TEMA BROJA

Oliver Klajn

Snovi i spavanje na istoku

U potrazi za mirnim snom

U 4. veku p.n..e živeo je u Kini stvaralac jednog  od najvažnijih spisa taoizma Čuang Ce. Njegovo delo se zvalo isto kao i on. Nije sigurno da li je Čuang Ce sam napisao istoimeni drevni tekst ili samo jedan deo. Odatle potiče priča  o tome kako Čuang Ce sanja da je postao leptir. Tokom leta, u snu, nije bio svestan da je čovek. Kada se probudio, nije znao da li je on  Čuang Ce koji sanja da je leptir ili obrnuto. Na osnovu toga je nastao Čuang Ce paradoks: pojedinac ne može biti siguran da li sanja i da li se na osnovu čula mogu u potpunosti razlikovati budno stanje i san.

U Hongkongu je, pre devet godina, sprovedeno istraživanje među sredovečnim Kinezima o noćnim morama. Ispitano je 8.558 ljudi, prosečne starosti od 41 godinu. Oko pet procenata ispitanika imalo je košmare bar jedanput nedeljno. Utvrđena je veza sa drugim simptomima poput nesanice, povremenim prestankom disanja za vreme spavanja i problemima koje pokreće nedovoljno kvalitetan san. Ustanovljeno je da je, kod osoba sa čestim noćnim morama, čak šest puta veća verovatnoća da duševno obole. Posebno su učestali afektivni poremećaji.
Uticaj na kvalitet sna imaju i socio-demografski i socio-ekonomski faktori, kao što su starosno doba i lični prihodi. Istraživanje u Hongkongu koje se sastojalo iz dve faze deo je šireg projekta proučavanja problema spavanja u kineskim porodicama te administrativne oblasti. U prvoj fazi, praćeni su košmari u širokim narodnim masama. U sledećoj fazi se nastojalo da se utvrdi rizik nastanka psihičkih poremećaja i ispita veza učestalih noćnih mora i ličnih osobina pojedinca.

Suva usta, hrkanje...

Većina ranijih studija ovog tipa u svetu pratila je zdrave studente ili pacijente na klinikama koji  pate od noćnih mora. U okviru šireg ispitivanja teškoća pri spavanju, poslan je koverat sa upitnikom i pozivnim pismom učenicima i roditeljima. U 13 nasumično odabranih osnovnih škola, predmet istraživanja bili su roditelji 9.172 deteta i đaci sa izmenjenim navikama pri spavanju. Budući da je bio neophodan pristanak učesnika, na upitnike je odgovorilo oko 70 % dece i 68 % roditelja, pri čemu je u ovom svojevrsnom anketiranju učestvovalo nešto više majki nego očeva. Obuhvaćeno je 14 tema koje se tiču problematike spavanja, uključujući prerano buđenje, teškoće pri započinjanju i održavanju sna, nemiran san, košmari, suva usta, jutarnje glavobolje, hrkanje i umor tokom dana.

Učesnici su odgovarali o svojim iskustvima sa poremećajima u spavanju u godini koja je prethodila istraživanju. Intenzitet teškoća je izražavan skalom od 0 do 4, pri čemu je 0 značila da nije bilo problema, a 4 da su se više od triput nedeljno javljale razne poteškoće u snu.  Pojedincima su postavljana i pitanja o konzumiranju čaja, kafe, alkohola, lekova, pušenju. U drugoj fazi su nasumično izdvojene tri grupe spavača, u zavisnosti od dužine sna. Smatra se da je 8-9 časova normalna dužina sna. Sve manje i više od toga smatrano je za krajnost. Uzet je u obzir niz drugih činilaca i kliničkih ispitivanja. Primenjen je Spirmanov koeficijent uzajamnog odnosa, nazvan po engleskom psihologu koji ukazuje na statističku zavisnost rangiranja dve promenljive. Sve to da bi se istražila veza između noćnih mora sa simptomima vezanim za spavanje i sociodemografskim faktorima.
Utvrđeno je da su košmari učestaliji kod žena i da se nešto mlađi spavači češće suočavaju sa ovim problemom od onih kod kojih se ređe javljaju loši snovi. U drugoj fazi učestvovali su nešto mlađi ljudi. Na tom stadijumu ispitane su 252 osobe. Koeficijent uzajamnog odnosa noćnih mora i nesanice je bio daleko veći nego odnos košmara sa simptomima nepravilnog disanja u snu. Ispitivanje nije obuhvatilo osobe sa psihijatrijskim dijagnozama.

Niži indeks - zdraviji san

Hunan je jedna od provincija na jugu Kine. Iako dosad nisu temeljno sagledane navike pri spavanju na nivou čitave države, u Hunanu je sprovedeno značajno istraživanje koje je obuhvatilo i seosko i gradsko stanovništvo.
Picburški indeks kvaliteta sna se najviše koristi u anketama ovog tipa jer omogućava sveobuhvatne rezultate. U Kini postoji hukou sistem registrovanja domaćinstava čiji su koreni u davnoj prošlosti ove zemlje. Ovaj sistem uključuje beleženje svega što je značajno za određenu porodicu, poput rođenja, razvoda i selidbi. Od toga u velikoj meri zavisi društveni status pojedinaca jer favorizuje gradske u odnosu na ruralne stanovnike. Sistem ima veliki uticaj na kvalitet spavanja ljudi u Kini. Mesto stanovanja se pokazalo kao važan faktor jer sobom može da nosi niz olakšica.
Ispitivanje sna u Hunanu prevashodno je težilo da utvrdi uticaj lokacije i polnih razlika na san ili nesanicu. U obzir su uzeti i drugi  činioci, kao što su: bračni status, pušenje i konzimiranje alkohola, nivo obrazovanja. Anketirano je nešto manje od 27.000 ljudi. Muškaraca je bilo skoro 1.700 više nego žena. Pripadnici jačeg pola su, prosečno, imali viši nivo obrazovanaja i prihode, veći indeks telesne mase, a bilo ih je više zaposlenih i oženjenih. Prosečna starost ispitanika bila je 38godina, pri čemu su dosta stariji bili oni koji su sa sela.

