MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA

»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 87
Planeta Br 87
Godina XVI
Novembar - Decembar 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

IT

 

Dr Milan Gnjatović,
docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

Ko vas poznaje bolje od vas

Baš ništa da se sakrije!

Čitav spektar različitih korisničkih usluga zasnovanih na informacionim tehnologijama ima jedan zajednički sadržalac - ne mogu da se koriste anonimno. Uobičajena cenakorišćenja ovih usluga je - vaša privatnost.

ITIz mnoštva primera, izabraćemo jedan bizarni. U martu 2012, Bredli Vojtek (Bradley Voytek), naučnik zaposlen u “Uberu“, došao je na ideju da bi bilo zabavno da objavi rezultate analize podataka o korisnicima „Ubera“ kojom detektuje one koji su imali tzv. veze na jednu noć. Iz „Uberove“ baze podataka je izdvojio korisnike koji su zadovoljili sledeći obrazac: naručili su vožnju u vremenskomintervalu između 10 časova uveče i 4 časa ujutru (petkom ili subotom), a 4-6 sati kasnije još jednu, na mestu koje se nalazi u krugu od 160 m (tj. desetina milje) od mesta na kom su završili prethodnu vožnju. Analizom je utvrdio da stanovnici Bostona imaju pet puta više veza na jednu noć od stanovnika Njujorka, da broj veza na jednu noć opada oko Dana zaljubljenih ali raste oko termina za povraćaj poreza, itd. Iz nekog razloga je posmatrao i broj ovakvih veza na svoj rođendan. Za Vojteka su, kako sam kaže, ovi šabloni fascinantni. Ali ova priča je fascinantna iz drugih razloga.

Moć metapodataka

Osim što je predložio svoju konceptualizaciju pojma veze na jednu noć, teško je reći šta je motivisalo Vojteka da sprovede ovu analizu i objavi njene rezultate. Možda je imao nameru da se na duhovit način kritički osvrne na moralno posrnuće savremenog društva? A možda je potreba za ovom analizom proizašla iz kombinacije dosade na poslu i lošeg ukusa? Šta god bio uzrok, Vojtek je demonstrirao da nije svestan odgovornosti naučnika koji ima pristup privatnim podacima korisnika. Ako vam se čini da sve ovo i nije tako strašno, grešite. Objašnjenje sledi.
Ispostavilo se da Uberova praksa obrade podataka nije predstavljala izuzetak, već pravilo. Već sledeće godine, 2013, Edvard Snouden (Edward Snowden) je javno predočio ono što je trebalo i sami da znamo, ili makar pretpostavimo - da su naši privatni podaci izloženi, da se sakupljaju i obrađuju. Između ostalog, Snouden je ukazao na praksu analize metapodataka koju sprovodi Američka služba za nacionalnu bezbednost (NSA). Termin „metapodaci“ se ovde odnosi na podatke koji ne otkrivaju sadržaj komunikacije između korisnika već podatke o tome ko koga zove, ko kome šalje i-mejl ili poruku, kada se komunikacija odvijala, gde su se u tom trenutku korisnici usluge nalazili, itd. Slično kao što je Vojtek analizirao podatke o tome gde i kada su korisnici započeli i završili vožnju.

