MEDICINA

Gordana Tomljenović

Lajmska bolest

Sićušni krpelj – velika opasnost

Ko bi pomislio da u opuštenoj šetnji gradskim parkom ili u kućnoj bašti može da nas vreba neka ozbiljna opasnost? Ali, ako vodimo računa o zaštiti od Lajmske bolesti protiv koje ne postoji vakcina, upozorenje na njenog prenosnika krpelja kao na najopasniju „zver” pitomih šuma, parkova i livada ne treba uzeti kao šalu. Ovaj sićušni i naizgled bezopasni ektoparazit iz porodice pauka aktivan je od kasnog proleća do rane jeseni, i tada, kao potencijalni prenosnik Lajmske borelioze, može biti opasan po ljudsko zdravlje. Nije svaki krpelj prenosilac infekcije, niti su krpelji uopšte direktni izazivači bolesti, objašnjava Boško Misita, dipl. farm – medicinski biohemičar u beogradskoj Opštoj bolnici Bel Medic, ali navodi niz infektivnih patogena koje krpelji mogu da nose, i niz oboljenja koja mogu da uzrokuju - Borreliu burgdorferi koja izaziva Lajmsku bolest, Flavivirus koji uzrokuje encefalitis, Anaplasmu phagocytophilum koja izaziva humanu granulocitnu ehrlihiozu, Francisellu tularensis koja uzrokuje tularemiju, Rickettsiu helveticu i Rickettsiu monacensis, Babesiu divergens i Babesiu microti koje dovode do babezioze… Reč je o ozbiljnim bolestima centralnog nervnog sistema (mozga), kao i drugih organskih sistema, koje mogu biti prolaznog karaktera, ali se mogu razviti u hronična oboljenja.

Imitator mnogih oboljenja

U našem geografskom području, najučestalije oboljenje nošeno krpeljom jeste Lajmska bolest. To je multisistemsko infektivno oboljenje koje izaziva spiroheta (bakterija u obliku spiralne niti) Borelia burgdorferi. Ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme, bakterije koje su njeni izazivači mogu da se raseju u različite delove tela i da sedmicama, mesecima, pa čak i godinama kasnije dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema koji imaju znake i simptome drugih bolesti, od multiple skleroze do artritisa. Infekcija – Lajmska borelioza – može da zahvati centralni nervni sistem (mozak), mišiće i zglobove, srce i krvnu cirkulaciju, digestivni i sistem reproduktivnih organa, kožu. Utoliko je značajnija činjenica da je Lajmska bolest, ukoliko je otkrivena u prvim sedmicama od infekcije, u potpunosti izlečiva odgovarajućim antibioticima.

Takođe, pored opšte zaštite od uboda krpelja, preventivno je veoma značajno da se krpelj prime- ćen na telu izvadi što pre, najbolje u 24 sata od uboda, zato što rizik od prenošenja bolesti raste sa vremenom koje zaraženi krpelj provede u koži domaćina. Rizik za oboljevanje od Lajmske bolesti zavisi i od vrste krpelja i područja u kome je došlo do kontakta sa ovim parazitom. U umerenim područjima Evrope, Severne Amerike i Azije, glavni prenosioci opasne spirohete su Ixodes ricinus krpelji, jedna od inače brojnih vrsta tog ektoparazita koje se mogu naći na evropskom tlu. U našoj populaciji se,prema statističkim podacima koje navodi Boško Misita, na 100 hiljada ljudi beleži 5 slučajeva Lajmske bolesti, i Srbija se ubraja u visokorizična područja za Lajmsku boreliozu, iako je incidenca znatno manja nego u Češkoj ili Slovačkoj, na primer, gde je na istom uzorku čak 18 obolelih.

 Faze bolesti i simptomi

Krpelj prenosi infekciju tokom hranjenja krvlju svog „domaćina”. Tom prilikom luči pljuvačku u kojoj je niz fiziološki aktivnih molekula značajnih za njegovo prijanjanje (supstanci koje utiču na koagulaciju krvi i fibrinolizu), ali pljuvačka sadrži i infektivne agense. Da bi došlo do infekcije, u najvećem broju slučajeva je potrebno da krpelj parazitira na telu čoveka 36 do 48 sati, a prvi simptomi borelioze mogu da se jave u rasponu od 3 do 30 dana. Inkubacioni period je raznolik zahvaljujući tome što u organizam „domaćina” uđe relativno mali broj spiroheta. Bakterije često i ne opstanu dugo, ali za njima ostaju antitela, kao imuni odgovor organizma, i zapravo osnova na kojoj se temelje moguće kasnije komplikacije. Naš sagovornik navodi primer artritisa, koji se razvija kao komplikacija nelečene ili neadekvatno lečene Lajmske bolesti nakon što u organizmu obolelog više uopšte nema živih borelija. U zavisnosti od faze infekcije, Lajmska bolest se manifestuje širokim spektrom kliničkih simptoma. Većina obolelih ima neke od simptoma u ranoj fazi, 

