TEMA BROJA

Dr Ana Paunović

Dužina života / Dugovečne životinje

Vekovi u istom telu

Kao što je poznato, biljke i životinje ne stare na isti način i istom brzinom kao ljudi. Deset vrsta životinja navedenih u tabeli žive znatno duže od 100 godina.
Na vrhu liste nalaze se morski sunđeri. Procene dugovečnosti sunđera variraju, ali se često procenjuju na hiljade godina. Jedna studija u časopisu „Aging Research Reviews” otkriva da sunđer iz dubina mora vrste Monorhaphis chuni mo- že da živi 11.000 godina! Na drugom mestu nalazi se potencijalno besmrtna hidra, koja može da doživi preko 1000 godina nju prati morska jestiva školjka sa „skromnih” 500 godina. Grenlandska ajkula i kit žive oko 200 godina. Čak i životinja koja je na dnu liste, jezerska jesetra, može da doživi preko 150 godina.Treba, međutim, uvek imati na umu moguće greške u određivanju starosti nekih primeraka

Jestiva školjka i stara ajkula

Najstarija poznata životinja bila je islandska školjka „Ming” koja je živela od 1499. do dana kad su joj istraživači otvorili ljušturu, 2006. godine. Ova vrsta nastanjuje severni Atlantski okean i spada u jestive školjke. Starost školjke je ustanovljena brojanjem prstenova na ljušturi, a naučnici su joj dali nadimak Ming, jer je rođena za vreme vladavine poznate kineske dinastije.
Grenlandska ajkula, poreklom iz ledenih dubokih voda severnog Atlantika, može da živi bar 272 godine i najverovatnije da doživi duboku starost od 500 godina. Naučnici su analizirali 28 ženki grenlandskih ajkula koje su umrle slučajno, tokom komercijalnog programa monitoringa riba na Institutu za prirodne izvore na Grenlandu. Najduža ajkula u istraživanju (5 m dugač- ka) je imala približno 392 godine, mada postoje odre- đene nesigurnosti ove procene. Sa 95 procenata sigurnosti utvrđeno je da je ajkula između 272 i 512 godina stara i da je najverovatnije u pitanju starost od čak 390 godina. Grenlandska ajkula se inače smatra najsporijom ajkulom na svetu. Pliva brzinom od oko 1,5 km/h, a kad ubrza dostiže 2km/h. Ono što je interesantno je da se hrani fokama i jeguljama, životinjama koje su mnogo brže od nje, tako da još nije poznato na koji način lovi plen.

Kit zdravog srca

Većina sisara ne živi duže od 100 godina. Iako se za grenlandske kitove prvobitno smatralo da žive oko 80 godina, u maju 2007. godine, u vodama Aljaske, uhva- ćen je kit u čijem je vratu bio ostatak harpuna. Osloba- đajući životinju velikog komada metala, naučnici su utvrdili da harpun potiče iz 1890. godine, što ukazuje da je ovaj kit star oko dva veka! Poznato je da grenlandski kit može da nadživi jedan vek zahvaljujući sposobnosti da izbegne srčane bolesti i tumore. Naučnici su pronašli vezu između dugog života i novootkrivenih gena kod grenlandskog kita. Proučavajući genetski model, stručnjaci su primetili gene koji se uspešno bore protiv raka i koji su u mogućnosti da uspešno poprave oštećenu DNK tako da se uvećava nada da će to saznanje pomoći u tome da se produži ljudski vek.

NEKE ŽIVOTINJE ŽIVE DUŽE OD OSTALIH?

Na to pitanje zasad nema jasnih odgovora, ali ono što se zna jeste da među njima postoji sledeće sličnosti: Veličina tela nije bitna, ali veličina hrana jeste Prvih nekoliko životinja na listi - sunđer, hidra, školjka i kit - iako potpuno različitih razmera, imaju jednu zajedničku stvar kada je reč o dimenzijama: jedu hranu slične veličine. Naime, školjke jedu alge mikroskopske veličine kroz sifon sličan slamci, a kitovi filtriraju mikroskopske životinjice poput planktona kroz ploče slične rešetkama, koje imaju umesto zuba Crnogrla i severna kamena ribe su vrste slične škarpinama. Crnogrla kamena riba može da naraste do 100 cm, a severna do 120 cm. Obe vrste žive na većim dubinama.
Dužina životnog veka im je oko 200 godina. Amerikanac Henri Libmen je 2013. upecao na Aljasci severnu kamenu ribu staru 200 godina, koja je progutala udicu na oko 270 m dubine. Taj primerak svrgnuo je sa trona ranije ulovljen primerak čija je starost procenjena na 175 godina.
Crveni morski jež, koji živi na kamenitom morskom dnu između Aljaske i Kalifornije, takođe živi oko 200 godina, u proseku oko 25 godina duže od velike kornjače sa Galapagosa, koje su poznate po svom dugom životnom veku. Ovaj jež ima bodlje dugačke oko 8cm, koje mogu da se regenerišu ukoliko im se odlome vrhovi. Boja im varira u različitim nijansama crvene, mada su nađeni i albino primerci. Hrane se algama koje stružu sa morskog dna. Žive obično u manjim grupama, 5-10 jedinki.

