MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 84
Planeta Br 84
Godina XV
Maj - Jun 2018.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 120
Nov. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

O.Klajn

Život u budućnosti

22. vek u Aziji

Pamet na okovratniku

U Indiji radi ustanova koja nosi naziv „Niti ajog“. Označava Nacionalnu instituciju za transformisanje Indije. Iza ovog trusta mozgova stoje vlasti u Nju Delhiju. Deluje tri godine i posvećena je budućem razvoju te države u velikom broju oblasti. Njihova vizija seže do 22. veka.

TEMA BROJA Najpre se mora uzeti u obzir rast populacije u Indiji koji će u narednom stoleću dostići neslućene razmere. U skladu sa tim biće potrebno obezbediti ogromne količine vode i hrane, znatno povećanje proizvodnje energije, poboljšati zdravstvenu zaštitu... Mora se pritom voditi računa da se, prilikom ostvarenja ovih ciljeva, ne unište prirodni resursi ove zemlje u kojoj danas živi preko milijardu i trista miliona stanovnika a predviđa se rast do tri i po milijarde ljudi! Poseban problem predstavlja činjenica da se, u Indiji, na svakih 25 godina udvostuči broj starih ljudi, odnosno penzionera. Stoga će se u naredni vek ući ugledajući se na Japan koji ima slična iskustva sa starijom populacijom.
„Niti ajog“ će u velikoj meri raditi na tome da 22. vek obeleže obnovljivi izvori energije, naročito solarne kojom ova azijska država obiluje. Naglasak će  biti stavljen na razvoj „pametnih gradova“ sa kojima se postiže efikasnija upotreba energetskih i drugih izvora. Korišćenje fosilnih goriva biće svedeno na minimum.

Ceo svet iz svoga doma

TEMA BROJANeka od predviđanja Indijaca koja se odnose na izgled sveta i države u kojoj žive, kada bude proteklo više od osam decenija, mogu se naći u indijskoj štampi i saznati od tamošnjih naučnih krugova. Tako će, recimo, internet zameniti manje centralizovana mreža plurinet.Umesto rupije koja je danas novčana jedinica u Indiji, plaćaće se nizom regionalnih valuta pa čak i razmenom dobara. Rad bolnica i restorana će u velikoj meri počivati na robotima, koji će imati daleko širu primenu u domaćinstvima i industriji nego danas. Doći će do procvata nano-robotike koja je, u veku u kojem živimo, još uvek u početnom stadijumu razvoja. Rak će se lečiti zahvajući nano-medicini: sićušne mašine pronalaziće i uništavati obolele ćelije.
Bioskopi i restorani biće pravljeni ispod zemlje. Indija će biti daleko čistija nego danas jer će se promeniti svest ljudi.
Pošto se ozonski omotač tanji, ultraljubičasti zraci će lakše prodirati do zemlje i povećavaće se opasnost od oboljevanja kože. Zato se za 22. vek prognozira život u građevinama koje su otporne na ovaj vid zračenja. Gotovo svuda će biti postavljene kamere i maltene svaki deo sveta će moći da se posmatra iz udobnosti svoga doma.
Praviće se meso zasnovano na kulturi ćelija umesto ono od životnja jer će, zbog prevelikog broja zgrada, biti malo prostora za uzgoj životinja.
Mladalački izgled i funkcije moći će da se održe znatno duže i dosta će biti učinjeno da se proces starenja uspori.

 Promena mape

Kosmodromi će postojati u skoro svakoj indijskoj državi - kao što je danas sa aerodromima. Ljudi će se voziti robotizovanim električnim automobilima.
Čovečanstvo će pokušati da kontroliše klimu i nastojaće da pustinju pretvori u plodno zemljište. Nivo mora preti da potopi veći broj ostrvskih zemalja. Ova sudbina može lako snaći neka od indijskih ostrvskih teritorija kao što su Andamanska i Nikobarska ostrva. Mapa Indije stoga, u sledećem stoleću, može izgledati bitno drugačija. Formiraće se veštačka plutajuća ostrva da bi se spaslo ugroženo stanovništvo. Dolaziće do pojava ekstremnih temperatura - u rasponu od -50 do +80 stepeni!
Slično pojedinim vrstama guštera, medicina će omogućiti da ljudima ponovo izrastu izgubljeni organi, poput ruku i nogu. To bi dovelo do toga da više ne bude osoba sa invaliditetom. A banke DNK će učiniti da se spasu ugrožene životinjske i biljne vrste.
Čak postoje predviđanja da bi teorijski koncept spajanja dve udaljene tačke u prostoru ili vremenu mogao da se ostvari kao putovanje kroz vreme i prostor. Na to se nadovezuje mogućnost pojave vremeplova u 22. veku.
Najavaljuje se i razvoj informacionih sočiva koja bi prikupljala podatke sa interneta koji se odnose na detalje vezane za objekte koje čovek vidi.

