TEMA BROJA

S.Đ.

Dužina života / Povezivanje mozga i računara

„Neuronska čipka”

Milijarder posvećen istraživanju kosmosa, Ilon Mask ima novi projekat - kompaniju za medicinska istraživanja “Neuralink”, u kojoj će se razvijati interfejs programi koji povezuju mozak i računar. Maskovi projekti su često inspirisani naučnom fantastikom, a ovaj najnoviji direktno upućuje na uređaj poznat kao „neuronska čipka“, koji je izmislio pokojni britanski pisac Iain M. Banks. U tim knjigama ličnosti romana u svojoj moždanoj kori razvijaju poluorgansku mrežu koja im omogućava bežični interfejs sa veštačkom inteligencijom i formiranje bekap kopije u njihovim umovima. To što imaju neuronsku čipku čini junake Banksovih romana besmrtnim - ako umru, bivaju oživljeni na osnovu poslednjeg bekapa. Mask, ipak, ne traga odmah za besmrtnošću. Iako je nekoliko puta u javnosti rekao da bi voleo da može da aploaduje i daunloaduje misli, možda da bi se borio protiv zle veštačke inteligencije - njegova zamisao je da dokaže korisnost “Neuralink” koncepta implantacijom proizvoda te kompanije na bazi elektroda za lečenje epilepsije i depresije. Ti proizvodi bi bili dosta nalik na implante koji se koriste za lečenje Parkinsonove bolesti, a funkcionišu tako što regulišu elektro-aktivnosti u mozgu.

Prema časopisu The Wall Street Journal, kompaniju će verovatno finansirati sam Mask, ili fondacija osnivača, investiciona firma koju je osnovao Peter Thiel. Isti izvor navodi da je ta kompanija već angažovala troje ljudi. To su: Vanessa Tolosa, inženjer u nacionalnoj laboratoriji Lawrence Livermore i stručnjak za fleksibilne elektrode, Philip Sabes, profesor na univerzitetu države Kalifornija u San Francisku, koji proučava način na koji mozak kontroliše pokrete, i Timothy Gardner, profesor na univerzitetu u Bostonu, poznat po ugrađivanju sićušnih elektroda u mozak zeba radi proučavanja ptičjeg pevanja“. Stanford testira BrainGate, interfejs tehnologiju mozak-kompjuter koja omogućava paralisanim ljudima da kucaju koristeći svoje misli.

Ovaj projekat se oslanja na uspešne interfejs tehnologije mozak-kompjuter koje se primenjuju duže od deset godina, počev od rane BrainGate tehnologije koja omogućava ljudima da kucaju poruke odabirom jednog po jednog slova na ekranu računara. To funkcioniše povezivanjem s delom moždane kore zaduženim za pokrete: kada osoba misli na pokret, ta misao se prevodi u pokrete kursora. Ali ova metoda je još prilično spora, a Maskova kompanija se nada da će to moći da ubrza. Drugi slični eksperimenti odnose se na korišćenje kompjutera za kontrolu pokreta insekata i pacova.

Ozloglašeni „RoboRat“ (Robo pacov), razvijen 2002, mogao je da se u hodu okreće ulevo ili udesno tako što su stimulisane oblasti njegovog mozga povezane s levom ili desnom stranom njegovih brkova i njegovim centrom za nagrade. Danas je ta vrsta tehnologije toliko odomaćena da postoji pomagalo RoboRoach u kompletu za biologiju namenjenom maloj deci, što učenicima omogućava da ugrade implant u mozak bubašvabe da bi kontrolisali njene pokrete. Nije baš jasno kako će RoboRat i RoboRoach rešenja funkcionisati na ljudima, čiji je mozak daleko složeniji i još uvek nedovoljno proučen. To, međutim, neće zaustaviti Maska koji je poznat po tome što prvo razvija prototip a tek potom postavlja pitanja. Časopisu Vanity Fair je rekao „mi smo već kiborzi“ i „značajan delimičan interfejs za mozak“ je svega „četiri ili pet godina daleko od nas“.

S.Đ.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"