MIKOLOGIJA
Tekst i fotografije: Ibrahim Hadžić
Micetizam
Lepe i opasne
Pri pomenu stručnog pojma micetizam (kako sam nazvao ovaj tekst), a u želji da ga što preciznije definišem (medicinsko-mikološki termin koji se u novije vreme sreće u gljivarskoj literaturi i vodičima za branje gljiva), posegao sam za rečnicima različitih namena i sadržaja. I ni u jednom nisam našao traženi pojam. Nema ga u Vujaklijinom ni Klaićevom rečniku stranih reči, ni u rečniku Matice srpske, ni u Akademijinom rečniku, ni u rečniku medicinskih pojmova, pa ni na Internetu.
Kada stvari već tako stoje, kažem da je micetizam trovanje samoniklim otrovnim gljivama koje berači u neznanju, umesto jestivih, beru i konzumiraju. Zabuna, naravno, nastaje zbog nestručnosti (čitaj neobučenosti i olakog identifikovanja), kao i zbog neuočavanja morfoloških karakteristika vezanih za jednu ili drugu vrstu. Kažimo da se pod morfologijom podrazumevaju nepromenljive, postojane karakteristike koje prate vrstu od „rođanja do smrti“. Ako se morfološke karakteristike dobro upoznaju i ispoštuju, berači će biti spaseni golemih neprijatnosti.
Otrovnost
Razne vrste otrova koje sadrže neke vrste gljiva predmet su istraživanja medicinskih nauka; međutim, u poslednje vreme, za njih se sve više interesuju i vojni stručnjaci, jer se ti otrovi mogu koristiti kao opasno oružje. Dakle, sve gljive, uzimajući u obzir vrstu otrova, dele se na tri grupe:
I - gljive koje sadrže otrov lokalnog dejstva
II - gljive čiji otrov deluje na nervni sistem
III - gljive čiji otrov uništava jetru, bubrege i druge vitalne organe
Otrovi gljiva I i II grupe imaju kratku inkubaciju od 15 minuta do 4 sata i izazivaju gastroenterokolitične tegobe i gastroenterokolitične alergije, zatim muskarinski sindrom, panterina sindrom, antabusni sindrom, respiratorni sindrom, narkotički sindrom i psihički sindrom.
Otrovi gljiva III grupe imaju inkubaciju od 6 do 12 ili od 8 do 24 sata, a ponekad i do 14 dana. Simptomi su orelaninski, parafaloidni i faloidni sindrom. Duga inkubacija je glavni uzrok nemoći medicine da otrovanog izvuče iz krize jer su se za tako dug period otrovi ugradili u sve vitalne organe. Mikolog Ivan Foht kaže da se, usled tako duge inkubacije, ”na jelo od gljiva i zaboravilo”.
Tri najotrovnije vrste iz roda Amanita koje rastu na našim terenima:
1. Amanita phalloides (zelena pupavka),
2. Amanita virosa (smrdljiva pupavka) i
3. Amanita verna (bela pupavka).
Sve tri vrste imaju završetke na dršci u obliku poderane vreće i suknjicu na gornjem delu drške. Sve tri imaju bele listiće. Svima listići prave tzv. kanal oko drške. Sve tri rastu na zemlji. Sve tri imaju spore u masi bele boje.
Zelena pupavka odgovorna je za 90% trovanja sa fatalnim ishodom. Dovoljan je jedan razvijen plod da usmrti odraslog čoveka.
Sve tri prikazane vrste nađene su u rožajskim šumama, na nadmorskoj visini od 1100 do 1400 m nadmorske visine. |
|
Po stepenu otrovnosti koje vrste gljiva ni u kom slučaju ne treba konzumirati:
Gljive koje sadrže alfa-amanitin (otrov je smrtonosan), izaziva ozbiljna oštećenja unutrašnjih organa.
Amatoksini su prisutni u nekim gljivama roda Amanita, ali ima ih u nekim vrstama rodova Galerina i Lepiota.
Amanita phalloides (zelena pupavka)
Lepiota cristata (smrdljiva sunčanica) |
Gljiva Cortinarius orellanus, predstavnica je roda koji sa podrodovima sadrži oko 1500 vrsta. Ova gljiva je odgovorna za “odgođeno” trovanje otrovom kojeg su naučnici nazvali orelanin. Otrov orelanin je smrtonosan. Deluje na prestanak rada bubrega dvadesetak dana nakon konzumiranja gljive.