LARVA, NIMFA, KRPELJ

Krpelj je paukoliki ektoparazit veličine 0,5-15 mm čiji životni ciklus obično traje tri godine, ali u obilju odgovarajućih domaćina i sa optimalnim klimatskim uslovima može da bude i kraći. Krpelj naših krajeva, Ixodes ricinus, prolazi kroz četiri stadijuma - jaje, larva, nimfa i odrasla jedinka. Da bi mogao da prelazi iz stadijuma u stadijum, neophodno je da se hrani krvlju. U proleće, ženka krpelja polaže do 2000 jaja i time završava svoj životni ciklus. Nakon što se (za osam nedelja) izlegu iz jaja, krpelji u svakom od životnih stadijuma „biraju” različite domaćine - larve se u leto i u ranu jesen hrane na miševima, pticama i drugim sitnim životinjama, nimfe se takođe hrane na sitnim životinjama i pticama, a odrasle jedinka se hrane i pare na krupnim životinjama kao što su jeleni i krupna stoka. Tokom poslednja dva razvojna stadijuma, krpelji imaju visok afinitet prema čoveku kao „domaćinu”, i to najčešće nimfe, koje su manje od 2 mm i lako mogu da promaknu oku.

„NOVA” BOLEST

Iako se klinički znaci Lajmske bolesti u Evropi mogu naći u medicinskim publikacijama koje datiraju još iz 1910. godine, oboljenje je kao zaseban klinički entitet identifikovano tek 1975, kod grupe dece sa artritisom, geografski grupisanom oko američkog grada Old Lyme; spiroheta B. Burgdorferi sensu lato prvi put je kultivisana iz krpelja i iz pacijenta sa kliničkim znacima sa Lajmskom bolešću tek 1980. godine. Takođe, isprva se mislilo da je reč o blagoj bolesti koja prolazi gotovo sama od sebe, ali se vremenom pokazalo da nelečena može da ima vrlo ozbiljne posledice.

Dijagnostika i testovi iz krvi

Dijagnoza Lajmske bolesti postavlja se pre svega na osnovu detaljnog kliničkog pregleda i anamneze. Neki rani simptomi, kao što je eritema migrans, karakteristični su i dovoljni za postavljanje dijagnoze, posebno ako je potvrđen i kontakt sa krpeljom. Ali, crvenilo se ne javlja kod svih obolelih, a povišena telesna temperatura i bolovi u mišićima su najčešći simptomi inflamatornog odgovora kojima započinje i niz drugih oboljenja, te se dijagnostika može dopuniti i i laboratorijskim serološkim testovima na specifična antitela.

Validnost rezultata tih testova zavisi od faze infekcije - u prvim sedmicama bolesti oni mogu biti i negativni zato što je potrebno nekoliko nedelja da se antitela razviju. Boško Misita objašnjava da infekcija borelijama kod obolelih izaziva specifičan imunološki odgovor, stvaranjem specifičnih antitela na proteine omotača bakterije, odnosno na bakterijske antigene. U prve četiri nedelje od početka borelioze stvaraju se antitela klase M (IgM), a nakon četiri nedelje antitela klase G (IgG). Drugim rečima, u akutnoj fazi bolesti traže se i detektuju IgM antitela, a kod dugotrajne ili preležane Lajmske bolesti, posle četiri ili šest nedelja, javljaju se antitela IgG frakcije. Određivanje antitela u krvi na Boreliu burgdorferi ima dva koraka. U akutnoj fazi bolesti, pozitivna IgM antitela na Boreliu burgdorferi detektovana ELISA metodom (enzimsko – imunski test koji u uzorku detektuje antitela ili antigene) moraju se potvrditi Westernblot testom na obe klase antitela, i IgM i IgG. Posle četiri nedelje od početka bolesti za potvrđivanje se koristi Westernblot test samo na IgG klasu antitela.

Ukoliko postoje neurološki simptomi borelioze, meningitis na primer, antitela se mogu određivati i iz cerebrospinalne tečnosti, a kod simptoma koji ukazuju na zahvaćenost zglobova, metodom PCR (lančana reakcija polimeraze) može se određivati DNK bakterije, čime se u velikom broju slučajeva i potvrđuje posledič- ni artritis. Uz napomenu da su to nešto specijalizovaniji testovi koji se rade samo u slučajevima sumnje na hronične komplikacije Lajmske bolesti, Boško Misita dodaje da su serološki testovi (određivanje antitela) samo podrška u dijagnostici koja se prevashodno bazira na detaljnoj anamnezi i postojanju odgovarajućih simptoma.

