OKO PLANETE
IZUMI
Svetska mreža
Evropski centar za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, pod nazivom Web@30, svečano je obeležio trideset godina World Wide Web, izuma koji je promeni svet. Tačnije, prvog predloga svetske mreže, posle čega u medijskom i informativnom prostoru naše planete ništa više nije bilo kao pre tog 12. marta 1989.
Radeći u CERN-u, mladi kompjuterski stručnjak Tim Berners-Li (Tim Berners-Lee) je iskombinovao ideju o pristupu informacijama sa željom za širokom povezanošću i otvorenošću. Bilo je to revolucionarno otkriće, a njegov predlog je postao World Wide Web ili skraćeno www. Naime, ser Tim Berners-Li je tada napisao svoj prvi predlog za sistem hiperteksta zasnovanog na internetu koji bi povezivao informacije sa različitih kompjutera i pristupao im. Novembra 1990, ova „mreža informacionih čvorova po kojoj korisnik može surfovati po želji“, formalno je postala predlog pod nazivom „Svetska mreža: Predlog projekta hiperteksta“, koji su potpisali Berners-Li i njegov kolega Robert Kajo (Robert Cailliau). Krajem te godine, Berners-Li je uklopio ključne komponente - html, http i URL - i stvorio prvi veb server, pretraživač i editor (WorldWideWeb).
CERN je poslednju verziju softvera WWW pustio u javni domen i učinio javnim, da ga svako može koristiti i poboljšavati, 30. aprila 1993 . Ova odluka je ohrabrila korisnike veba i društvo koje od njega ima koristi. Sada je već polovina svetske populacije onlajn i postoji blizu dve milijarde vebsajtova. Otvorenost je postala uobičajena u kulturi CERN-a još 1953, kada je potpisana konvencija kojom je ova naučna laboratorija promovisala distribuciju i otvoreno deljenje softvera, tehnologije, publikacija i podataka, kroz inicijative kao što su: softver otvorenog koda, otvoreni hardver, otvoreni pristup izdavaštvu i portal otvorenih podataka.
Izumevanje veba je, kaže Fabiola Đanoti (Gianotti), ganeralni direktor CERN-a, promenilo svet i nastavlja da „pokazuje kako fundamentalna istraživanja hrane inovativnost“ . Kultura otvorenosti CERN-a bila je „ključni faktor za odluku Laboratorije da 1993. učini veb otvorenim, besplatno, za svakoga, što je predstavljalo ključni korak za njegov razvoj i dalje širenje“.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|