Sramotna predvidljivostIT

Međutim, za razliku od Vojteka, Snoudenovo svedočanstvo o ovoj praksi nije moglo da se objasni viškom slobodnog vremena ili nedostatkom dobrog ukusa. U odgovoru na reakciju javnosti, zvaničnici su uglavnom tvrdili da je sakupljanje metapodataka bezopasno i da ne treba da nas brine, jer metapodaci ne uključuju sadržaj komunikacije. Ovakav zaključak je, nažalost, netačan. Metapodaci zaista nose informaciju o vama, a pošto su strukturirani (za razliku od sadržaja komunikacije), njihova obrada je relativno laka.
Da bi to pokazao, Džonatan Mejer (Jonathan Mayer), sa Univerziteta Stenford, sproveo je empirijsko istraživanje na grupi dobrovoljnih subjekata koji su mu dozvolili pristup svojim telefonskim metapodacima u periodu od nekoliko meseci. Rezultati demonstriraju da je, na osnovu metapodataka i javno dostupnih izvora, poput Jelpa (Yelp), Gugl-plejsisa (Google Places) i Fejsbuka (Facebook), moguće otkriti osetljive informacije o korisniku, poput zdravstvenog stanja, sprovedenih medicinskih zahvata, posedovanja oružja, uživanja tzv. lakih opijata i sl.
Treba imati na umu da je ove rezultate ostvarila grupa od samo nekoliko akademskih istraživača, sa malim budžetom. Sasvim je opravdano pretpostaviti da bi profesionalne službe bile još efikasnije, o čemu govore i izjave nekih bivših zvaničnika koji su imali priliku da steknu insajderski uvid. Stjuart Bejker (Stewart Baker), bivši generalni zastupnik NSA, je izjavio: „Metapodaci nam govore apsolutno sve o nečijem životu.
Ukoliko imate dovoljno metapodataka, ne treba vam stvarno sadržaj [...] nekako je sramotno koliko smo predvidljivi kao ljudska bića“. Majkl Hejden (Michael Hayden), bivši direktor organizacija NSA i CIA, je još jasniji: „Ubijamo ljude na osnovu metapodataka“.

Zakonska regulativa

Praksa sakupljanja i obrade metapodataka nije ograničena na SAD. Tadašnje stanje stvari u Evropskoj uniji u odnosu na ovo pitanje nije bilo bitno drugačije. Direktivnom 2006/24/EZ Evropskog parlamenta i Veća Evropske unije, iz 2006, svim telefonskim kompanijama i Internet-provajderima u Evropskoj uniji nametnuta je obaveza zadržavanja metapodataka o komunikacijama korisnika. Ova direktiva je predviđala da se metapodaci čuvaju u periodu ne kraćem od šest meseci.
Kako to izgleda u praksi? Malte Špic (Malte Spitz), advokat i nemački političar iz stranke Zelenih, je tek posle podnošenja tužbe dobio od „Dojče Telekoma“ (Deutsche Telekom) izveštaj sa 35.830 unosa o svojim komunikacijama u okviru mobilne telefonije u periodu od šest meseci. U proseku, podaci o njemu su beleženi na svakih 7-8 minuta. Špic je izabrao ubedljiv način da objasni problem koji proizlazi iz prikupljanja ovih podataka. Podatke je ustupio sajtu „Cajt Onlajn“ (Zeit Online), a oni su te podatke kombinovali sa drugim javno dostupnim podacima o Špicu, poput sadržaja tviter-komentara, blogova i veb-sajtova. Sad na sajtu „Cajt Onlajn“ možete na digitalnoj mapi da pratite Špicovo kretanje, sa pratećim komentarima o njegovim aktivnostima u periodu od šest meseci. 
U međuvremenu, Ustavni sud u Nemačkoj proglasio je ovu direktivu neustavnom. A izgleda i da je u Evropskoj uniji sazrela svest o potrebi za dodatnom zaštitom privatnosti građana. Opšta regulativa Evropske unije o zaštiti podataka (General Data Protection Regulation), koja je u maju 2018. stupila na snagu (o čemu smo blagovremeno pisali u „Planeti“), predstavlja korak u tom smeru, iako vreme tek treba da pokaže njen stvarni učinak. U ciničnom svetu, nije isplativo biti optimista.

Kuda dalje?

Ostaje da vidimo da li smo kao društvo postali imuni na uvide koje nam pružaju ljudi poput Snoudena i Špica. I da li ćemo vremenom odustati od prava na privatnost. A tekst ćemo završiti sarkastično, kao što smo ga i započeli. Ono što sledi je deo transkripta reklame za Poštu Srbije iz 2012:
"Znamo vas od kad ste se rodili, kad su vam slali novac na more, i pakete u vojsku [...] Znamo kad ste se oženili, kad ste dobili na nagradnoj igri, i kad smo vam doneli prvu penziju [...] Znamo da ste stalno na skajpu, da je ona u Americi, da volite Diskaveri [...] da je lakše platiti preko neta [...] Znamo da je bolje sa karticama [...] Ko vas poznaje bolje od nas? Pošta Srbije."
Eto, ne možete da kažete da niste bili blagovremeno upozoreni.

IT

 

Dr Milan Gnjatović, docent
na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 119
Planeta Br 119
Godina XXI
Septembar - Oktobar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA