OKO PLANETE
VIZIJA STIVENA HOKINGA
Kraj je blizu
Fizičar Stiven Hoking trenutno tvrdi da čovečanstvo mora da kolonizuje druge planete najkasnije za sto godina, a ne za hiljadu, kako bi osiguralo opstanak. Veliko je pitanje zašto je Hoking promenio svoju tvrdnju od pre samo godinu dana - da imamo hiljadu godina da smislimo plan za beg s planete Zemlje. Prema njegovom mi- šljenju, za taj poduhvat ostao nam je još samo jedan ljudski vek? Jedno je sigurno, s političke tačke gledišta, u svetu je situacija zategnutija nego što je bila prošle godine, na kraju hladnog rata i 1989, ili kada je pao Berlinski zid. No, da li postoje nauč- no validni razlozi da se zaključi da je egzistencijalna pretnja tako drastič- no porasla u poslednje vreme? Šanse da nas udari džinovski asteroid ili sprži obližnja zvezda (supernova) nisu se povećale.
Nema tragova kontakta s potencijalno neprijateljski nastrojenim vanzemaljcima. Nema dokaza da se negde u kosmosu nalaze inteligentni oblici života i sve manje emitujemo namerne signale svoje egzistencije (iako je nekoliko naših poruka još uvek negde u svemiru, kao što je jedna u pravcu zvezde Polaris poslata 10. oktobra 2016.). Dakle, Hokingovo rezonovanje mora da se svodi na nešto drugo? Možda je on zabrinut da će nanotehnologija preuzeti vlast nad ljudima i pretvoriti planetu u sivu lepljivu masu.
On je svakako razmišljao o dominaciji veštačke inteligencije nad ljudima, što nas na kraju može dovesti do propasti. Ali, ono što na skali katastrofa predstavlja najveću opasnost po ljudski rod je opasnost od pandemije neke bolesti, za šta je verovatnoća 7,5 od 10. Porast mikroba otpornih na antibiotike i ebola koja se od 2014. širi Afrikom idu u prilog ovoj teoriji (iz knjige „Megakatastrofe! Devet čudnih načina smaka sveta”). U drugom slučaju, emisija gasova staklene bašte, koja i dalje pogoršava globalno zagrevanje, može da izazove još opasnije klimatske promene. Puno je pesimističnih stavova da se ništa više ne može uraditi da se situacija preobrati.
Ova dva poslednja scenarija razlikuju se od ostalih. Mogu da uni- šte čoveka ali ne i da zbrišu sve žive organizme s lica Zemlje. Međutim, možda Hoking ne pravi razliku između istrebljenja civilizacije i životinjskih i biljnih vrsta. Većina nas bi smatrala povratak u pećine sličnim kraju naše „vrste”, propasti „Homo sapiens technologicus”. Još važnije, one katastrofe koje ne dolaze iz crnih dubina svemira zavise od nas.
Da li ćemo uspeti da napredujemo u tehnologiji a da spre- čimo rizik koji taj napredak nosi sa sobom? Da li smo sposobni da upravljamo svojom planetom i njenom jedinstvenom biosferom i da je sačuvamo za buduća pokolenja? Možda je Hoking jednostavno pesimističan u vezi s tim. Treba uzeti u razmatranje i opasnost od sve većeg prisustva virtuelnog sveta. Zbog čega praviti svemirski brod i rizikovati život opasnim putovanjem do Marsa ili neke druge planete kad sve to možemo doživeti u kakvoj god želimo simulaciji? U tom slučaju sve izgleda dobro.... dok neko ili nešto ne zloupotrebi najnovije izume i tehnologiju
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
