MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 91
Planeta Br 91
Godina XVII
Jul - Avgust 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 91
Jul 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

 

Dr Milan Gnjatović,
docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

Softver i fiziognomika

Pseudonauka u naučnoj oblandi

 

Dva istraživača sa Univerziteta Stenford, Vong (Yilun Wang) i Kozinski (Michal Kosinski), predstavila su 2017. u jednom uglednom naučnom časopisu softver koji, na osnovu izgleda nečijeg lica, prepoznaje seksualnu orijentaciju. Ovaj softverski sistem je brzo postao poznatiji pod pejorativnom jezičkom slivenicom  „gejdar” (engl. gaydar), nastalom iz  reči „gay” i „radar”.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

Članak je, očekivano, izazvao negativne reakcije javnosti. Autori su optuženi da, omogućavanjem uvida u nečiju seksualnu orijentaciju, ugrožavaju privatnost i sigurnost ljudi, a Kozinski, koga profesorsko zvanje čini vidljivijim u ovom autorskom dvojcu, pravdao je svoj angažman namerom da ukaže na opasnosti koje nose moderne tehnologije. Kao što to obično biva, prašina se ubrzo slegla, a javnost je, čini se, ostala uskraćena za razrešenje ove priče.
O čemu se, dakle, radi? Kao u vicu, postoje dobra vest i loša vest. Dobra vest je da ovaj sistem ne radi ono za šta je reklamiran, a loša vest je da postoje „naučnici” koji veruju da je seksualnu orijentaciju moguće pročitati s lica. Vong i Kozinski su krivi po obe osnove: za nerazumevanje popularnih metoda veštačke inteligencije, i za bavljenje opasnom pseudonaukom.

Povratak fiziognomike

Još od antičkih vremena, mislioci - pravi i oni u pokušaju - povremeno su se bavili pretpostavkom da se karakterne i mentalne karakteristike ljudi oslikavaju na njihovim licima. Ljudska istorija je prepuna tragičnih posledica koje pokazuju koliko su ovakve ideje opasne. Ali Vong i Kozinski su iz nekog razloga mislili da ova pseudonaučna pretpostavka zaslužuje da joj se vrati naučni legitimitet.
VEŠTAČKA INTELIGENCIJAOno što sledi je kratki pregled konfuzne i nedosledne argumentacije kojom ovi autori pokušavaju da opravdaju svoj pristup. Na početku svog izlaganja, oni ističu da je fiziognomika „univerzalno, i sa pravom, odbačena kao mešavina sujeverja i rasizma prerušena u nauku”. A odmah nakon toga obrazlažu, referencirajući intenzivno moderne naučne izvore, da veze između karaktera i izgleda lica ipak postoje, i da su dvosmerne. Kao primer da karakter utiče na izgled lica, oni navode istraživanje koje tvrdi da žene koje su ekstrovertne u mladosti, postaju atraktivnije s godinama. A kao primer da izgled lica utiče na karakter, navode istraživanje u kojem se tvrdi da zgodni ljudi usled pozitivnog društvenog odziva postaju ekstrovertniji. Ovakva argumentacija bi bila zabavna, da nije strašna, jer se nastavlja u sledećem smeru:
„Postojanje ovakvih veza između izgleda lica i karaktera podržano je činjenicom da ljudi tačno procenjuju karakter, psihološko stanje i demografska obeležja drugih ljudi na osnovu njihovih lica.”
Sasvim je jasno, i ne baš spektakularno otkriće, da se na osnovu nečijeg lica može relativno tačno proceniti pol, starost ili emotivno stanje. Ali nijedna od ovih stvari se ne odnosi na karakter, koji Vong i Kozinski u prethodnom citatu navode kao prvi objekat prepoznavanja. I tu nije kraj. Pozivajući se opet na naučne izvore, oni ističu da ljudi mogu, sa minimalnom tačnošću, na osnovu lica neke osobe da prepoznaju njene političke poglede, poštenje, ličnost, seksualnu orijentaciju, čak i šanse da pobedi na izborima.
Autori priznaju da ova predviđanja nisu sasvim tačna, ali - pazite sad - ne zbog toga što se poštenje ili seksualna orijentacija ne reflektuju obavezno na nečijem licu, već zbog toga što ljudi ne mogu da detektuju relevantna obeležja lica. I tu izvode konačni zaključak da prepoznavanje treba prepustiti računarima.
Čovek ne može da se ne zapita: da li postoji išta naučno u ovim pogledima? Odgovor je žalosno jednostavan: reč je o predrasudama uvijenim u oblandu veštačke inteligencije, u nameri da im se pruži naučni legitimitet.

