ENERGIJA
Jovan Vlašković
Simpozijum u SANU / Uticaj malih hidroelektrana na životnu sredinu
Reke u cevovodima
Mini hidroelektrane (MHE) su štetne jer stvaraju nesagledive posledice po živi svet; uz to, energija koju proizvedu je beznačajna - dva su ključna zaključka na simpozijumu "Uticaj malih hidroelektrana na životnu sredinu" održanom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).
Akademija inženjerskih nauka uputila je apel nadležnima zahtevajući ozbiljno preispitivanje energetske politike koja se tiče gradnje malih hidroelektrana, odnosno, promenu propisa, ukidanje stimulacija i zabranu gradnje. Od planiranih 850 malih hidroelektrana, do sada je izgrađeno 90 postrojenja. Analiza tih postrojenja i projekata koje bi trebalo realizovati pokazuje da se ovom poslu pristupilo suprotno elementima stručnosti, znanja, propisa i ciljeva energetske politike. Ta postrojenja doneće mogu izazvati teške ekološke posledice za vodotokove na kojima se grade, mogu proizvoditi zanemarljivo male količine energije, u suprotnosti su sa zaštitom životne sredine i neskladu sa vitalnim nacionalnim interesima. Većina malih hidroelektrana se gradi baš na vodotokovima koje bi trebalo štiti, a nove cevi, brane i drugi objekti uništavaju sve oko sebe, riblji fond, šume,puteve,a često i kuće lokalnih stanovnika.
Argumenti koji su se mogli čuti potkrepljeni su analizama rađenim u zemljama EU, pre svega u Austriji, Nemačkoj, Italiji i Francuskoj. U tim zemljama, sagrađeno je nekoliko desetina hiljada malih hidroelektrana - dok nisu uočene posledice po prirodu i okolinu. Nema zasad zvaničnih podataka o preduzetim merama ali se uskoro očekuju.
Ideje su preuzete iz EU i na prvi pogled su izgledale razumno. Da bi se zaštitila životna sredina, trebalo je smanjiti zagađenja, a jedan od načina je proizvodnja energije iz obnovljivih izvora koji ne zagađuju, ili su zagađenja drastično manja. Za zemlje EU propisano je da, do 2020, 27 posto potrošene električne energije potiče iz obnovljivih izvora. Pošto je datum veoma blizu, sve je jasnije da cilj neće biti postignut - prema za sada dostupnim podacima samo dve evropske zemlje će postići zacrtani cilj. Ostale su godinama pregovarale i smanjile svoje obaveze jer se ispostavilo da nije bilo moguće, u tako kratkom roku, temeljno izmeniti proizvodnju, odnosno potrošnju energije.
Srbija nema vode za MHE
Veljko Dimitrijević, izvršni direktor za uređenje, korišćenje i zaštitu voda u JVP "Srbijavode" kaže da u Srbiji nema dovoljno vode za planiranu izgradnju MHE, kao i da energija koju one proizvedu na godišnjem nivou iznosi čak i manje od jednog procenta ukupne energije.
- MHE se u Srbiji grade već 120 godina, imale su svoju svrhu ali nikada nisu izazivale ovakve probleme i dileme kao danas.
On je izneo podatak da je prva MHE u Srbiji sagrađena 1900. godine na Đetinji, kod Užica, da je do Prvog svetskog rata sagrađeno njih pet, te da je grad Niš prvi put osvetljen upravo pomoću energije iz male hidroelektrane.
Dimitrijević je dodao da je gradnja MHE, do devedesetih godina, bila očekivana, a da je pomama za njima nastala 2014, kada je donet Zakon o energetici. Tada je Srbija prihvatila obavezu da, za dve godine, postigne da 27 odsto potrošene električne energije bude iz obnovljivih izvora i 10 odsto iz bio dizela u saobraćaju.
Samo van zaštićenih zona
Da su MHE sporne, naveo je i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan. On je podvukao da je njegov stav, kao i stav ministarstva, da su MHE štetne, da mogu da se grade samo van zaštićenih oblasti i to na određen način, i da njihova gradnja mora da podležu oštroj kontroli.
- Nije dobro da se MHE nalaze u zaštićenim dobrima, ali nisam protiv da se grade na drugim mestima. Preduslov je da budu izgrađene po standardima koji važe u svetu, što znači da nije dozvoljeno da cevi budu posađene u korito reke - istakao je ministar.
U daljem izlaganju ministar zaštite životne sredine izjavio je i to da "nije fan bajke o održivom razvoju".
