MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 91
Planeta Br 91
Godina XVII
Jul - Avgust 2019.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 91
Jul 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

HIGH TECH

 

 

OPRETAIVNI SISTEMI, KOSMONAUTIKA, SAOBRAĆAJ, ROBOTIKA,
MEDICINA I RAKETE

 

OPRETAIVNI SISTEMI
HongMeng umesto Androida

“Huawei” intenzivno testira svoj sopstveni operativni sistem “HongMeng”, koji će predstavljati kinesku alternativu “Android” operativnom sistemu. Zajedno sa internet provajderima i tehnološkim gigantima kao što je “Tencent”, i domaćim proizvođačima telefona “Xiaomi”, “Oppo” i “Vivo”, “Huawei” usavršava “HongMeng OS” koji bi trebalo da bude predstavljen pre kraja leta. Iako su prve informacije nagoveštavale da će na “HongMenu” "raditi" nova “Huawei Mate 30” serija, koja je trebala da bude predstavljena na jesen, ovaj softver će verovatno zaživeti i ranije, uz “Huawei P40” paletu.
“HongMeng OS” se smatra odgovorom na krizu nastalu zbog američko-kineskih trgovinskih odnosa. U saradnji sa Rusijom i još nekim zemljama, Kinezi već duže vreme rade na razvoju sopstvenih nezavisnih platformi. Po nekin informacijama, “HongMeng” će biti i značajno brži od aktuelne verzije “Androida” - čak 60 posto, a razvijaju se i različiti prateći softveri koji treba da budu zamena za sadržaje “Google Play Store”-a.

HIGH TECH

KOSMONAUTIKA
“Vilin konjic" poleće ka Titanu

NASA je, krajem juna, najavila program po kojem će, ka najvećem Saturnovom mesecu Titanu, 2026. godine poslati dron nazvan "vilin konjic". U pitanju je misija daljeg istraživanja Sunčevog sistema u potrazi za tragovima koji bi bacili dodatno svetlo na poreklo čovečanstva.
Dron podseća na vozilo kakvo se koristi na golf-terenima, poseduje četiri propelera i opremljen je najsavremenijim telemetrijskim uređajima i senzorima današnjice. Titan poseduje karakteristike slične onima kakve je imala Zemlja u ranom periodu svog postojanja. Zbog toga predstavlja veliki potencijal za istraživanje i proučavanje porekla života. Leti na nuklerani pogon i biće prvi dron sposoban da leti kroz više od 160 km gustu Titanovu atmosferu.
Ovo će biti četvrta misija istraživanja Sunčevog sistema u okviru NASA-inog programa "New Frontiers"- nizu misija koje uključuju i sonde: “novi horizonti”, lansiranu 2006. da bi proučavala Pluton, i “osiris-rex”, lansiranu 2016. radi proučavanja asteroida Benu. Instrumenti “vilinog konjica” vršiće procenu nastanjivosti Titana i tražiti hemijske tragove prošlog, a možda i sadašnjeg života.

HIGH TECH

 

SAOBRAĆAJ
Kineski mega-aerodrom

U glavnom gradu Kine završena je izgradnja najvećeg svetskog međunarodnog aerodroma “Dasing”, istovremeno i najvećeg saobraćajnog čvorišta te države u čiju je izgradnju uloženo oko 400 milijardi juana (oko 60 milijardi dolara). Zvanično otvaranje aerodroma sa jednim terminalom u obliku "zlatnog feniksa", veličine milion kvadratnih metara, predviđeno je za 30. septembar, neposredno uoči sedamdesete godišnjice osnivanja Narodne Republike Kine. Aerodroma se nalazi u južnom delu Pekinga, 46 km od centra grada.
​Primarni razlog za izgradnju novog mega-areodroma je bilo rasterećenje međunarodnog aerodroma “Šoudu”, koji je jedna od najprometnijih vazdušnih luka na svetu. Udaljenost između dva aerodroma iznosi oko 67 km. Kamen temeljac položen je decembra 2014. godine, a izgradnja je počela u martu 2016. godine. Zbog neophodnog prostora za aerodromske kapacitete, moralo je da bude raseljeno jedanaest sela sa oko 20.000 stanovnika.
Novi aerodrom ima četiri piste i godišnje će moći da opsluži do 620.000 letova. Projektom je predviđeno da do 2025. njegov kapacitet na godišnjem nivou bude 100 miliona ljudi, dok bi u istom periodu trebalo da kroz njega prođe preko dva miliona tona tereta. Krov aerodroma već je priznat kao najveći na svetu čelični krov nekog aerodromskog terminala, čija je površina jednaka onoj koju zauzima 25 fudbalskih terena.

HIGH TECH

 

ROBOTIKA
Pas vukao avion?

Psi roboti su sve prisutniji širom sveta. Eksperimentalni modeli su veoma raznoliki, po veličini, težini, snazi, mogućnostima, pa i ceni. Sve je više različitih demonstracija i javnih testova, na kojima se pokazuju mogućnosti ovih prilično složenih i skupih uređaja.
Snaga psa-robota nazvanog “hyqreal” je proverena sredinom juna, na aerodromu u Đenovi. Italijanski institut za tehnologiju je saopštio da je ovaj robot-pas uspeo da putnički avion “piaggio P180 avanti”, težak 3 t, bez problema za kratko vreme prevuče 33 m. “Hyqreal” je relativno veliki robot, naročito u poređenju sa psom-robotom “spotmini”, koji je prošlog meseca, prilikom testiranja, uspeo da povuče kamion-šleper. “Hyqreal” je dug 3 m i visok 90 cm. Težak je 130 kg. Pas-robot koji vuče avion je, po rečima predstavnika Italijanskog instituta za tehnologiju, sjajna mogućnost da se javno prikažu njegova snaga, autonomija i optimizovani dizajn.

HIGH TECH

 

MEDICINA
Flaster za lečenje srca

Prema najavama britanskih medija, u veoma bliskoj budućnosti će na ljudima biti započeto testiranje specijalne prirodne "zakrpe" za srce. U njenom sastavu će se nalaziti milioni matičnih ćelija čiji je zadatak da poprave oštećenja na srcu nastala kao posledica doživljenog srčanog udara.
Živa zakrpa-flaster je revolucionarno otkriće. Ona se stvara i razvija u specijalnim laboratorijskim uslovima od uzoraka ćelija samog pacijenta kako ne bi došlo do odbacivanja tkiva. Kada se formira, prišiva se na oštećeni deo srca i, posle relativno kratkog vremena, pretvara se u zdrav mišić. Ona takođe oslobađa supstance koje pozitivno deluju i obnavljaju ostale ćelije srca.
Za sada su se testovi na kunićima pokazali kao veoma uspešni, a ispitivanja na ljudima bi, po najavama kardiologa sa univerziteta Imperial College London, trebalo da počnu tokom naredne dve godine. Srčani udar nastaje kada začepljena arterija blokira dotok krvi u srčani mišić, zbog čega u njega više ne pristižu kiseonik i hranjive materije. To često dovodi do trajnog oštećenja srčanog tkiva. Primena prirodnog flastera će u budućnosti omogućiti donedavno nezamisliv oporavak srca.

HIGH TECH

RAKETE
Lansiranje sa morske platforme

Kina je uspešno obavila prvo lansiranje rakete u svemir sa modifikovanog broda, i tako postala prva zemlja koja poseduje i koristi plutajuću platformu za lansiranje. Raketa "long marsh 11" je lansirana s rampe postavljene na teretni brod u Žutom moru. Zadatak misije bilo je "iznošenje" pet komercijalnih satelita u orbitu Zemlje, kao i dva naučna modula namenjena praćenju vetrova na površini okeana i predviđanju tajfuna i drugih ekstremnih vremenskih uslova.
Dužina rakete iznosi 20,8 m, a može da ponese do 350 kg tereta. Prvi put je lansirana 2015. godine, a posle toga je usledilo još pet lansiranja iz centra za lansiranje satelita “Žikuan”, na severozapadu Kine.
Lansiranja sa mora su jeftinija od konvencionalnih. Lansiranje kineske rakete je prvo te vrste od 2014. godine, kada je rusko-ukrajinska raketa “zenit-3sl” lansirana s plutajuće rampe u Pacifiku. Tim lansiranjem su zajednički upravljale kompanije iz Norveške, Rusije, Ukrajine i SAD-a. Od njihovog udruživanja, krajem devedesetih godina prošlog veka, obavljeno je više od 30 lansiranja sa mora, ali su te operacije prekinute pre pet godina zbog političkih tenzija između Rusije i Ukrajine. Kineski zvaničnici naglašavaju da njihova zemlja prva u svetu u potpunosti poseduje rampu i rakete za ovu vrstu lansiranja, tako da na projekat ne mogu da imaju uticaj nikakvi međunarodni sporovi.

HIGH TECH




Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 91
Planeta Br 91
Godina XVII
Jul - Avgust 2019.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2019 PLANETA