ARHEOLOGIJA

I.J.

Otkriveni ostaci hleba proizvedenog pre četrnaest hiljada godina

Kulinarstvo u praistoriji

Ekipa istraživača sa Univerziteta Kopenhagena, Univerzitetskog koledža Londona i Kembridža analizirali su ugljenisane ostatke hrane stare 14400 godina s mesta okupljanja lovaca iz doba natufijske kulture. Mesto je poznato pod nazivom Šubajka 1 i nalazi se u Crnoj pustinji, u severoistočnom Jordanu. Rezultati koji su nedavno objavljeni u časopisu “Proceedings” Nacionalne akademije nauka SAD (poznat kao PNAS) predstavljaju najstariji empirijski dokaz proizvodnje hleba.

Arheobotaničar Amaia Aranz Otegui, prvi autor istraživanja sa Univerziteta Kopenhagena, naveo je da je prisustvo mnoštva ostataka ugljenisane hrane na ognjištima u mestu Šubajka 1 izuzetno otkriće i da je to pružilo šansu da se zna više o kulinarskim sposobnostima naših predaka koji su živeli pre 14 hiljada godina. U studiji su analizirana 24 uzorka. Oni pokazuju da je naš divlji predak pripitomio žitarice kao što su ječam, jednozrna pšenica i ovas. Pre kuvanja, žitarice su bile samlevene, prosejane i dobro promešane. Ostaci su veoma slični beskvasnom domaćem hlebu, čiji su ostaci pronađeni u nekoliko neolitskih i rimskih arheoloških nalazišta u Evropi i Turskoj. Stoga se danas zna da su se proizvodi poput hleba proizvodili mnogo pre razvoja stočarstva. Sledeći korak je procena da li su proizvodnja i potrošnja hleba uticale na pojavu uzgoja biljaka i pripitomljavanje vrsta.

Tobajas Rihter sa Univerziteta Kopenhagena, koji je vodio iskopavanja u Šubajki 1 u Jordanu, objasnio je da su natufijski lovci naročito zanimljivi naučnicima jer su živeli u tranzitnom periodu, onda kada su ljudi postajali manje fizički aktivni i kada je njihova ishrana počela da se menja. Sečiva u obliku srpa od kremena i kamene alatke za obrađivanje zemlje pronađene u njihovim bivšim prebivalištima u Levantu dugo su navodili arheologe na pretpostavke da su ljudi počeli da eksploatišu biljke na različit i možda efikasniji način. Međutim, domaći hleb pronađen u mestu Šubajka 1 najstariji je dokaz proivodnje hleba do sada poznat. Ti tragovi jasno ukazuju da je pečenje hleba stupilo na scenu pre uzgoja plodova. I zaista, sasvim je moguće da je prva proizvodnja hleba, zasnovana na divljim žitaricama, zahtevala previše vremena i da je upravo to bio ključni motiv dolaska poljoprivredne revolucije, gde su se pripitomljavanjem dobijali mnogo bolji izvori hrane.
Pravljenje hleba obuhvata teške fizičke poslove poput ljuštenja, mlevenja žitarica, mešenja i pečenja. Sama činjenica da su naši preci pravili hleb pre bavljenja stočarstvom govori o tome koliko je ta namirnica njima bila važna. A želja da se uznapreduje u proizvodnji ove specijalne hrane najverovatnije je doprinela odluci da se uzgajaju žitarice.
Profesor Dorijan Fuler (UCL Institut za arheologiju, SAD) ističe da su sve ove informacije zasnovane na novom metodološkom razvoju visokog stepena uvećanja koji nam omogućava da identifikujemo ostatke hleba od veoma sitnih ugljenisanih delića.

I.J.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"