Statistika u službi pseudonauke

Za one koji ipak veruju da softveri mogu da budu u pravu čak i kad niko ne razume potpuno kako funkcionišu, korisno je pogledati kako je ovaj softver napravljen. Suprotno očekivanjima, ovo istraživanje nije tehnički napredno. Da bi ustanovili veze između lica i seksualne orijentacije, autori su, nimalo maštovito, upotrebili statističku metodu čija je učestalost upotrebe u modernoj veštačkoj inteligenciji dostigla nivo dosade, poznatiju pod neprimerenim nazivom „neuralne mreže”. Kao reprezentativni uzorak, iskoristili su više od trideset pet hiljada slika preuzetih sa veb-sajtova za upoznavanje intimnih partnera. Zbog izabrane metode, čak ni autori nisu sigurni koja obeležja lica sistem koristi za diskriminisanje, niti na koji način. U intervjuu za “Gardian”, Kozinski kaže:
„Bio sam prosto šokiran kad sam video da je algoritmu toliko lako da razlikuje homoseksualne od heteroseksualnih ljudi. Nisam razumeo zašto bi to bilo moguće.”

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

Ono što je zaista šokantno je dubina njegovog nerazumevanja, ili bar grubog zanemarivanja činjenice da neuralne mreže nisu ni predviđene da pruže kvalitativne uvide u fenomene koje modeluju. To ga, ipak, nije sprečilo da objavi  tačnost prepoznavanja: 81% za muškarce i 71% za žene.
Ovakvi rezultati ne znače ništa bez konteksta u kom bi mogli pouzdano da se interpretiraju. Npr. Vu (Xiaolin Wu) i Čang (Xi Zhang), sa Univerziteta Ciao Tong u Šangaju, stavili su 2016. na uvid javnosti svoj nepublikovani članak u kojem predstavljaju slični softverski sistem. Njihov softver, takođe zasnovan na neuralnim mrežama, prepoznaje kriminalce na osnovu analize izgleda lica. Na uzorku od 1856 slika, prijavljena je tačnost prepoznavanja od skoro 90%.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

Tek nakon intenzivnih i javnih kritika, autori su pojasnili rezultate, koristeći standardnu bajesovsku interpretaciju. Postoje dve verovatnoće: ako je neko kriminalan, verovatnoća da će ga softver prepoznati kao kriminalnog je oko 90%. Ali ako softver prepozna slučajno izabranu osobu kao kriminalnu, verovatnoća da je ta osoba zaista kriminalac je svega 4%, uzimajući u obzir trenutnu stopu kriminala u Kini. Međutim, treba imati u vidu da je ovo  pojašnjenje došlo tek posle izvesnog medijskog pritika.

Lažna briga

U stvari, situacija je lošija nego što je predstavljeno u medijima. Navodna briga naučnika o narušavanju privatnosti i sigurnosti zvuči licemerno kad služi da zamaskira opasne pseudonaučne pretpostavke. Ono što treba da nas zabrine više od softvera za automatizovano profilisanje su ljudi koji ozbiljno shvataju i primenjuju ovu parodiju nauke.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

Šta biste radili da softver za analizu lica presudi da vaše dete nije dovoljno pametno da upiše školu, vaš supružnik nije dovoljno pošten da se zaposli, a vi niste dovoljno pouzdani da vam se odobri bankarski kredit? Ako vam se ovo čini kao prenaglašeni scenario, postoji i konkretni primer. Firma „Fejsepšn“ (engl. Faception) tvrdi da je u posedu softvera koji, na osnovu izgleda ljudskog lica, može da prepozna tipove ličnosti karakteristične za teroriste, pedofile, akademske istraživače, visokointeligentne ljude, profesionalne igrače pokera, igrače binga, itd. Prepoznavanje pseudonaučnika nisu prijavili.

 

Dr Milan Gnjatović,
docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 91
Planeta Br 91
Godina XVII
Jul - Avgust 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA