GEOLOGIJA

Dubravka Marić
Autor fotografija: Danko Taboroši

Atoli

Ostrvca koja daruju korali

Koralni grebeni predstavljaju najveće prirodne strukture na Zemlji i pokrivaju više od 600.000 km2. Formiraju ih korali - male životinje (obično manje od 1cm) koje grade spoljne skelete od krečnjaka kako bi zaštitili svoja mekana i osetljiva tela. Korali gotovo nikada ne žive kao samostalne jedinke, već formiraju zajednice koje broje i po nekoliko miliona jedinki. Kada neki koral ugine, njegov skelet ostaje kao tvrda podloga gde potom može da raste novi koral. Vremenom, taloženje ovih slojeva stvara koralne grebene. Na taj način te sičušne životinje stvaraju ogromne strukture.

''Koralni grebeni se javljaju gde god mogu da žive korali, a to su mesta na kojima je morska voda relativno čista, plitka i topla. Razlog zašto voda mora biti čista i plitka je što većina korala sadrži alge s kojima su u simbiozi i bez kojih ne mogu da prežive. Te alge ne bi mogle da vrše neophodnu fotosintezu ako do njih ne bi dopiralo dovoljno sunčevog svetla, a u previše mutnoj ili dubokoj vodi bilo bi upravo tako. Razlog zašto je potrebno da voda bude topla je što se krečnjački skelet teže pravi i održava u hladnoj vodi, koja je ujedno i kiselija pošto sadrži više rastvorenog ugljen-dioksida. Zbog toga su najpogodnija staništa za korale tropske obale'', kaže geolog prof. dr Danko Taboroši, koji za vladu Republike Maršalska ostrva vodi projekat mapiranja koralnih grebena i ostrva.
Tihi okean je prepun koralnih grebena. Veliki naučnik Čarls Darvin je bio veoma iznenađen kada ih je ugledao usred okeana, daleko od obala kontinenata, i to na mestima gde je okolno morsko dno duboko nekoliko kilometara. Znao je da korali, koji su adaptirani na plitku, toplu i svetlošću obasjanu vodu, nikada ne bi mogli da izrastu iz velikih, hladnih i mračnih dubina. Da bi rešio tu zagonetku, Darvinu je pomogla jedna veoma neobična osobina koralnih grebena koji se nalaze usred okeana. Za razliku od 'normalnih' koralnih grebena, čiji je oblik linearan (zato što se se prosto protežu duž obala), ovi 'neobični' grebeni usred okeana su prstenasti. Ti prstenovi mogu biti raznih oblika i veličina, od nekoliko stotina metara do preko stotinu kilometara u prečniku, i uvek su zatvoreni. Zbog svog neobičnog oblika, ovi koralni grebeni su dobili posebno ime: koralni atoli.

Na vrhu vulkanske planine

''Darvin je 1837. godine, mnogo pre nego što je otkrivena teorija tektonike koja bi mu znatno olakšala posao, smislio model nastanka atola, koji je potvrđen direktnim geološkim istraživanjima tek 1952. Prema njemu, korali ne mogu da počnu da rastu sa predubokog okeanskog dna pa se mora pretpostaviti da su na svim mestima na kojima sada postoje koralni atoli nekada postojala ostrva vulkanskog porekla. Korali su rasli i razvijali se u plitkoj vodi oko takvih ostrva tokom miliona godina. Za to vreme, ostrvo oko kog rastu korali se menja, i to ne samo tako što se smanjuje erozijom, već i time što polako tone, spušta se u odnosu na nivo mora. To se događa jer ta ogromna vulkanska planina koja se izdigla sa okeanskog dna putem mnogobrojnih erupcija, i narasla dovoljno da postane ostrvo - ima ogromnu težinu. Ostrvo svojom težinom pritiska Zemljinu koru na dnu okeana. I dok se kora ugiba nadole, pa ostrvo polako tone i postepeno nestaje u okeanskim dubinama, korali koji žive oko njega njega neprekidno rastu.

