RETKE VRSTE
O.K.
Rakunoliki pas
Azijski uljez u Evropi
Psi kao taksonomska familija, čiji je latinski naziv Canidae, obuhvataju veliki broj mesožderskih životinjskih vrsta poput lisica, vukova ili šakala. Njima pripada i rod Nyctereutes. Od nekadašnjih osam, kraj pleistocena dočekaće samo jedna vrsta. Reč je o životinji koja potiče sa istoka azijskog kontinenta a zove se rakunoliki pas.Pre više od sedam milona godina, doš- lo je do diferencijacije roda u odnosu na ostale pripadnike familije Canidae. Rakunolikog psa je stručno odredio engleski zoolog Džon Edvard Grej. Taksonomski naziv je Nyctereutes procyonoides. Uprkos imenu, umakanju i kotrljanju hrane u vodi kao i fizičkoj sličnosti, nije blizak srodnik rakuna koji je sisar iz Severne Amerike.
Postoje tri zvanično priznate podvrste, mada neki smatraju da ih ima pet. U Japanu se ova životinja naziva tanuki i predmet je brojnih debata u naučnim krugovima. Postoje mišljenja da je tanuki posebna vrsta mada za sada ima status podvrste. Uočene su bitne razlike u ponašanju, težini i genetskom materijalu kod japanskog rakunolikog psa u odnosu na podvrste u drugim delovima sveta.
Predstvava čajnika
U Zemlji izlazaćeg sunca su čest motiv u umetnič- kim delima i narodnim legendama. Jedna on njih je i priča Bunbuku čagama, u kojoj se tanuki transformiše u čajnik. U narodnim pričama često im se pripisuju natprirodne sposobnosti. Druga potvrđena podvrsta živi u kineskoj jugozapadnoj provinciji Junan, dok je treća široko rasprostranjena po Evropi, Rusiji i Kini. U postojbini ove životinje na istoku Azije, one su sve više ugrožene i brojnost im je u značajnom padu dok su u velikim delu Japana i istočne Kine potpuno istrebljene.
Love ih zbog krzna a neretko su i žrtve bolesti koje šire domaće životinje i kućni ljubimci. Najradije žive u šumovitim područjima u blizini vode. Jedina su vrsta u okviru taksonomske familije pasa koju odlikuje zimski san ili hibernacija. To nije zimski san u punom smislu reči ali omogućava da se prebrode krizne situacije poput ozbiljnih vremenskih nepogoda kada nedostaje hrane. U ranu zimu, dolazi do značajnog povećanja koncentracije sala, od čega u velikoj meri zavisi da li će životinja preživeti najhladnije godišnje doba. Tek u februaru postaju aktivniji i tada se odlučuju da odu na veću udaljenost od svoje jazbine. Najčešće se hrane manjim životinjama koje obitavaju u vodi: ribama i raznim vodozemcima , prevashodno žabama. Pljuvačkom razblažuju otrove kod onih žaba koje imaju toksične izlučevine na koži. Njihova ishrana uključuje omanje i ptice srednje veličine kao i njihova jaja, insekte, pauke, gmizavce, mekušce, glodare, krtice i ježeve. Ređe jedu orahe, biljne organe, žitarice i voće.
Psi na drveću
Da bi došli do plodova, penju se na drveće, što je izuzetno retka i neobična aktivnost za pripadnike pseće familije. To im omogućavaju vrlo zaobljene prednje šape. Ova anatomska odlika je vrlo korisna i pri lovu. Rakunoliki psi spadaju u noćne životinje, što podrazumeva da su danju dremljive a noću delatne i pokretne. U Rusiju i evropske zemlje ovaj sisar je doveden pre oko 80 godina. Naglo se namnožio i proširio. Za razliku od istoka Azije, u Evropi su na mnogim mestima dobili status invazivne vrste, što podrazumeva da se šire u tolikoj meri da to nanose štetu ljudima i okolini.
U Finskoj su istrebili ogroman broj lokalnih žaba dok se u susednoj Švedskoj preduzimaju veliki napori da se sputa njihovo razmnožavanje. Mada ih pojedinci drže kao kućne ljubimce, to se ne preporučuje pošto je reč o divljoj životinji. Najveća pretnja za rakunolike pse su čopori vukova, koji ih tamane, naročito u prolećnim i letnjim mesecima kada, pored ostalog, služe kao hrana za vučije mladunce. Lisice, divlje mačke i ljudi takođe predstavljaju veliku opasnost pošto ih rado love.
Život sa srodnicima
Ova stvorenja prekriva dugo debelo krzno, čija boja i gustina zavise od godišnjeg doba. U zimi je ono sive i braon boje. Rep je nešto tamniji. Na leđima imaju crnu prugu koja se širi ka ramenima. Trbuh je žućkaste boje. U leto, krzno postaje svetlije i crvenkasto. Na izduženo telo se nadovezuju kratke noge. Uši su im takođe kratke a njuška zašiljena. Karakterišu ih mali i slabi oč- njaci i ravni kutnjaci. Žive u parovima ili manjim grupama jedinki koje su u srodstvu.
Mladunci se obično rađaju krajem aprila ili početkom maja, čemu prethodi sezona parenja od februara do aprila. Prosečno se rodi šest ili sedam mladunaca. U njihovom podizanju učestvuju oba roditelja. Od velikog je značaja majčino mleko tokom prva dva meseca njihovog života iako, već sa mesec dana starosti, počinju da konzumiraju meso. Od roditelja se odvajaju posle četiri ili pet meseci dok će polnu zrelost dostići sa nepunih godinu dana. Dužina im je u rasponu od 45 do 71 cm, a težina 7 kg. Što se tiče životnog veka, uočene su određene razlike u prirodi i u ograničenom prostoru pod kontrolom ljudi. U prvom slučaju žive šest ili sedam godina a u drugom i do jedanaest.
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
