TEMA BROJA
Ljudi na Mesecu / “Apolo 11”, podaci o letenju
Ovo je mali korak za čoveka...
Početkom šezdesetih godina prošlog veka, tadašnji predsednik SAD, Džon Kenedi, obraćajući se Kongresu, najavio je ambiciozni plan da, do kraja decenije, njegova zemlja pošalje ljude na Mesec i da potom budu bezbedno vraćeni na Zemlju. U trenutku dok je držan taj govor, 25. maja, 1961. Amerikanci su imali ukupno 15 minuta iskustva u astronautskim letovima. Ipak, osam godina kasnije, iz Svemirskog centra “Džon Kennedi”, na Floridi, lansiran je kosmički brod “apolo 11” sa tri člana posade, u misiji čiji je zadatak bio spuštanje na Mesec i potom bezbedno vraćanje na Zemlju.
Bio je to jedan od onih događaja koji sa novinskih stranica i televizijskih programa odlaze direktno u istoriju civilizacije. Kraj misije označio je i kraj trke za Mesec pošto je, posle ove misije, istraživanje svemira polako je prešlo iz ruku političara u ruke naučnika.
Misija
“Apolo 11” je na put krenuo 16. jula, 1969, u 13:32:00. U orbiti oko Zemlje proveo je 2 sata i 33 minuta, posle čega su ponovo uključeni motori da bi brod dobio dodatno ubrzanje i savladao gravitaciju Zemlje za let ka Mesecu.
Posle 75 sati i 50 minuta leta, brod je ušao u eliptičnu orbitu oko Meseca, pod nagibom od 1,25 stepeni u odnosu na ravan Mesečevog ekvatora. Orbita svemirskog broda je zatim “zaokružena” kada je (vreme: 80:12) uključen pogonski motor servisnog modula. Za svaki krug oko Meseca “apolu 11” je trebalo 2 sata. Za vreme obletanja, površina Meseca je fotografski snimana radi prikupljanja detaljnih podataka o lunarnoj geologiji. Posle 100 sati i 14 minuta od početka misije, astronauti Armstrong i Oldrin ušli su u lunarni modul “igl” i proverili sve sisteme modula. Zatim su (101:36) uključili motor modula kojim su, u narednih 29 sekundi, “poslali ” modul ka povrsini Meseca. Motor je u fazi sletanja uključen još jednom radi korekcije leta. Konačno, posle 102 sata 45 minuta i 40 sekundi od poletanja, lunarni modul je dotakao površinu jedinog Zemljinog satelita.
Mesto sletanja
More tišine je izabrano za sletanje prve zemaljske letelice - zbog prostranog, blagog i ravnog terena. Na tom području ima dosta malih kratera pa je, neposredno pre sletanja, Armstrong je morao da ručno upravlja lunarnim modulom. Na kraju, modul se spustio na tlo, oko 6 km dalje od planiranog mesta, na oko 400 m zapadno od kratera Vest i oko 20 km jug-jugozapadno od kratera Sabina D. To područje je prekriveno komadima stena, veličine od sitnih parčića do gotovo jednog metra.
Na Mesecu
Odmah po sletanju, Armstrong i Oldrin su, kao meru predostrožnosti, pipremili lunarni modul za uzletanje. Na zahtev astronauta, planirani sati spavanja su preskočeni i Armstrong i Oldrin počeli su pripreme za izlazak iz modula.
Prvi je izašao Armstrong. Njegov prvi korak usledio je tačno 109:24:19 od početka misije. Po izlasku, odmah je pokupio uzorke okolnig stena za slučaj da misija bude ugrožena i da lunarni modul mora odmah da uzleti. Zatim je iz modula izašao i Oldrin. Na površinu Mesecu su postavljeni seizmometar i specijalno ogledalo za laserske zrake upućene sa Zemlje. Najzad, za nogu postolja modula “igl” pričvršćena je izgravirana ploča u znak sećanja na ovaj događaj. Šetnja astronauta je trajala nešto više od dva sata da bi potom otišli u modul, na odmor.
Memorijalna ploča
U znak sećanja na ovaj događaj, za platformu lunarnog modula pričvršćena je ploča sa upisanim datumom prve posete Mesecu i ucrtanom kartom Zemlje. Na ploči piše: “Here men from the planet Earth first set foot upon the Moon, July 1969 A.D. We came in peace for all mankind.” Poruku su potpisali: predsednik SAD Ričard Nikson i članovi posade “apola 11”, Nil Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins.
Izložba u galeriji "Nil Armstrong"
U muzejskom centru Sinsinati, u galeriji "Nil Armstrong", postavljena je stalna postavka koja se fokusira na istraživanje svemira i građanina Ohaja Nila Armstrongam, komandanta misije i prvog čoveka koji je hodao po Mesecu.
Na izložbi su prikazani interaktivni elementi, originalni predmeti i oprema, kao i jakna Armstronga koju je nosio tokom misije i kamen sa Meseca.