Prolaze milioni godina i bivše ostrvo je već veoma duboko pod vodom, ali koralni grebeni i dalje sežu do plitke vode, iako im podloga stalno 'izmiče ispod nogu'.  To je moguće zato što je njihov najviši sloj uvek živ i neprestano raste u visinu, kako bi se održao u plitkoj vodi, tik uz nivo mora gde su najpovoljniji uslovi za život. Tako se koralni greben, koji je započeo kao pojas u plitkoj vodi oko ostrva, pretvara u prsten bez ostrva u centru. Postao je atol, a mesto na kom se nekada nalazilo ostrvo, ispunjeno je morskom vodom i naziva se laguna. Obično u prstenu atola postoje kanali kroz koje, pod uticajem morskih struja, plime i oseke, stalno cirkuliše voda i koji povezuju lagunu sa otvorenim morem. Spoljašnji obod prstena stalno izdržava udare vetrova i talasa sa otvorenog mora, a laguna ostaje zaštićena i relativno mirna. Ovo je dinamičan sistem u ravnoteži: korali stalno rastu, a olujni talasi i mnogobrojni živi organizmi, poput riba i morskih beskičmenjaka koji se hrane koralima, uporno im lome i uništavaju skelete. Taj proces proizvodi dosta sedimenata, peska, šljunka i kamenja koji nisu ništa drugo nego skeleti korala izlomljeni u fragmente raznih veličina'', objašnjava profesor Taboroši.

Poslednji na rodnom tlu

Danas su atoli dom mnogih ljudi, pa se i čitave države kao što su Maršalska ostrva sastoje samo od atola. Kako je to moguće ako su prvobitna ostrva u potpunosti nestala? Odakle sad tu kopno?
''Iako tih prvobitnih ostrva vulkanskog porekla više nema, na mnogo mesta na atolima, talasi i morske struje nagomilavaju sedimente nastale od izlomljenih fragmenta koralnih skeleta. Kada nastane dovoljno velika gomila, ona proviri iznad nivoa mora.
Pre ili kasnije, vetar, more ili ptice donesu semenje i razvije se vegetacija čije korenje stabilizuje tu gomilu peska i kamenja, pa tako nastaje ostrvce. Ono se nikada ne uzdigne više od nekoliko metara iznad nivoa mora jer može da naraste u visinu samo onoliko koliko talasi mogu da nabacaju peska i kamenja, ali zato može da bude veoma dugačko i da se prostire nekoliko kilometara ili desetina kilometara, obodom atolovog prstena.
Na žalost, promene nivoa mora nisu uvek relativne. Nivo mora se ne uzdiže samo zato što se morsko dno spušta pod težinom nekog ostrva. Promene nivoa su i globalne, izazvane čitavim nizom razloga, od kojih je najočigledniji dodavanje vode u okean. Kada se zbog globalnog zagrevanja tope polarne kape i lednici na kopnu, voda otiče u more i povećava njegovu zapreminu, a time i njegov nivo. Samo po sebi to nije nista loše za korale, pošto oni uvek rastu i prate nivo mora. Međutim, to neće biti tako ako je uzdizanje mora previše brzo, kao što je to slučaj sa današnjim globalnim zagrevanjem pod dejstvom ljudskog faktora, pa još propraćeno raznim drugim negativnim pojavama po korale: od zagađenja, ostećenja ekosistema, pa do povećanja kiselosti vode zbog sve više ugljen-dioksida u atmosferi. Pod sadašnjim okolnostima, korali teško da mogu da prate nivo mora, pa će ostrvca na atolima biti poplavljena i uništena. Tragično je da stanovnici atola danas možda doživljavaju da njihova poslednja generacija živi na rodnom tlu, koje su im svojim skeletima podarili korali'', upozorava prof. dr Danko Taboroši.

Dubravka Marić
Autor fotografija: Danko Taboroši

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"