OKO PLANETE
AERONAUTIKA
Do svemira uz plazma tehnologije
Tradicionalni mlazni motori stvaraju potisak kombinacijom kompresovanog vazduha i goriva. Zapaljena mešavina velikom brzinom se širi uz eksploziju u zadnjem delu motora te vozilo kreće napred. Umesto goriva, plazma mlazni motori koriste elektricitet za stvaranje elektromagnetnog polja. Oni kompresuju i pretvaraju gas, kao što su vazduh ili argon, u plazmu, uzavrelu gustu jonizovanu masu sličnu onoj u reaktoru. Plazma motori dosad su bili u laboratorijama. Istraživanje u vezi s njima ograničeno je na upotrebu za pogon satelita u svemiru. Berkant Goksel, sa Tehničkog univerzitet u Berlinu, i njegova ekipa sada žele da ugrade plazma motore u avione. „Mi želimo da razvijemo sistem koji mo- že da funkcioniše na visini od 30 km gde standardni mlazni motori ne mogu.
Novi motori bi mogli da vinu putnike u samu ivicu atmosfere i iznad nje. Izazov je bio da se napravi plazma motor koji se može koristiti za poletanje i za let na velikim visinama.” Plazma mlazni motori su dizajnirani da rade u vakuumu ili pod niskim pritiskom, visoko u atmosferi. Gokselov tim naučnika testirao je jedan koji funkcioniše u vazduhu pod pritiskom od jedne atmosfere. On kaže da su oni prvi uspeli da proizvedu brz i moćan plazma motor na zemlji, koji postiže brzinu do 20 km/sec. Koristili su brzi tok električnih pražnjenja u trajanju od nano-sekunde za pogonsku mešavinu. Slična tehnika koristi se kod pulsnih detonacijskih raketnih motora da bili efikasniji od standardnih. Džejson Kasibri, sa Univerziteta Alabama, u Hantsvilu, smatra da ovaj poduhvat može da proširi domet bilo koje letelice i smanji operativne troškove. Međutim, postoji nekoliko prepreka koje treba savladati pre nego što tehnologija počne da se primenjuje u komercijalne svrhe.
Za pošetak, ekipa je testirala mini potisnike dugačke 80 mm a komercijalnom avionu potrebno je deset hiljada takvih da poleti. Gokselov tim planira da za sada testira manje avione. Za mali avion trebalo bi između 100 i 1000 potisnika, što je, po mišljenju ove grupe naučnika, izvodljivo. Još veću prepreku predstavlja nedostatak laganih akumulatora. Da bi se plazma stvorila i održavala, potrebna je velika količina elektriciteta. Čitav niz potisnika zahteva ugradnju omanjeg nuklearnog postrojenja. Dotok elektične energije je takođe barijera za pravljenje većih potisnika. Takvih potisnika bilo bi manje ali oni zahtevaju više energije i time se zatvara začarani krug.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