Zvaničnici su naveli da će galeriju proširiti 2020. godine kako bi uključili više interaktivnih i virtuelnih elemenata. Galerija istraživanja svemira “Nil Armstrong” otvorena je 6. maja u muzejskom centru Sinsinati.
Nil Armstrong, prvi čovek koji je kročio na Mesec, preminuo je 2012. godine u 82. godini života.
|
Povratak
Povratak sa Meseca počeo je posle 21 sata i 36 minuta od sletanja (124:22 od početka misije). Lunarni modul je poleteo, spojio se sa komandnim modulom i pošlo se ka Zemlji. Misija je okončana spuštanjem u Pacifik (13°19’N i 169° 9’W) 24. jula, u 16:50:35. Ukupno je trajala 195 sati, 18 minuta i 35 sekundi.
Potom je usledilo višegodišnje izučavanje donetih uzoraka stena sa Meseca, analizirani su rezultati misije itd. Astronauti su, zbog sumnje u eventualnu nepoznatu zaraženost posle posete drugom svetu, stavljeni u tronedeljni karantin da bi se, nakon toga, utvrdilo da su zdravi i u dobroj fizičkoj kondiciji. Mera stavljanja astronauta u karantin po dolasku sa Meseca je ukinuta pošto je postalo jasno da je naš nebeski sused biološki mrtav prostor.
Danas tri mala kratera, u neposrednoj blizini mesta spuštanja prvih ljudi na Mesec, nose nazive po imenima članova posade “apola 11” : Armstrong, Oldrin i Kolins.
Šta je Armstrong rekao
U najčuvenije rečenice ikada izgovorene spada i ona Armstrongova po stupanju na Mesec.
Ona glasi: “That’s one small step for man, one giant leap for mankind.” Rečenici nedostaje jedno slovo. Armstrong je negirao grešku sve dok mu nisu pustili snimak.
U pitanju je slovo ‘a’ (neodređeni član) između ‘for’ i ‘man’ pa rečenica treba da glasi ovako : “That’s one small step for a man, one giant leap for mankind”.
Čovek na Mesecu / „Apolo 17“
Poslednja šetnja
Kada je 7. decembra 1972. godine,kao jedina lunarna misija ikada započeta u noćnim uslovima, lansiran brod „apolo 17“,niko nije pretpostavljao da će to biti zasad poslednji odlazak čoveka na Mesec.
Tročlana posada koju je predvodio komandant misije Judžin Sernan, a koju su činili još i pilot komandnog modula Ron Evans i pilot lunarnog modula Harison Šmit, inače geolog, koji je došao kao zamena i postao prvi i poslednji naučnik na Mesecu, sletela je na severoistočni deo Mora tišine, tačnije u tamni masiv poznat kao region Taurus-Litrou.
|
To mesto odabrano je na osnovu informacija i fotografija analiziranih pre leta, jer je uočeno više kratera vulkanskog porekla i nekoliko drugih, nastalih udarom meteorita, pa se smatralo da je tlo bogato različitim uzorcima i da je pogodno za ispitivanje instrumentima. Takva očekivanja su se pokazala opravdanim, jer je posada sa pređenih 33,88 km i sa tri izlaska u trajanju 7-8 sati, sakupila rekordnih 109 kg uzoraka i ostavila više mernih instrumenata na površini; sve do početka 80-tih godina, ostavljeni instrumenti su uredno obavljali svoje funkcije i slali podatke ka Zemlji. Oborili su više dotadašnjih rekorda: najduže sletanje na Mesec, najviše šetnji po površini i najduže vreme provedeno u lunarnoj orbiti.
Pre povratka u komandni modul i pre završetka misije, posada je pronašla lunarni modul “čelindžer” i na merdevinama istog ostavila spomen-pločicu sa potpisima članova misije i tadašnjeg američkog predsednika Ričarda Niksona, na kojoj je pisalo: “Na ovom mestu ljudski rod je završio svoje prvo istraživanje Meseca. Neka se duh mira u kom smo stigli odrazi na život čovečanstva.”
Nakon toga, Sernan i Šmit su se lunarnim modulom spojili sa komandnim gde ih je u orbiti čekao pilot Evans; posle prebacivanja uzoraka i opreme, lunarni modul je srušen na površinu Meseca. Misija je specifična i po tome što je pilot komandnog modula, tokom leta ka Zemlji, izveo i svemirsku šetnju. Za 67 minuta koliko je proveo u otvorenom prostoru vasione, prikupio je filmove iz spoljnih kamera komandnog modula. “Apolo 17” sleteo je 19. decembra 1972. godine u Tihi okean, gde je članove posade pokupio američki nosač aviona “Tikonderoga”.
Komandni modul “apola 17” danas je izložen u Svemirskom centru “Džonson”, u Hjustonu kao uspomena i sećanje na sve učesnike misija i podsetnik na veliki uspeh čovečanstva u istraživanju jedinog Zemljinog satelita.
|
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|