SEćANJE

Dr Ana Paunović

Dejvid Belami

U zatvoru zbog reke

Poznati prirodnjak i televizijski voditelj Dejvid Belami preminuo je u 86. godini, saopšteno je iz njegove fondacije 11. decembra 2019. godine. Mnogi su na društvenim mrežama odali počast ovom čuvenom prirodnjaku i konzervacionisti, rođenom u Londonu, 18. januar 1933. godine. Bio je engleski botaničar.

Kao dečaka, veoma su ga inspirisale knjige koje je pisao ser Artur Ransom, i zbog toga se zainteresovao za prirodu. Radio je prethodno u fabrici, ali i kao vodoinstalater, a zbog njegovog prepoznatljivog glasa i pojave, vrlo brzo je bio prihvaćen i postao poznat kao voditelj. Ovaj nepopravljivi avanturista važio je i za čoveka bez dlake na jeziku, spremnog da strastveno zastupa svoje stavove.
Uz njegove emisije odrastale su generacije. Kolege ga opisiju kao čoveka koji je inspirisao generacije. Njegova naučna karijera začeta je kada se zaposlio u odeljenju za biologiju Tehničkog koledža u Sariju a, tokom jednog putovanja u Škotsku, otkrio je svoju ljubav prema biljkama. Priznanje javnosti stekao je dok je radio kao konsultant tokom čišćenja prirode posle curenja nafte posle brodoloma jednog tankera u blizini obale Kornvola, 1967. godine.
Belami je bio autor i voditelj skoro 400 televizijskih emisija o botanici, ekologiji i pitanjima životne sredine. Napisao je 45 knjiga koje se bave sličnim temama. Bio je jedan od redovnih saradnika televizijskih serija Ne pitajte mene (emitovane u periodu od 1974. do 1978) i Don’t Just Sit There (neka vrsta nastavka prethodnog serijala, prikazivana 1979. i 1980).
Početkom osamdesetih godina u Tasmaniji je dospeo i u zatvor, pošto je blokirao reku Frenklin u znak protesta protiv planirane izgradnje brane. Iza rešetaka je dočekao svoj 50. rođendan.

Počev od boga

Dejvida Belami je radosno je pričao o brojnim temama - od boga („Važno je da imate nešto za šta ćete da se zakačite”), preko ljubavi prema baletu („Da li znate da sam napisao balet koji je izvođen šest puta?”) do brade („Nikada, nikada u životu se nisam obrijao”) i omiljenim spido kupaćim gaćama („Moja deca ih mrze, ali ja ne mogu da nosim ništa što mi landara oko nogu”).
Tokom 1978. na britanskoj televiziji je bio emitovan ciklus od 10 epizoda njegove dokumentarne serije The Botanical Man koji je 1979. proglašen za „najveći uspeh u oblasti obrazovanja odraslih u prethodnoj godini“.
Knjiga Dejvida Belamija, koja je objavljena i kod nas - „101 način da spasemo Zemlju“ deci na pristupačan način ukazuje na osnovne ekološke probleme, objašnjava uzroke i predlaže rešenja, na primeru svakodnevnih situacija (u kuhinji, kupatilu, kupovini, na putu do škole itd). Sadrži i radne zadatke za decu, kao i prikaze predmeta korisnih za zaštitu životne sredine koje dete može da napravi samostalno.

Jugoslavija i globalno zagrevanje

U bivšoj Jugoslaviji bio je više puta. Poznat je po izjava: „Živite u prekrаsnoj zemlji. Kаdа bi me izbаcili iz Britаnije, mislio sаm gde bih živeo ­ i znаm dа bi to bilo u Jugoslаviji“. Bio je na Plitvičkim jezerima, uživao u morskoj hrani na splitskoj obali, pio je crna vina i pomišljao da sa mosta u Mostaru skoči u Neretvu - ali je odustao. U Beogradu je, kaže, jeo kavijar, ali je oduševljen bio nečim drugim - jagnjetinom na žaru.
Belami je bio meta brojnih komentara naročito nakon što je negirao globalno zagrevanje. U intervjuu za BBC 2003. izjavio je da je skeptičan po pitanju toga da je ljudska vrsta odgovorna za porast temperature i istakao da je to možda deo prirodnog ciklusa Zemlje. On je 2004. globalno zagrevanje okarakterisao kao „izmišljotinu“! Takav stav ga je koštao televizijske karijere.

Dr Ana Paunović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"