TEMA BROJA

Oliver Klajn

Ljudi na Mesecu / Kina i Japan

Mitovi kao moderne letelice

Kineska nacionalna svemirska administracija je naziv tamošnje kosmičke agencije. Svemirska istraživanja, što se tiče njihove tehničke strane, sežu u pedesete godine prošlog veka, kada su bila deo vojnih planova Kine. A narednu deceniju obeležilo je rivalstvo velikih sila oko leta na Mesec. Kineske vlasti nisu želele da ostanu na margini tako da je 1967. doneta odluka o pokretanju  nacionalnog svemirskog programa.

Do prvog slanja astronauta u kosmos došlo je 2003. godine. Reč  je o kapetanu Jang Liveiju koji je lansiran na  letelici “šendžou 5“ koja je u orbitu dospela na raketi „dugi marš 2F“. Nakon te uspešne misije, u centru pažnje kineskih istraživanja kosmosa našao se Mesec.
Kineska boginja Meseca zove se Čange. Po njoj je nazvan niz misija ka Zemljinom prirodnom satelitu, odnosno kompletan projekat istraživanja iza kojeg je Kineska nacionalna svemirska administracija. Po istom božanstvu nazvane su i letelice poslate na Mesec.

Letovi boginje Meseca

Krajem 2007. lansirana je sonda “čange 1“, u stvari lunarni orbiter. Posle godinu dana rada poslala je dotad najprecizniju i sa najvećom rezolucijom trodimenzionalnu kartu čitave Mesečeve površine. Prva je letelica te vrste koja je obavila mikrotalasna daljinska istraživanja. Krajem 2010. sonda „čange 2“ poletela je u drugu misiju; imala je određena poboljašnja i delovala sa visine od oko 100 km, krećući se orbitom u koju je ušla posle četiri dana. I sa ove misije stigle su fotografije čitavog Meseca visoke rezolucije. Nakon toga odletela je u Lagranžovu tačku L2. Time je Kineska nacionalna svemirska administracija postala treća ustanova te vrste u svetu kojoj je pošlo za rukom da dosegne tu tačku. Na kraju je  proletela pored asteroida „4719 Tutatis“ i još uvek kruži svemirom.

Tri godine kasnije lansirana je „čange 3“. Ponela je lunarni rover. Prema verovanju, boginja Čange ima kućnog ljubimca koji živi na Mesecu. To je zec. Anketom na internetu za njega je odabrano ime “jutu”; to je prvi kineski  lunarni rover, nazvan po mitološkom zecu koji koristi avan sa tučkom da bi pravio eliksir života. Uloga rovera “jutu” bila je da istraži oblast veličine 3 km2, u roku od 3 meseca.  „Čange 3“ je, posle osam dana kruženja, sletela na Mesec i tako postala prva letelica koja je obavila meko sletanje na ovo nebesko telo posle 37 godina.

Na večito tamnoj strani

Početkom decembra prošle godine, na kosmičko putešestvije je poslat i„čange 4“.  Trebalo mu je pet dana da uđe u lunarnu orbitu da bi se, početkom ove godine, spustio na udaljenu stranu Meseca, iznad Fon Karmanovog kratera. Ovo je potpuno neistraženo područje Zemljinog prirodnog satelita, koje karakteriše postojanje većeg broja kratera, manjih lunarnih „mora“ i deblje, odnosno starije kore. Lokacija sletanja je zapravo krater u još većem krateru, Eitkenov basen, na Južnom polu Meseca, nastao udarom asteroida pre više milijardi godina.

Jedan od ciljeva misije je da se prouči sastav tla na mestu sletanja. Dosad je utvrđeno da se sastav dna Eitkinovog basena razlikuje od ostalih prostora na Mesecu. Zahvaljujući optičkom spektrometru, počelo je proučavanje dna kratera. Posebna vrsta geo-radara omogućiće da se prodre do dubine od 100 m, čime će se utvrditi sastav gornje Mesečeve kore i ispitaće debljina regolita, tj. izlomljenih stena i prašine. Na lenderu je i spektrometar niske frekvencije koji može da ostvari radijska posmatranja i pri tom pruži bitne podatke o jonosferi Meseca.
Sa te strane Meseca nemoguće je ostvariti direktnu vezu sa Zemljom pa je, nešto ranije, lansiran satelit „čuećao“ koji preko antene prima signale sa rovera i potom ih šalje na Zemlju. Misija treba da pomogne da se stekne bolja predstava o rizicima slanja ljudi na Mesec.

Univerzitet iz Kila, u Nemačkoj, napravio je neutronski dozimetar koji sa sobom nosi “čange 4” kojim se mere jonizujuća radijacija, prisustvo Sunčevog vetra i naletičestica iz središta Sunčevog sistema. „Čange 4“ je poneo poboljšanu „jutu 2“, verziju rovera koji je proizveden u gradu Donguan, u provinciji Guangdong. Pokreću ga šest točkova. Radi na solarnu energiju i očekuje se da će funkcionisati nekoliko godina.