Vreme koje je potrebno da se pređe iz budnosti u san u proseku je iznosilo 21 minut dok je prosečna dužina spavanja bila oko 7,5 sati. Što se tiče nesanice, kod žena je bila veća za nijansu i iznosila je 27 % učesnika.
Picburški indeks kvaliteta sna meri se od 0 do 21. Što je niži, san je zdraviji. U Hunanu je bio osetno veći kod žena. Takođe, bio je veći kod seoskog življa u poređenju sa urbanom populacijom. Slični rezultati važe za nesanicu koju, pored života na selu, podstiču starost, pušenje i opijanje. Više izražena kod neženja i obrazovanijih ljudi.
U okviru Univerziteta u Pekingu, deluje Šesta bolnica. Imaju centar za proučavanje spavanja. Pošto je broj pacijenata sa poremećajima u snu u stalnom porastu, znatno je veći broj bolesnika pa su i liste čekanja sve duže. Procenjuje se da čak 30 % stanovništa ima teškoće sa spavanjem dok trećinu tog procenta more česte nesanice.

Kinesko društvo za istraživanje spavanja je, pre oko godinu dana, sprovelo internet anketu među 2.000 ljudi, od 18 do 50 godina, u 10 velikih gradova. Čak 56 % ispitanika je odgovorilo da je spavalo loše.
Uočena je i povećana zastupljenost nesanice kod ljudi koji se bave informacionim tehnologijama. Zabrinjava podatak da su preko 60 % anketiranih i mlađih od 30 godina odgovorili da imaju muke sa spavanjem. Kao razloge naveli su da imaju emotivne probleme, da ne podnose zagađenje i buku - određena su oboljevali zbog preterane upotrebe mobilnih telefona tokom noći! Najveće smetnje vide u previše lakom snu, intenzivnin snovima i  dnevnom umoru. Na nivou cele države, trista miliona ljudi ima poremećaj sna. Pri tom se konstantno beleži rast.
Među pacijentima Šeste bolnice najviše je žena i starijih od 45 godina. Nesanica se najčešće leči kognitivnom terapijom koja podrazumeva disciplinu po pitanju vremena leganja i ustajanja i izbegavanje spavanja tokom dana. Na teritoriji Kine, oko 220 bolnica ima posebna odeljenja za poremećaje sna.

Dremka u kafićima

Fitnes narukvice su naprave koje mere pređeni broj kilometara, otkucaje srca, unos kalorija. Neke od njih su u stanju da izmere kvalitet spavanja. Jedno prošlogodišnje istraživanje o uticaju tih sprava, sprovedeno u 28 država sveta, pokazalo je da ljudi u Japanu spavaju svega 6 sati i 35 minuta za noć, što je 45 minuta manje od međunarodnog proseka. Od svih tretiranih zemalja Japan je na poslednjem mestu po dužini spavanja za oba pola. Uprkos iscrpljenosti i širom sveta poznatom dugotrajnom radnom vremenu, po naučnim saznanjima, stanovnici Zemlje izlazećeg sunca kasnije ležu od većine drugih naroda u svetu. Jedino zaostaju kada je reč o kasnom leganju za Kinom, Brazilom i Španijom. Međutim, mana ovog istraživanja bila je u tome što su u njemu učestvovali vlasnici fitnes narukvica, uglavnom ljudi koji drže do fizičke spreme i zdravlja.

Spavanje kao deo tradicije

I trajanje spavanja opada. Stručnjaci za spavanje sa tokijskog Nipon univerziteta procenjuju godišnju štetu izazvanu umorom nameštenika na 3,5 biliona jena, što je skoro 28 milijardi evra. Uz slabiji učinak, idu brojne nesreće, a stopa samoubistava u Japanu je u bila u stalnom porastu do 2004. godine kada je bila na vrhuncu. Tek 2014. pala je ispod 30 000. Veruje sa da to u ima veze sa spavanjem.
Za to je, po stručnjacima u Japanu, odgovoran prednji deo mozga pošto su, zbog nespavanja,  sputani sabrano držanje ljudi, donošenje odluka, pamćenje i emocije. Mogu da nastanu i razne fobije i noćne more ako, zbog lošeg sna, neuroni postanu hiperaktivni.
Juki Macumoto, profesor medicine na Kurumu univerzitetu, na ostrvu Kjušu, razvio je složeni metod posmatranja spavanja i promena koje nastaju u vezi sa tim. Njegova skala omogućava individualni pristup problematici. Drugi tamošnji stručnjak, Makoto Učijama smatra da njegovi sunarodnici spavaju sasvim dovoljno jer bi, u suprotnom, bili izloženi povećanom riziku od nastanka dijabetesa i povišenog krvnog pritiska. On osporava rezultate istraživanja svojih kolega iz Evrope i SAD smatrajući da je spavanje u vozu deo japanske tradicije i da se tu ljudi osećaju bezbedno i zaštićeno. On je istraživao je moždane talase 4.000 ispitanika tokom sna i došao do zaključka da je mladima spavanje potrebnije nego starijima od 65 godina, kojima je dovoljno 6 sati. Za razliku od Kine, u Japanu znatno manje ljudi pati od nesanice. Svega 21 posto.

Oliver Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"