TEMA BROJA

Zgrada za milion stanara

TEMA BROJA„Šimizu“ korporacija iz Japana planira da, do 22. veka, završi džinovsku piramidu u kojoj će živeti milion ljudi! Gradnja bi trebalo da počne 2030. godine. Očekuje se da će biti dvanaest puta viša od Keopsove piramide u Gizi a nalaziće se u Tokijskom zalivu. Planirana visina iznosiće 2004 m. Ova najveća  građevina u istoriji nosi naziv „Šimizu TRY 2004 megasiti piramida“. Sastojaće se od osam celina od kojih će prvi deo sadržavati stambene i poslovne objekte dok će drugi kompleksi biti posvećeni različitim potrebama ljudi.
Ogromnu piramidu činiće 204 manje piramide. Koristiće energiju sunca i vetra, zahvaljujući solarnim, odnosno fotonaponskim ćelijama, a i alge će poslužiti kao energetski izvor. Pored stanara, oko osamsto hiljada ljudi radiće u ovoj džinovskoj tvorevini. Konstrukcija će biti otporna na cunamije i zemljotrese budući da će u svom sastavu imati ugljenične nanocevi. Temelji će biti načinjeni od specijalnog betona i činiće ih 36 molova.
Tokom gradnje biće korišćeni roboti. Po svemu sudeći, Japanci će angažovati međunarodni tim stručnjaka. Za prevoz biće korišćeni liftovi koji se kreću dijagonalno, pokretni trotoari i posebna automatska vozila sa manjim brojem putnika. Veliki broj višespratnica oslanjaće se na potpornu strukturu piramide, i u gornjem i u donjem delu.

“Mašinsko” učenje

TEMA BROJAU okviru informatike postoji mašinsko učenje koje omogućava da se računari unaprede sa podacima - bez određenog programiranja. Ugledajući se na API za mašinsko učenje od „Gugla“, Japanci stvaraju malu napravu sa mikrofonom ELI, koja će se nositi na okovratniku. Povezana je sa aplikacijom u android-telefonu a beleži i analizira svakodnevne razgovore korisnika na japanskom. Potom pravi spisak najčešće korišćenih reči i izraza i prevodi ih na engleski (ELI je skraćeno od „engleska jezička inteligencija“). U ranoj fazi razvoja ove naprave može se naslutiti u kom pravcu će se razvijeti učenje jezika ali i proces usvajanja informacija uopšte. Biće daleko više personalizovan i zasnovan na statističkim merilima, za razliku od opštih kurseva iz prošlosti.
Posebna aplikacija koju su razvili u Japanu omogućiće da se jedna fotografija sagleda iz velikog broja raznih aspekata. Na primer, ako neki turista snimi određenu lokaciju, moći će da je vidi u različito doba godine i u raznovrsnim vremenskim uslovima ali i da otkrije njene promene kroz istoriju. Otuda će i uspomene i doživljaj stvarnosti biti znatno potpuniji.

Farme struje

TEMA BROJAKatastrofa u Fukušimi, pre sedam godina, pokazala je da nuklearne elektrane nisu dugoročno pouzdano rešenje. Otuda se planira izgradnje orbitalne “farme elektro-energije”. Postaviće se fotonaponske platforme u Zemljinoj orbiti a dobijena energija će biti prosleđena ka stanicama na našoj planeti u vidu mikro-talasa koji se mogu pretvoriti u električnu energiju.
Japanska agencija za kosmičko istraživanje napraviće veštačko ostrvo sa milijardama sićušnih antena za pretvaranje energije. Na tom ostrvu, koje mora da bude daleko od ljudskih naselja, postojaće veštačka stanica koja će preko podzemnog kabla biti povezana sa Tokijom. Nekoliko džinovskih solarnih kolektora iz geo-sinhrone orbite prenosiće mikrotalase.

Čitav projekat nosi naziv SBSP sistem. Kolektori će biti na visini od 36.000 km. Na ovaj način moći će da se snabdeva pola miliona domova.

 

O.Klajn



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 120
Planeta Br 120
Godina XXI
Novembar - Decembar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA