MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 93
Planeta Br 93
Godina XVII
Novembar - Decembar 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 120
Nov. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Nanotehnologija / Građevinarstvo

Menja se sadržaj zidova

 

Tema Broja
U građevinarstvu, nove tehnologije zauzimaju veoma važno mesto; nanotehnologija se, za sada, u građevinarstvu koristi najviše u vidu premaza. Osim što štite od vlage i prljavštine u unutrašnjosti objekta, nano-premazi imaju veoma  široku ulogu u spoljašnjoj zaštiti građevina. Njima se mogu sprečiti značajni gubici energije koji se dešavaju kroz elemente kao što su prozori, fasade i krovovi, gvozdene konstrukcije kojima treba bitno produžiti vek, propadanje drvenih zdanja i kamenih elemenata...


Nanotehnologijom bavi se nauka o malim česticama gde se na izuzetno malom nivou proučavaju materijali i njihove osobine. Nano predstavlja milijarditi deo metra i bez mikroskopa se ne može opaziti. Materijali se na tako maloj veličini ponašaju sasvim drugačije nego kada su u većem obliku. Ova tehnologija razvija se, poslednjih decenija, neverovatnom brzinom, mada je još uvek u ranoj fazi komercijalizacije.
Nano veličine su izrazito važne kada se proučava ponašanje dva materijala na mestu njihovog susreta. Kada se materijali tako posmatraju, na nano-skali, dominiraju osobine sučeljavanja a ne hemijska svojstva materije. U građevinarstvu, to je se posebno odnosi na beton i kompozitne materijale.
Među najviše istraženim nanomaterijalima još uvek su ugljenične nanocevi (CNT - Carbon Nanotubes), cevaste strukture prečnika od jednog nanometara pa nadalje. Malih dimenzija a izuzetnih svojstava, ove cevi privukle su pažnju zbog njihovih mogućih primena u različitim oblastima.
Ugljenične nano-cevi mogu se smatrati najboljim ugljeničnim vlaknima ikad napravljenim a dodavanjem male količine (1%) od ukupne mase ugljeničnih nanocevi, mogu se bitno promeniti mehaničke osobine mešavine cementa i vode. Čine najsnažniji i najfleksibilniji molekularni materijal sa Jangovim koeficijentom od preko 1 TPa; približni prečnik je 1nm sa dužinama u mikronskim veličinama. Mada tako male i tanke, imaju odličnu fleksibilnost i ne gube na jačini. Veoma su otporne na hemikalije i imaju veliku snagu u odnosu na težinu. Imaju maksimalno izduženje od 10 odsto, što je više od bilo kog drugog materijala, a električna provodljivost im je šest redova veličine veća od provodljivosti bakra.
Materijali na bazi cementa se danas intenzivno istražuju. Beton je jedan od najstarijih i najraspostranjenijih materijala tako da postoji bezbroj mogućnosti rada sa posebnim betonima sa aditivima, armiranim betonima... Ipak, ne prestaje da se razvija, poboljšava i prilagođava pa se očekuje, zahvaljujući nanotehnologiji, pojavi generacija još jačeg i trajnijeg betona. Povećana savitljivost betona je ta koja može dovesti do smanjenja debljine konstruktivnih betonskih elemenata i smanjenja količine betona, težine materijala, što uzrokuje i manju upotrebu resursa, emisiju ugljen-dioksida i dr.

Tema Broja

“Mikro cement”

Većina istraživanja koja se bave primenom nanotehnologije u cementnim materijalima vezana su za obloge ili unapređenje mehaničkih i električnih svojstava; a najatraktivnije oblasti istraživanja danas, koja se bave cementom i betonom, odnose se na razumevanje hidratacije cementnih čestica i korišćenje sastojaka nano-veličine, kao što su aluminijum oksid i silicijumske čestice.
Što se tiče reda veličina, prosečna veličina čestice portland cementa iznosi oko 50 mikrona, a kada su potrebni tanji slojevi i kada je nužno brže vezivanje materijala, koristi se “mikro cement” sa maksimalnom veličinom čestica od oko 5 mikrona. Nano beton se definiše kao beton napravljen sa česticama portland cementa veličina u rasponu od nekoliko nanometara do najviše oko 100 mikrometara. Reč je o tome da nano-cementne čestice mogu biti obrađene sa nanocevima i reaktivnim nano-česticama silicijum-dioksida kako bi se razvili provodljivi, jaki, čvrsti, fleksibilniji kompoziti na bazi cementa sa poboljšanim svojstvima.
Pored poboljšanja karakteristika betona, budući nano-beton može se razviti i u pravcu stvaranja jedinstvenih proizvoda koji se mogu izlivati u složenim oblicima. Smatra se da bi nano beton koji sadrži ugljenične nanocevi mogao da se koristi za ojačanje i stvaranje električnih kola.

Tema Broja

Beton od letećeg pepela

Jedna od važnih karakteristika materijala je i njegov životni vek; razvoj nanotehnologije ide u pravcu toga da se, korišćenjem aditiva nano veličine, uspori agresivni transport jona u betonu i time bitno produži vek ovom materijalu. Umesto menjanja veličine i gustine pora u betonu, bolje bi bilo da se promeni viskoznost rastvora kako bi se smanjila brzina kojom hloridi i sulfati ulaze u beton. Istraživanja idu i u pravcu toga da se sam beton zameni drugim materijalom poboljšanih karakteristika, i da se time smanji emisija ugljen-dioksida u atmosferu tokom proizvodnje.
Najčešći aditiv za beton je nano silicijum-dioksid, efikasan aditiv za polimere i betone, kojim se dobija samosabijajući beton visokih performansi, sa poboljšanom obradivošću i snagom. Ovaj aditiv ponaša se ne samo kao punilo za poboljšanje mikrostrukture već i kao aktivator za podsticanje reakcije za beton od letećeg pepela, što dovodi do povećane snage betona, posebno u ranim fazama.
U materijalima na bazi cementa prisutna je još jedna velika primena nano praha u premazima. Promena u svojstvima koja se dobija primenom ovakvih premaza je poboljšana sposobnost katalizatora, sposobnost reagovanja na podesive talasne dužine i bolje dizajnirani pigmenti i boje sa samočišćećim i samoizlečujućim osobinama. Utvrđeno je da boje drevnog češkog kristala sadrže nanočestice, što govori da je nanotehnologija korišćena za premazivanje površina u drevnim vremenima.

Tema Broja

 


Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 120
Planeta Br 120
Godina XXI
Novembar - Decembar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA