenomenalno reagovali na ovaj eksperiment i brzo prihvatili kriptovalute. Elektronsko plaćanje usluga i robe u roku od nekoliko sekundi, uz najniže troškove transfera, potpuno su izbacile iz igre monopolizovane, parazitske i preskupe banke.
Era finansijskih prevara
Šta stoji iza BTC? Koja konkretna protivvrednost? Isto pitanje možemo da postavimo, recimo, za dolar i evro. Šta stoji, dakle, iza vrednosti dolara i evra? Ništa. Nema nikakve protivvrednosti. Kada je 1971. godine, u vreme vladavine Ričarda Niksona, doneta odluka da ne treba nikakvo pokriće za štampanje dolara - zlato je bilo pokriće za štampani papir - onda smo ušli u eru najveće svetske prevare i falsifikovanja novca bez pokrića, koja nas je danas dovela do potpunog sloma neoliberalnog kapitalizma.
Prema mojim proračunima, dug SAD nije 22.000 milijardi dolara, kako se zvanično prikazuje, nego se ukupan dug približio cifri od skoro 400.000 milijardi dolara, dok su ukupni dugovi građana, kompanija i država Evropske unije danas narasli na 300.000 milijardi evra. Ko će vratiti te dugove? Na to pitanje estradni ekonomisti ne znaju odgovor. Samo na svetskim berzama se okreće preko dva miliona milijardi hartija bez vrednosti. Dojče banka, o kojoj sam prvi pisao kao banci koja je bankrotirala, samo se to uporno krije, ima takvih bezvrednih papira preko 75.000 milijardi evra. O dubini finansijskih problema u HSBC banci se još ne govori. Moja procena je da su problemi nekoliko puta veći nego u nemačkoj DB.
Finansijski balon se toliko danas naduvao da preti svakog časa da pukne i da potpuno potopi svetske finansije. Kada će to da se dogodi? Kada se zaustavi štampanje dolara i evra bez pokrića. Neoliberalni korporativni sistem pokušava da se spašava svoje sigurne propasti narkotizovanim štampanjem dolara i evra bez pokrića. FED donosi odluku u oktobru 2019. godine da će se najmanje dnevno ubacivati 75 milijardi dolara u hronično bolestan finansijski sistem SAD. Najmanje taj iznos! A koliko se stvarno ubacuje? Građani SAD to ne znaju. Za period od 15. decembra 2019. do 14 janura 2020. godine, zbog verskih praznika i Nove godine, FED ubacuje u finansijski sistem 500 milijardi dolara, kako bi građani dočekali mirno praznike. Narkoman povećava dozu, uveren da će se tako izlečiti.
Anonimnost, brzina, cena
Nestabilno kripto tržište
Posedovati jedinicu neke kriptovalute otprilike je kao posedovati neku količinu zlata. Zlato može imati veću ili manju vrednost, što zavisi od promena na tržištu.
Vrednost jednog bitcoina 2010. godine iznosila je 0,003 dolara, a 2018. cena tog istog jednog Bitcoina iznosila je preko 9000 dolara. Međutim, uleto iste godine, vrednost je pala na 7000 dolara, i nastavila je da pada.
Investiranje u kriptovalute najčešće se povezuje uz bitcoin, čija je cena pokazatelj promena na tržištu. Negde ga nazivaju i “digitalnim zlatom“. Zato ne čudi što sve više internetskih trgovina nudi plaćanje u kriptopvalutama, a vlasnici “digitalnih novčanika“ žele ponude u kojima svoje kriptovalutne jedinice mogu menjati za proizvode ili usluge.
Da li će digitalne valute zameniti gotovinu?
Do 2030. godine tražnja za alternativnim valutama će porasti, pri čemu će digitalne valute na kraju zameniti gotovinu, pokazala su istraživanja Dojče banke. U izveštaju "Zamislite 2030", Džim Rid iz Dojče banke navodi da povećana tražnja ljudi za nematerijalizovanim sredstvima plaćanja i anonimnošću može dovesti više ljudi do digitalnih valuta.
Da bi stekla veće prihvatanje, digitalna imovina trebalo bi da prevaziđe tri velike prepreke. One uključuju percipirani legitimitet u očima vlada i regulatora, što povlači stabilnost cena i omogućava globalni doseg na tržištu plaćanja. Prema Ridu, uspostavljanje saveza s ključnim akterima, poput mobilnih aplikacija i provajdera kartica, omogućiće ovaj razvoj.
Među glavnim pretnjama navodnom finansijskom sistemu zasnovanom na digitalnoj valuti, Rid je imenovao zavisnost od električne energije, sajber-napada i digitalni rat.
