HOBI
O.K.
Učenje jezika
Poliglotski izazov
 Postoje predrasude da sredovečni ljudi i oni u starijem dobu teško uče jezike. Međutim, sa pravom posvećenošću, to može biti hobi koji pruža veliko zadovoljstvo onima koji se u njega upuste.
Prednost izučavanja stranih jezika, tokom slobodnog vremena pojedinca, je ono što se često odvija u neformalnoj i opuštenoj atmosferi. Širom sveta postoje specijalizovani kafići u kojima se okupljaju grupe govornika različitih jezika. Osim ovoga, organizuju se brojne konferencije i festivali za poliglote. Oktobra mesesca ove godine, u gradu Fukuoki (Japan), biće održana dvodnevna međunarodna konferencija.
Prvo okupljanje tog tipa bilo je u Budimpešti, 2013. godine, da bi već sledeće godine internacionalni skup poliglota bio održan u Novom Sadu! Tada je u Srbiju došlo preko dvesta učesnika konferencije. Naglasak je bio na manjinskim jezicima, poput rusinskog.
Sajtovi i aplikacije koji se bave ovom tematikom, poučni video zapisi na internetu i grupe na društvenim mrežama mogu biti od velike pomoći pri savladavanju gramatike kao i učenju novih reči. Svakodnevne aktivnosti mogu se obavljati tako što se vežbaju pisanje i izgovor ali i proširuje fond reči. Bitno je i da se, na jeziku koji se uči, proučavaju razni aspekti država u kojima se taj jezik govori. Treba istražiti kulturu, prošlost i značajne lokacije u zemlji čiji jezik ljubitelj ovog hobija nastoji da savlada.
Zijad Fazah svetski rekoredor po broju jezika koje zna
Poliglota Džon Bauring
|
Za one sa dubljim džepom preporučuju se putovanja u takvu državu, što može dodatno motivisati ljude da se bave ovim hobijem. Čitavo iskustvo sa nekog putovanja biće znatno sadržajnije ako putnik zna makar osnovne sintagme.
Iako je reč o hobiju, ovu delatnost ne treba shvatiti olako. Potrebno je svakodnevno i dozirano učenje: korisno je postaviti niz manjih ciljeva kako bi se stiglo do konačnog - a to je zavidan stepen komunikacije i tečno govorenje.Neophodno je voditi računa o tome da se ne uče zasterale i previše retke reči - ali se mora učiti na originalnom pismu i izbegavati suviše komplikovana i neretko zbrkana gramatička objašnjenja. U obzir se moraju uzeti i lokalne odlike jezika, poput akcentovanja, intonacije, žargona, umetaka u rečenicima...
Što se tiče najuspešnijih poliglota, ima određenih sporova oko verifikacije broja jezika koje su savladali. Prema “Ginisovoj knjizi rekorda” svetski rekorder je libanski hrišćanin Zijad Fazah.
Babel je dajt i aplikacija za učenje jezika |
Zašao je uveliko u sedmu deceniju života a tvrdi se da govori 59 jezika, uključujući i srpski. Ipak, prilikom jednog gostovanja na čileanskoj televiziji, nije uspeo da dokaže dobro poznavanje niza jezika za koje je tvrdio da ih tečno zna.
Od istorijskih ličnosti, veliki trag je ostavio kardinal Đuzepe Mecofanti (1774-1849). Tvrdi se da je znao najmanje 39 jezika, mada su neki savremenici pominjali da je mogao da se služi sa oko stotinu jezika i dijalekata. Engleski ekonomista i guverner Hong Konga, Džon Bauring je tvrdio da zna čak 200 jezika a da tečno govori 100. Živeo je u 19. veku.
Njegovi savremenici i potonji eksperti sumnjali su u istinitost ove tvrdnje.
Početkom ovog stoleća umro je američki lingvista Kenet Hejl. Učio je jezike neverovatnom brzinom. Nakon samo 15-tak minuta slušanja nekoga ko govori na maternjem jeziku, bio je u stanju da nauči najosnovnije izraze.
U našoj zemlji pažnju privlači mladi poliglota Bojan Škrobić, koji je zasad ovladao sa 9 jezika.
Učenje franuskog preko Jutjuba |
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
