RETKE VRSTE
O.K.
Bubašvaba nosorog
Nežno čudovište
U Australiji žive najteže bubašvabe na svetu. Njihova težina dostiže 35 gr a dužina skoro 8,5 cm. To je džinovska kopačka bubašvaba koju kolokvijalno nazivaju „bubašvaba nosorog“. Stručni naziv je Macropanesthia rhinoceros. Spada u drugu po veličini taksonomsku familiju insekta Blaberidae, koju je krajem 19. veka naučno definisao švajcarski entemolog Anri de Sosir.
Kvinslend je druga po veličini država u Australiji; nalazi se na severoistoku te zemlje. Bubašvaba nosorog potiče iz Kvinslenda, gde uglavnom živi u peskovitom i tropskom području.
Ima ih puno uz obalu i na Vitsandejskim ostrvima. Najveći deo života, koji može da traje do deset godina, provode pod zemljom u svojim jazbinama. Nemaju krila i nemaju potrebu za ovim delom tela. Svojim krupnim i bodljikavim nogama kopaju jazbine do dubine od 1 m. Širina ovih jazbima dostiže do 6 m. Tokom dana se uglavnom odmaraju na ivici svojih jazbina a najaktivnije su noću. Tada kreću u potragu za hranom koju potom nose sa sobom u utočište pod zemljom.
Slikana pored australisjkog novčića što pokazuje odakle potiče
Džinovska kopačka bubašvaba
Izvan prirodnih uslova |
Ishrana im se sastoji od kora, suvog lišća i grančica. Ženke noću prikupljaju suvo lišće kojim hrane mlade bubašvabe. Omiljena poslastica ovih insekata je lišće eukaliptusa.
Anri de Sosir koji je prvi naučno definisao vrstu |
Otuda je njihova funkcija u prirodi vrlo značajna jer nepotrebno opalo lišće biva reciklirano.
Mužjaci na vrhu glave imaju izraštaje veće nego u ženki. Oni im služe za kopanje i borbu sa protivnicima istog pola.
Neobična odlika ove bube ja da rađa mlade a ne nosi jaja kao većina insekata. Ženka rađa do 30 lutaka (razvojna faza insekta). Uglavnom ne brinu o mladunčadi. Kod ove vrste ta briga traje najviše do šest meseci, kada mladi mogu da napuste jazbinu.
Lutke će se dvanaest puta rešiti svog spoljašnjeg sloja pre nego što dostignu punu zrelost.Tokom tog procesa biće potpuno bele boje, sa izuzetkom očiju.
Uglavnom žive usamljenički. Do susreta među jedinkama dolazi isključivo radi parenja. Kada se osećaju ugroženim od grabljivaca, bubašvabe nosorozi šište usled izbacivanja vazduha. Reaguju na taj način kad su im ugroženi mladi ili ako ih čovek podigne.
Najveću pretnju predstavlja im uništavanje prirodne sredine a to su prevashodno šume. Džinovska kopačka bubašvaba je i pogodan kućni ljubimac. Ovi insekti nisu opasni, ne mogu da lete a kreću se relativno sporo pa ih ljudi u Australiji neretko drže u akvarikumima ili terarijumima koji simuliraju jazbinu. Nisu štetočine.
Karikatura bubašvabe nosoroga |
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