U međuvremenu, svetske vlade aktivno raspravljaju o potrebi razvoja nacionalnih digitalnih valuta. Guverner Banke Japana, Haruhiko Kuroda rekao je da u zemlji ne postoji javna tražnja za digitalnom valutom centralne banke (CBDC). Kuroda je primetio sve veću tražnju za plaćanjem u gotovini i dodao da je banka sprovela tehnička i pravna istraživanja o tom pitanju.
Britanska Devičanska ostrva zauzela su više proaktivan pristup prema CBDC, najavivši da zemlja razvija digitalnu valutu pod nazivom BVI ~ LIFE, u saradnji sa blokčejn startapom LajfLebs. Valuta je deo šire inicijative za rast lokalnog fin-teh sektora. Biće vezan za američki dolar. |
Kako se određuje cena kriptovalute? Na osnovu tražnje i ponude. Na strani ponude imamo podatak da je do 22. decembra 2019. godine “iskopano” 18.115.075 bitkoina. Ukupno je matematičkim algoritmom određen 21 milion bitkoina i to će se “iskopati” do 2140 godine. Na današnji dan, 22. decembar 2019, dok pišem ovaj tekst, cena je 7.185 dolara.
Zašto se danas koriste kriptovalute, posle onih silnih skokova i padova? Koriste se zbog sigurnog transfera novca. Tražnju podižu ove tri karakteristike kriptovaluta: anonimnost, niska cena prenosa i brzina transfera. U elektronskom dobu je brzina prenosa vrlo važna i kriptovalute se prenose u sekundi. Međutim, to nije donelo toliku popularnost kriptovalutama; postoje savremene bankarske transakcije koje to isto omogućavaju.
Cena prenosa novca je kod kriptovaluta jako niska - iznosi svega nekoliko centi - što značajno povećava interesovanje kompanija i građana za korišćenje kriptovalute. Naime, godišnje se uzme provizije na svim svetskim transferima oko 22.000 milijardi dolara. To je godišnji BDP same Amerike. Transferni prinosi omogućavaju bankama i kompanijama poput Western Union dobre zarade, ali je takav način prenosa zastareo. Ono što je donelo ogromnu popularnost kriptovalutama je bila anonimnost i sloboda u prenosu transfera.
Svi znamo da je izuzetno teško sa bankama da se radi i da proveravaju svaku uplatu i isplatu, bez obzira koliko iznos bio. Navodno, plaše se pranja novca zbog finansiranja terorizma, ali to je samo izgovor za običan, pokoreni svet bez novca, jer veliki perači novca te svoje velike transakcije rade preko FED i nekoliko najvećih svetskih banaka. I dok se tako zagorčava poslovni ambijent pravim privrednicima, omogućeno je mafiji i kriminalcima, bankarskim mešetarima i svima koji peru novac, da nesmetano, koristeći se kriptovalutama, transferišu svoj prljavi novac iz nelegalnih poslova po čitavom svetu. Pošto takvog novca ima mnogo, došlo je do toga da je narasla velika tražnja za kriptovalutama i to je dovelo do nenormalnog skoka cena pojedinih valuta, naročito bitkoina.
Platforma na kojoj se vrše transferi okačena je na ponudu i tražnju, u svom gornjem delu, dok nema nikakva uporišta u realnoj ekonomiji na zemlji, jer nema stubove koji je nose. Šta je onda kapital? Papirni novac? Kriptovaluta? To se najbolje vidi u velikim društvenim previranjima. Kada dođe do rata, zemljotresa ili velikih katastrofa, šta je tada vaš kapital? Kapital je samo ono što - imate u glavi i što imate u džepovima. To što imate u glavi je znanje i veština koji pripadaju samo vama, za koje ste samo vi odgovorni i koji vam omogućavaju ne samo da preživite nego i da ponovo stvorite bogatsvo. To što imate u džepovima mora da bude nešto što je konkretno i opipljivo i što ima trajnu vrednost. Papirni novac to svakako nije. Nije ni kriptovaluta. Investiciono zlato u pločicama od nekoliko grama je sigurna roba koju uvek, u svim neprilikama, možete da menjate za svaku drugu robu, naročito za hranu u ekstremnim događajima. To nijedan građanin ne sme da zaboravi i mora da bude spreman, najavljenom propasti neoliberalnog kapitalizma, na sve moguće nevolje.