GEOGRAFSKA RASPROSTRANJENOST

Obični krpelji su osetljivi na klimatske uslove i zahtevaju visoku vlažnost od najmanje 80 odsto, pa su rasprostranjeni u predelima sa srednje do visokim godišnjim nivoima padavinama i sa dosta vegetacije. Ima ih u Skandinaviji, Velikoj Britaniji, centralnoj i istočnoj Evropi, Francuskoj, Španiji, Italiji, na Balkanskom poluostrvu, i u severnoj Africi. Sa promenama klime, i njihova distribucija se menja, i predviđa se da će se još više raširiti i po Norveškoj, Finskoj i Švedskoj. Regija sa najvećom stopom infekcija nošenih krpeljom je centralna Evropa, uključujući i Češku, Slovačku, južnu Nemačku, Austriju, Švajcarsku i Sloveniju.

TAKTIKA SIĆUŠNOG PREDATORA

Krpelji ne padaju s drveća, ne skaču, ne lete, niti pletu mrežu poput paukove, ali „napadaju” iz relativno visoke trave (do 50 cm) kačeći se za kožu krupnijih životinja i čoveka. Nemaju oči, ali zato poseduju poseban senzorni organ koji detektuje promene u okruženju, kao što su temperatura, nivo ugljendioksida, vlažnost i vibracije, i pomoću koga tragaju za žrtvom. Pri tom koriste taktiku zasede, tako što se penju na vrhove vegetacije i čekaju da ih potencijalni „domaćin” pokupi u prolazu. Kad se zakače za kožu žrtve, lagano i neosetno se penju do mesta na njenom telu koje im najviše odgovara, pa tako često stignu i do glave.

Lečenje i zaštita od infekcije

Uznapredovala Lajmska bolest može da ima niz nespecifičnih kliničkih simptoma, i vrlo ozbiljnih komplikacija. Da se to spreči, da se preduprede česte dijagnostičke nedoumice oko njenih hroničnih formi koje se mogu manifestovati simptomima brojnih drugih oboljenja, treba je rano dijagnostikovati i blagovremeno izlečiti. Odgovarajućim antibioticima (kao što su doxiciklin, amoxicilin ili penicilin), i u ranoj fazi – idealno odmah nakon uboda i vađenja krpelja – Lajmska borelioza se u potpunosti leči. Uobičajeno je da se pacijentima kod kojih se infekcija manifestuje samo eritema migrans crvenilom antibiotici daju (najmanje) 14 dana, ili koliko lekar odredi na osnovu simptoma i toka bolesti.

Kasnije faze bolesti zahtevaju znatno duže antibiotsko lečenje, često intravensku antibiotsku terapiju. Protiv Lajmske bolesti ne postoji vakcina, pa nema efikasnije zaštite od fizičkih mera sprečavanja kontakta sa krpeljima, kaže Boško Misita. U preventivnom smislu je neophodno i da se komunalnim merama obezbedi da gradski parkovi i izletišta ne budu pogodno mesto za život krpelja, a i javnost treba da bude stalno informisana o ovoj opasnosti kako bi i pojedinci vodili računa o zaštiti. Tokom boravka u prirodi treba se štititi odećom, dugim rukavima i nogavicama uvučenim u čarape, ili sredstvima koja se nanose na kožu i odbijaju insekte i krpelje.

U poslednje vreme su se pojavile i narukvice za istu namenu koje su jednostavne za upotrebu, naročito kod dece. Kod kuće obavezno treba pregledati kožu celog tela, uključujući i kosmati deo glave, zato što krpelji „biraju” nežniju i kožu prekrivenu dlakom. Treba imati na umu da je ubod krpelja bezbolan i najčešće se ne oseti, što mu omogućava da ostane zakačen na koži više dana. Kad je, pak, primećen, što pre ga treba izvaditi, ali na pravi način, isključivo mehanički i sterilisanom pincetom, pa je najbolje da to u zdravstvenoj ustanovi učini neko od stručnog medicinskog osoblja. Ukoliko se krpelj pronađe u odeći, dok još nije uspeo da se zarije u kožu, ne treba ga gnječiti niti ga izlagati bilo kakvim hemijskim sredstvima, jer i crevni sadržaj krpelja može da nosi uzročnike Lajmske bolesti. 

Gordana Tomljenović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"