Cortinarius orellanus (planinska koprenka) |
Gljiva muhara prisutna je u našim šumama na višim nadmorskim visinama. Otrov muskarin, kod starijih osoba i dece, ponekad može biti smrtonosan: može izazvati prestanak disanja, zamagljen vid, suzenje očiju, povraćanje i sl. Muskarin je prisutan u pečurkama više rodova u kojim ga više ima nego u vrsti Amanita muscaria.
Omphalotus olearius (zavodnica)
Amanita muscaria (muhara)
Clitocybe dealbata (otrovna brašnjača) |
Otrov giromitrin je smrtonosan. On izaziva neurotoksičnost, nadražaj želuca i uništava krvna zrnca, gubitak koordinacije, povraćanje, anemiju. Javlja se kod vrsta Gyromitra esculenta. Gljivu prate kontradiktorne tvrdnje - od toga da je nakon sušenje jestiva do toga da je ne treba ni u kom slučaju brati radi konzumiranja.
Gyromitra esculenta (moždanica, hrčak) |
Jajasta gnojištarka izaziva mučninu kad se konzumira sa alkoholnim pićem. Antabusni simptomi uočavaju se kroz povraćanje, glavobolju, slabost, zbunjenost, pospanost. Simptomi se obično javljaju 30 minuta do 2 sata nakon konzumacije.
Coprinus atramentarius (jajasta gnojištarka) |
U nauci o gljivama dolazi do neprestanog otkrivanja novih činjenica, pa poneke jestive proglašavaju otrovnim. Recimo, vrsta Paxillus invoilutus (obična uvijača) ima kumulativan otrov. Do ovog saznanja važila je za jestivu vrstu.
No, kažimo i to da mnoge gljive nisu jestive zbog ljutog/gorkog/smrdljivog/drvenastog i sličnog ukusa. Iza ovih pobrojanih epiteta krije se na hiljade viših vrsta - makromiceta.
Jedna ruska poslovica kaže: Svaku gljivu ruke beru, ali svaku gljivu lonac ne kuva.
Poznato je da je trovanje gljivama veoma rašireno, ponekada i masovno, naročito u vreme zahuktale sezone branja gljiva. Ono se podjednako javlja i u sredinama gde se gljive tradicionalno koriste, kao i u sredinama gde je njihova upotreba retka. Često novine izveštavaju o teškim tragedijama, ponekad i o masovnim trovanjima.
Agencija Asošijetid pres je 1989. godine pisala o trovanju u Turskoj: "Veoma otrovne gljive uzrokovale su smrt 26 radnika i njihove dece, koji su radili na farmi pamuka. Žrtve su bile većinom deca. Radnici sezonci su brali gljive na obližnjoj plantaži..."
Naše novine svake godine javljaju o velikom broju otrovanih kod nas. Nažalost, ne postoje nikakvi sređeni republički ili gradski statistički podaci o trovanju gljivama. Pogledajmo samo nekoliko primera:
List Politika 25. avgusta 1991. godine piše o trovanju gljivama pod naslovom "Četiri žrtve i stotinu otrovanih", a u istom listu od 9. septembra 1991. čitamo: "Jedanaest žrtava otrovnih pečuraka".
Zabeležen je zanimljiv podatak da je jedna od najozbiljnijih i najvećih izdavačkih kuća na svetu, francuski Larus, povukla iz prodaje 180 hiljada primeraka najnovijeg izdanja svog popularnog rečnika Mali Larus. Greška se javila u zameni vrsta, pa su dve otrovne gljive proglašene jestivim. Na grešku su ukazali čitaoci! To novo izdanje rečnika štampano je u 300 hiljada primeraka, od kojih je 180 hiljada već bilo distribuirano knjižarama u Francuskoj, Švajcarskoj, Belgiji i Kanadi. Tehnička greška koštala je Larus oko šest miliona dolara.
Iz gljivarske beležnice
Posle ko zna koliko časova “očigledne nastave” u Mikološkom društvu Srbije o otrovnom šampinjonu, redovni pratilac susreta P.P, priča mi: „Gospodine Hadžiću, mnogo sam se obrukao. Brao sam pečurke ispod Kosmaja i pozvao sam prijatelje na večeru. Spremio sam salatu od svežih šampinjona. Gosti su uživali. Salata je bila predivna. Ubrzo po odlasku kući, javili su mi se preko telefona: “Je li bre, šta nam ti uradi sa tvojim pečurkama? Bole nas stomaci i povraćamo.” Gospodine Hadžiću, izgleda da sam umesto jestivih ubrao otrovne šampinjone. Ne smem od bruke više ni da se sretnem sa prijateljima.
Agaricus xanthodermus (otrovni šampinjon) |
Tekst i fotografije: Ibrahim Hadžić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