Kripto država Srbija
Kriptovalute su nastale na blokčejn tehnologiji. To je nova “inteligentna” revolucija, koja nam omogućava da se oslobodimo totalitarnog centralizma. Blokčejn tehnologija omogućava primenu u svim sferama društva i može da stvori, ukoliko se građani prosvetle i nauče da je primenjuju, novo društvo po meri samih građana. U ovoj tehnologiji nema više jednog centralnog mesta koji sve odlučuje, nema jednog Velikog Brata i servera koji sve prati, nego se sve decentralizuje, svi podaci, transferi i sve što se događa zapisuje se u blokove i odlaže, ostaje večno zapisano, tako da uvek može da se prati od strane zajednice šta se zaista dešavalo. Nema mogućnosti hakovanja i krađe, tako da se ovim novim alatom - to nije ništa drugo nego alat - otvara mogućnost građanima da kontrolišu sve što se događa u društvu.
Zahvaljujući srpskim IT stručnjacima iz sveta, koji su mene izabrali da budem promoter jedne nove tehnologije i njene primene u društvu, napravili smo KRIPTO DRŽAVU SRBIJU, koja omogućava svim Srbima na planeti - prema poslednjim podacima ima nas preko 11 miliona - da živimo u jednoj državi i da svi odlučujemo i kontrolišemo upravljanje državom. Živimo na prelasku iz elektronskog doba u doba veštačke inteligenicije, tako da je danas pravi trenutak da prihvatimo blokčejn tehnologiju kao novi alat, koji nam omogućava, u svim sferama društva od politike, privrede, zdravstva, pravosuđa, prosvete, vojske, policije, finansija, nauke i kulture, da menjamo dosadašnje navike i da gradimo društvo koje će biti mnogo bliže čoveku.
 Nove tehnologije donose u svojoj primeni uvek dobre i loše strane. Uzmimo dobre strane blokčejn tehnologije i primenimo ih za spas države i nacije.
Kako bismo brže izašli iz sadašnjeg siromaštva, bede, nezaposlenosti i nezadovoljstva građana, kako bismo postali razvijena i bogata država - sve resurse imamo da to i postanemo - postavili smo u našoj Kripto Državi Srbiju našu kriptovalutu vin, nazvanoj prema drevnoj Vinčanskoj civilizaciji, koja je zamišljena tako da uzme sve dobre karakteristike ostalih kriptovaluta, ali da se, ipak, razlikuje od svih njih, jer će biti utemeljena u realnoj ekonomiji, baziranoj na proizvodnji i prometu robe i usluga, gde će glavno sidro da bude vezanost za uncu zlata. Na taj način želja nam je da, primenom nove tehnologije na pravi način, pomognemo Srbiji da izađe iz sadašnjeg stanja i da stvorimo sve uslove za dvocifrene stope privrednog rasta, za dostizanje životnog standarda razvijenih zemalja u roku od pet godina i za stvaranje društva koje bi počivalo na moralnoj i duhovnoj obnovi.
Naša kriptovaluta, postavljena na ovakav način, može da bude elektronska poluga koja će preokrenuti iz temelja čitavu Srbiju i otuda poziv svima onima, koji budu pročitali ovaj tekst, da se uključe u inteligentnu revoluciju i da budu njeni promoteri. Nekim novim ludističkim pokretom nije moguće da se zaustavi neminovni razvoj nauke i tehnologije i primena veštačke inteligencije, već je potrebno usvojiti i primeniti sve dobre prednosti inteligentne revolucije za boljitak zajednice i svakog pojedinog čoveka. Nije se mašina otuđila od druge mašine nego se čovek otuđio od sebe i drugog čoveka, verujući da je to uradila tehnologija. Greška je civilizacijska. Tehnologija je samo sredstvo za ostvarivanje humanističkog društva, kome dušom i srcem stremimo.
Eksplozija rasta BTC
U januaru 2010. godine jedan bitkoin iznosio je 0,01 dolara. Tada su se za 10BTC elektronskim plaćanjem mogle kupiti dve pice. U junu te godine cena je porasla za 1000 odsto od 0,008 do 0,08 $ za jedan BTC. U aprilu 2011. je 1$ = 1BTC. U julu 2011. vredi 31 $, u januaru 2012. - 2$, u decembru 2012. - 13$, u aprilu 2013. - 266$. Od tada beleži neprestani rast: u maju, vrednost jednog bitkoina dostiže 130dolara, u junu - 100$ , oktobru - 200$, početkom novembra - 600$ da bi 28. novembra 2013. usledila prava eksplozija. Jedan bitkoin je vredeo 1.100$. Njegova vrednost je nastavila da raste i dorasla je na neverovatnih 19.099 $, što znači da je bitkoin porastao 1909% u toku jedne godine.
Branko Dragaš
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