Niz testova

Kompletan program lunarnog istraživanja podeljen je na četiri faze. Sa prve dve sonde ostvareno je, pored skeniranja i mapiranja površine Meseca, i jasno ocrtavanje razmeštaja različitih hemijskih elemenata. U toku  je druga faza koja podrazumeva sletanje. Od treće faze se očekuje donošenje uzoraka. U decembru ove godine, trebalo bi da otpočne misija “čange 5”. Reč je o prvoj misiji čiji je cilj da, posle sovjetske sonde iz 1976. godine, donese uzorke Mesečevog tla. Umnogome podseća na “čange 3”: ima dve solarne ploče za snabdevanje energijom i robotsku ruku za uzimanje regolita. Na kraju ruke je jedna vrsta lopate kojom se grabe uzorci. Pored toga “čange 5” ima bušilicu i mehanizam za prodiranje u koru. Uzorci će se pribavljati sa vulkanske formacije Rimker, u delu Oceanus Procellarum, na zapadu osveteljene strane Meseca. Kao prethodnica ove misije, pre pet godina, lansiran je “čange 5-t1” da obavi testove ulaska u atmosferu. Ta kapsula se kasnije spustila u okrug Dobrod, u Mongoliju.

Put do stalne istraživačke stanice

U četvrtoj fazi se planira izgradnja robotizovane istraživačke stanice u blizini Mesečevog južnog pola. Predviđene su tri misije: sonda “čange 6” bi trebalo da bude lansirana 2023. ili 2024. godine. Kina inače ima dva lokaliteta za lansiranje raketa. Jedan je svemirski centar „Sičang“, u provinciji Sičuan, a drugi je kosmodrom „Venčang“, u ostrvskoj provinciji Hainan. Sa prvog su u svemir lansirane prve četiri sonde, a iz „Venčanga“ “čange 5” i „čange 6“. Sa ovom potonjom to će biti učinjeno na raketi „dugi marš 5“.

Ima dosta sličnosti između dve misije. Orbiter i lender na “čange 6” bi trebalo da ponesu po 10 kg tereta i takođe će sakupljati uzorke. To će biti uzorci sa Mesečevog južnog pola. Iste godine na let u kosmos bi trebalo da pođe i „čange 7“ sa sličnim zadacima. Najzad 2027. biće lansiran “čange 8”, koji će, zahvaljujući dotadašnjm otkrićima, pripremiti slanje ljudi na Mesec.
Negde oko 2030. trebalo bi očekivati prvu kinesku posadu na Zemljinom prirodnom satelitu. U bazi na Mesecu će se, prema planovima, živeti u cevastim habitatima. Mesečev južni pol se smatra za najpogodniju lokaciju za ovaj poduhvat pošto se pretpostavlja da bi tamo moglo biti i vode i svetlosti. Već je napravljen prototip habitata “juegong-1” (mesečeva palata).

Reč je o svemirskoj laboratoriji koja, kao prototip, danas postoji u Pekingu. U njoj je obavljen eksperiment sa grupom studenata koji su živeli u uslovima veoma slični onima na Mesecu. Hranili su se insektima i biljkama koje su đubrili sopstvenim izmetom.

Osmougaona lunarna princeza

U “Zemlji izlazećeg sunca” deluje Japanska agencija za aerokosmičko istraživanje. Za razliku od Kineza, Japanci su 1990. godine poslali  na Mesec robortizovanu sondu “hiten”. Prošavši pored ciljanog nebeskog tela, ispustila je omanji orbiter „hagoromo“.
Na sledeći orbiter čekalo se 17 godina. To je bila „kaguja“; dobila je naziv po lunarnoj princezi iz narodne priče iz 10. veka. Zvaničan naziv je bio „selene“. Ima oblik osmougaone prizme i proučavala je geološki sastav Meseca. Uz to, obavila je merenja gravitacionog polja.
Najveći lansirni kompleks u Japanu je „Tanegašima svemirski centar”, odakle je „kaguja“ i lansirana  u kosmos. U orbiti oko Meseca provela je godinu i osam meseci. „Kaguja“ se spustila na Mesečevu površinu, blizu kratera Gil. Uz nju su išla dva dodatka: „okina“ koja je imala ulogu repetitora, i „ouna“ koja je imala ulogu repetitora radijskih signala u trenutku kada je orbiter bio iza Meseca.To je omogućilo da se napravi mapa gravitacionog polja udaljene strane Meseca. Značaj ove misije leži u mapiranju, dobijenim podacima o geologiji ali i u tome što je misija pokazala da je moguć prenos  pomoću jona iz magnetosfere, od Zemlje do Meseca.

Naredene godine bi trebalo da bude lansirana „selene 3“ koja bi trebalo da se vrati na Zemlju sa oko 100 gr uzoraka Mesečevog tla. Za četiri godine očekuje se i slanje japanskog lendera „slim “.

Na prodaju rukom pisani dokument na Mesecu

Budući da nije bilo audio ili video zapisa o onome što se dogodilo u kokpitu “eagle”-a, rukom pisani priručnik posade “apola 11” smatra se jedinstvenim svedokom istorije pošto predstavlja prvo pisanje ljudskog bića na drugom nebeskom telu.
Priručnik koji su koristili američki astronauti Nil Armstrong i Baz Oldrin tokom sletanje na Mesec 1969. godine biće na prodaji po ceni od 9 miliona dolara.
Knjiga sa 44 stranice opisuje svaku proceduru koja je bila potrebna za odvajanje, sletanje i sastanak s komandnim modulom “kolumbija”. To su uputstva, korak po korak, koje pokrivaju celi let. Uz tehničke podatke, knjiga sadrži crteže i gotovo 150 znakova i beležaka koje su napisali Armstrong i Oldrin.  Na prodaju ga je ponudio jedan privatni kolekcionar koji je kupio dnevnik od Oldrina.

Oliver Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"