OKO PLANETE
EKOLOGIJA
Plastika u raju
Nijedno mesto nije bezbedno od plastike. Maleno ostrvo u južnom Pacifiku, 5000 km udaljeno od najbližeg naseljenog mesta, ima najveću gustinu plastičnog đubreta koje izbacuje more na obalu - i to na celom svetu. Ostrvo Henderson nije naseljeno. Široko je samo 5 km i nalazi se na pola puta između Australije i Južne Amerike. Nedavna ekspedicija pod vođstvom Dženifer Lejvers, sa Univerziteta Tasmanije, u Australiji, otkrila je neverovatnu cifru od 38 miliona artikala smeća ukupne težine od 18 t! Smeće se nalazilo na plažama ovog sićušnog ostrva. Sve donedavno, mislilo se da glavni porast zagađenja mora plastikom pogađa severni Pacifik, gde vrtložne severnopacifičke struje zarobljavaju otpatke i formiraju Veliki pacifički tepih od smeća.
To je čitav region plutajućeg smeća. Pojas je omeđen i cirkularnom strujom sa južnog Pacifika. Uzimanjem uzoraka vode, pronađeno je 400 hiljada plastičnih čestica po km2. To je gustina slična severnopacifičkom tepihu smeća. Lejvers i njene kolege su sada otkrili da se ostrvo Henderson, koje se nalazi na zapadnoj ivici vrtložnih okeanskih struja južnog Pacifika, ponaša kao usisni ventil za tepih plutajućih otpadaka. Njegove plaže prekriva sloj od prosečno 239 otpadaka po m2. To je najveća gustina smeća ikada zabeležena u svetu!
Od toga na plastiku otpada 99,8 procenata. Većina fragmenata je od plastike a najvi- še ima posuđa, flaša, kesa, olovaka, slamčica, upaljača, brijača i četkica za zube, kao i pecaroške opreme kao što su mamci, plovci i žice. Nalepnice na nekim od artikala otkrivaju da mnoštvo potiče iz Azije i Evrope, ali većina iz Južne Amerike.
To je najverovatnije zbog toga što pojas vrtložnih struja južnog Pacifika zapljuskuje zapadnu obalu kontinenta. Pohabani otpaci ukazuju da su stari i više decenija. Tome u prilog idu i pronađene igračke koje su bile popularne sedamdesetih godina prošlog veka. Dinamika pojasa vrtložnih struja južnog Pacifika još uvek nije u potpunosti otkrivena, ali istraživanje nagoveštava da je ostrvo Henderson smešteno u oblasti struja gde završava smeće koje dugo vremena cirkuliše u vodi, tvrdi Lejversova.
To objašnjava starost smeća, kao i činjenicu da je ostrvo prekriveno otpacima. Pošto ostrvo nije posećeno, niko ga ne čisti. Međutim, gomilanje đubreta ugrožava morski živalj, naročito ribe, kornjače i ptice. Kada plastični otpad dospe u njihove organe za varenje ili im se zakači za neki deo tela, to može biti veoma opasno po njih. Kornjačama je teško da polažu jaja u zagađenom pesku. Rešenje se krije u smanjenoj proizvodnji plastike i sprečavanju postojećeg plastičnog otpada da se širi u okeanu, predlaže Lejversova. Godišnja globalna proizvodnja plastike povećala se od dva do trista miliona tona od 1950- tih i nastavlja da raste.. Zagađenje okeana plastikom trebalo bi smatrati pretnjom po zdravlje životinja i ljudi kao što su i klimatske promene. Jer, to sme- će ostavlja posledice. Poput ugljen dioksida u atmosferi, plastika se teško razgrađuje u moru.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|