Budućnost zavisi od jednog pokoljenja
Akademik Marko Anđelković, predsednik Akademijinog odbora "Čovek i životna sredina", naveo je da nas savremena tehnologija dovodi u situaciju da veoma lako posežemo ka merama kojima možemo da uništimo sve što nam je dragoceno.
- Od odluka jednog jedinog pokoljenja zavisi budućnost homo sapiensa - smatra akademik Anđelković.
On je napomenuo i da su naše želje i potrebe, kao i načini na koji ih sprovodimo, u suprotnosti sa održivim razvojem, koji je društveno prihvatljiv, a koji ministar naziva bajkom. Održivi razvoj je ideja vodilja - istakao je Anđelković.
Oko stotinu MHE u gradnji
Prema podacima koje je Trivan izneo, u Srbiji se trenutno gradi, ili je u nekom procesu, oko 100 mini hidroelektrana, i da je već toliko izgrađeno.
- Pitanje onih investitora koji su već dobili dozvole za MHE trebalo bi rešiti tako što bi im trebalo dodeliti druge lokacije, koje nisu zaštićena dobra. Kod izvesnog broja vlasnika MHE postoji spremnost da se stvari promene - rekao je Trivan.
Dodao je da Ministarstvo već duže vreme radi na izmenama Zakona o gradnji mini hidroelektrana kojima će se zabraniti njihova izgradnja u zaštićenim područjima.
- Velike promene zahtevaju dramatičnu promenu stava u društvu. Bilo je potrebno vreme da se iznesu svi argumenti za ili protiv MHE i da sve bude utemeljeno na činjenicama. Mislim da ulazimo u period kada bismo mogli da predložimo izmenu zakona - naveo je Trivan.
Problem su i dugački cevovodi
Član Akademije inženjerskih nauka Srbije, Branislav Đorđević naveo je da MHE mogu da budu korisne i da se uklapaju u okruženje, ali da su problematične one sa dugačkim cevovodnim derivacijama.
- Njima se ukidaju čitavi kilometri vodenih tokova tako što se "strpaju" u cevovode, sa malim biološkim protokom - naveo je Đorđević.
Predložio je da se grade pribanske i kanalske MHE koje ne štete ekosistemu, ne umanjuje bilošku raznovrsnost i predstavljaju obnovljiv i ekološki čist izvor energije.
- Primer izvanrednog rešenja je MHE u kanjonu Rače, u blizini manastira Rača. Tamo su monasi, zajedno sa meštanina, kanalom doveli vodu iz Rače do male hidroelektrane koja prerađuje vodu i odvodnim kanalom stiže do ribnjaka - rekao je Đorđević novinarima.
Svaka intervencija dramatična za živi svet
Ministar Trivan je upozorio da se MHE uglavnom grade na manjim rečnim tokovima, zapravo potocima i rečicama, "koji su hipersenzitivni" i da je svaka intervencija dramatična za živi svet koji je nastanjen u tim područjima.
- Izgradnju minihidroelektrana (MHE) treba dozvoliti samo van zaštićenih područja i po svetskim standardima koja najstrože zabranjuju postavljanje cevi u rečna korita - smatra on, te je izrazio nadu da će do kraja godine biti usvojene izmene zakona o izgradnji MHE u Srbiji.
Trivan je novinarima, pre početka simpozijuma, ponovio da Ministarstvo već dve godine upozorava da MHE, zbog načina na koji su građene, nanose ogromnu štetu zaštićenim dobrima, menjaju uslove životne sredine i remete biološku ravnotežu.
Upitan: da li u vladi postoji saglasnost oko tog pitanja, Trivan je napomenuo da "imamo jednu prirodu" i ocenio da MHE ne doprinose našem energetskom sistemu, a da na razne načine čine štetu. Trivan dodao i da treba razmotriti gradnju derivacionih minihidroelektrana ili pribranskih koje bi, kako kaže, bile korisne u pojedinim delovima Srbije.
Na pitanje: da li je bilo pritisaka da se taj zakon ne menja, ministar je rekao da nije bilo direktnih pritisaka, osim pojedinih izjava i tekstova u medijima koje, kako kaže, "ne doživljava kao pritisak već ko borbu mišljenja i borbu za interese".
Na kraju rasprave organizatori skupa su najavili da će rezultate i zaključke sa simpozijuma pretočiti u knjigu i time dokumentovati stav struke o ovoj temi.
Jovan Vlašković
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
