ENERGIJA
Mr Jozef Baruhović
Dobit s krovova
Urbane površine pružaju velike pogodnosti za postavljanje fotonaponskih solarnih postrojenja (FNSP) i to po krovovima komercijalnih i rezidentnih objekata. Postavljaju se po praznim postojećim krovnim površinama i ne zahvataju nove površine zemljišta. Kolateralna korist je u tome što ne ugrožavaju čovekovu sredinu. Pojedinacno, FNSP su daleko manji snaga od FN elektrana postavljenih na tlu; ali, imajući u vidu velika prostranstva koja zahvataju gradske sredine, pri masovnom postavljanju mogu biti skoro jednake po snazi sa FNSP postavljenim na tlu. Jedna ovdašnja robna kuća čini napore da ostvari princip održivog razvoja tako što će koristiti obnovljive izvore energije (OIE) gde god je to moguće. Posebno, fotonaponske solarne panele (FNSP) za proizvodnju električne enrgije. Primera radi, u sklopu lanaca svojih prodavnica širom sveta, do kraja prošle godine, “Ikea” je ugradila oko 750.000 FNSP.
Zajedno sa vetroparkovima, to čini 71% korišćenja OIE. Dalji cilj je da, do 2020, pokriva sve svoje energetske potrebe iz OIE. Što se tiče lokacije kod Bubanj-potoka, već je postavljeno 1.260 FNSP, ukupne instalisane snage 340 kW. FNSP zahvataju neto 2.000 m2. krovne površine (bruto krovna površina iznosi oko 5.500 m2). Uz 2.200 sunčanih sati godišnje u našim klimatskim uslovima, to čini oko 750.000 kWh godišnje - ili 900 t manjesagorelog lignita u ložištima termoelektrana ili oko 600 t manje CO2 ispuštenog u atmosferu.
Moguće su i druge mere vezane za OIE, a koje nisu u direktnoj vezi sa proizvodnjom električne energije. Na primer, prikupljanje kišnice koja se koristi za ispiranje mokrih čvorova, postavljanje savremenog sistema za upravljanja zgradom u cilju racionalne potrošnje energije, ugradnja sistema za tretman otpadnih voda i sistem za separaciju otpada, postavljanje pumpi za zagrevanje vode i prostorija, instalisanje LED rasvete…
FNSP na krovovima širom sveta
Postavljanje FNSP na krovne površine, posebno komercijalnih objekata, u punom je zamahu. Evo podataka o FNSP instalisane snage iznad 1 MW, koje su već u radu: SAD (kumulativno) oko 69 MW, Velika Britanija oko 40 MW, Japan oko 32 MW, Indija oko 27 MW, Nemačka oko 22 MW, Kina oko12 MW, Španija oko12 MW, Francuska oko 12 MW, Češka oko 3 MW, Filipini oko 3 MW… Procenjuje se da je, za izgradnju jednog FNSP snage 300-400 kW, potrebno 18 meseci. Trenutno, u fazi projektovanja i izgradnje nalazi se oko 35 MW. Samo SAD planira se da se, do 2019, ugradi jos 12 MW solarnih postrojenja na komercijalnim objektima.
Poređenja radi, FNSP na krovu pomenute robne kuće u Bubanj-potoku ima instalisanu snagu od 34 kW, tj. 0,134 MW. Ukupna instalisana snaga u prodavnicama istog trgovačkog lanca u svetu iznosi 41 MW. Poštro cena FNSP pada, trend je da se sve više električne energije proizvedene iz FNSP koristi za sopstvene potrebe. Ako se pojavi višak energije, ona se isporučuje elektro-distributivnoj mreži po principu feedin-tarife tj. po trostruko većoj ceni
Pogled u budućnost
Do pre 15 godina, FNSP snage 10 kW bile su gornja granica u komercijalnoj eksploataciji. Danas je, na većini trgovačkih objekata, pređena granica od 1 MW, što je sto puta veća vrednost. Novi trend energetike je uveliko okrenut suncu, vetru i drugim vidovima OIE. Ali, pošto su sunce i vetar nestalni izvori energije, postavlja se problem skladištenje tim putevima dobijene električne energije.
Danas postoji nekoliko postupaka za skladištenje električne energije: akumulatorske baterije, zamajci velike mase, elektroliza vode kojom se dobija vodonik za pogon motornih vozila, komprimovani vazduh pod velikim pritiskom… Svi ti postupci, izuzev akumulatorskih baterija, još uvek su neisplativi za masovnu upotrebu. Potrebe za aku-baterijama su različite.
Recimo, baterije za elektro-vozila treba da su malih dimenzija a velikog kapaciteta, velike polazne struje a male težine. Za solarne elektrane potrebne su baterije velikog kapaciteta, gde su gabariti i težina manje važni. Zanimljiv je projekat sa zamajcem velike mase i visokog broja obrataja, koji treba da akumulira i uskladišti kinetičku energiju od 1 MWh i više. Energija bi se skidala usporavanjem rotacije zamajca.
U Kini se vrše ispitivanja sa aku-baterijama kapaciteta 2,5 MWh, koje bi trebalo da skladište električnu energiju iz vetroparka snage 78 MW i FNSP snage 640 kW. U prilog skladištenja električne energije u aku-baterijama ide činjenica da su cene litijumskih baterija, za dve godine. pale za 18% (prema izveštaju Univerzitetu u Ahenu, Nemačka). Procenjuje se da će cena baterija opasti za daljih 50%, do 2020. Od 2010. do 2016, cena litijumski baterija pala je sa 1.000 dolara/MWh na 230 dolara/MWh, uglavnom zahvaljujući povećanoj potražnji litijumskih baterija za elektro-vozila .
Nemačka ima cilj da, do 2050, 80% svojih energetskih potreba zadovoljava iz OIE. Indija, do 2022, namerava da postavi oko 100 GW (odgovara snazi od čak 80 HE “Đerdap”!) FNSP na zemljištu i na rezidentnim i komercijalnim objektima. Uz razumnu cenu skladištenja tako dobijene energije (1 evro/ 1MWh), OIE bi mogli bi da postanu nosioci opterećenja svakog elektroenergetskog sistema i ne bi bilo smetnji da uđu na “glavna vrata“ u elektroelektroenergetske sisteme širom sveta, zajedno sa velikim postrojenjima na fosilne energente. U tom pravcu idu napori da se poveća kapacitet aku-baterija tako da izraz “alternativni izvori” za OIE više ne bi odgovarao stvarnom stanju, tj. to bi sve više bili bazni, tj. glavni izvori energije.
Mr Jozef Baruhović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|