„Usamljeni Džordž”

Galapagoska dugovrata kornjača je najveća kopnena kornjača. Ima veliki leđni oklop, goleme udove i dugačak vrat. Prosečan životni vek ove vrste je preko 150 godina.
Džinovske kornjače sa Galapagosa uglavnom su pobijene nakon dolaska ljudi na ta ostrva, ali program oporavka koji je provela Fondacija „Čarls Darvin” doveo je do oporavka populacije sa 3.000 iz 1974. na 20.000 danas. Međutim neke podvrste su ugrožene ili su čak iščezle. Na primer, poslednji primerak podvrste Chelonoidis nigra abingdoni, sa malog ostrva Pinta, poznat širom sveta pod imenom „Usamljeni Džordž” uginuo je 2012. godine. Njegova starost procenjena je na oko 100 godina.
Jezerska jesetra nastanjuju vode Kanade i severne Amerike i karakteristična je po svom izduženom telu. Primerci ove vrste mogu da narastu do 274 cm. Oči jesetre slabo su razvijene pa zbog toga važnu ulogu u tra- ženju hrane čine njezini brkovi. Jezerska jesetra hrani se larvama insekata, crvima, pijavicama, hranom koju pronalazi u mulju, retko kad manjim ribama. Najstariji primerak, ulovljen 1952, imao je 152 godine.

Hladno okruženje

Nepoznato je zašto neke žive toliko dugo, ali hladno okruženje izaziva niske telesne temperature, što usporava metabolizam i manje oštećuje tkivo životinja. Ne žure dok se razmnožavaju Ove vrste se razmnožavaju sporo. Šta to znači? Recimo, jesetri je potrebno između 14 i 33 godine da dostigne seksualnu zrelost, a razmnožava se na 4 ili 9 godina.
Otkriveno je da ženke grendlandskih ajkula dostižu polnu zrelost kada su duže od 4 m, što verovatno dostignu sa 156 godina. Osim kornjača sa Galapagosa, sve životinje sa liste žive u vodi. To bi moglo da znači da ih voda ponajviše čini dugovečnim

NAJDUGOVEČNIJE ŽIVOTINJSKE VRSTE

Ljudi obično zaboravljaju da su sunđeri vrste koje pripadaju višećelijskim beskičmenjačkim životinjama; međutim, nisu pravi višećelijski organizmi jer nemaju tkiva i organe. Sunđeri su sesilne (životinje pričvršćene za podlogu), uglavnom morske vrste, a izuzetkom predstavnika jedne slatkovodne familije. Sunđeri se hrane sićušnim česticama, otpacima hrane ili uginulim organizmima, kojima se niko od vodenih stanovnika ne hrani.
Pričvršćeni za podlogu, oni nisu posebno probirljivi kada je hrana u pitanju zahvaljujući čemu su uspeli da opstanu tako dugo. Neki od njih spadaju u vrste koje imaju veoma dug životni vek. Procene dugovečnosti sunđera variraju, ali se često procenjuju na hiljade godina. Najdugovečnija vrsta sunđera, Monorhaphis chuni je zanimljiva i po tome što ima mineralni silikatni skelet u obliku ogromne igle (spikule), dužine i do 3m. Hidre su dupljari koji pretežno žive u slatkim vodama gde porastu do 2 cm. Telo hidre je u obliku cevčice. Na gornjem delu je usni otvor a na donjem delu stopalo kojim se pričvršćuje za podlogu. Još od 1998.
biolozi su pretpostavljali da bi ta mala bića s pipcima mogla neodređeno dugo da odlažu starenje i da su potencijalno besmrtna. Naravno, hidre nisu besmrtne, ali jesu izuzetno dugovečne. Zahvaljujući stalnom obnavljanju starih ćelija, na čija mesta dolaze mlađe zamene nastale od matičnih ćelija, naučnici pretpostavljaju da bi, u kontrolisanim laboratorijskim uslovima, pet odsto populacije vrste Hydra magnipapillata bilo u stanju da živi duže od 1.400 godina! Veoma bitan faktor jeste i njihova sposobnost regeneracije. Hidre su u stanju da potpuno regenerišu delove strukture koje su izgubile. Štaviše, one su jedina vrsta koja može da preživi i da se normalno razmnožava ako ostane bez nervnog sistema

Dr Ana Paunović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"