ISTRAžIVANJE SVEMIRA
Vesna Bosanac
Indijska sonda oko Crvene planete
Prvo - pa Mars!
Od svih planeta Sunčevog sistema, Mars
je privlačio najviše pažnje jer se verovalo
da je “gostoljubiv”, s obzirom da
nalikuje Zemlji na više načina. Površina
Marsa delom podseća na Mesečeve
kratere i vulkane, kao i na pustinje i polarni led na
Zemlji.
Mars i Zemlja imaju gotovo identično vreme okretanja
oko svoje ose: Marsu je za to potrebno 24 sata i
37 minuta. Dok Zemlja jednom obiđe oko Sunca za približno
365 dana, Mars to učini za 687 dana. Marsova
gravitacija iznosi otprilike jednu trećinu Zemljine gravitacije,
a pritisak njegove tanke atmosfere dostiže 1 %
onoga na Zemlji.
Ljudi veoma dugo spekulišu o mogućem životu na
Marsu. Nedavno otkriće metana na Crvenoj planeti ukazuje
da bi neki oblik života na njoj zaista mogao postojati.
Što više saznanja posedujemo o Masovoj površini, topografiji,
geologiji, reljefu, mineralima i gornjim slojevima
atmosfere, bolje ćemo razumeti i evoluciju celog svemira.
Misija letelice
“Mars orbiter” je prva interplanetarna misija Indijske
organizacije za istraživanje svemira (ISRO). Sonda
oko Marsa leti eliptičnom putanjom 366 km x 80.000
km. Reč je o tehnološki veoma složenom poduhvatu
koji podrazumeva posebna rešenja za pogon letelice,
sistem komunikacije i dugotrajan opstanak u specifič-
nim svemirskim uslovima.
Ova prva indijska sonda upućena na Mars tamo je
stigla uz malu potrošnju goriva, ušla u planetarnu orbitu
i nastavila da kruži tom putanjom. Za sve vreme obavlja
naučna ispitivanja uz pomoć pet posebno dizajniranih
instrumenata (takođe indijske proizvodnje) koji prikupljaju
podatke o Marsovoj površini i atmosferi. Jedan
uređaj meri količinu deuterijuma i vodonika u atmosferi
(na osnovu toga se može zaključiti koliko je vode bilo i/
ili nestalo sa planete). Meri se količina metana u Marsovoj
atmosferi i mapiraju se mesta odakle on potiče, ispituju
gornji slojevi te atmosfere. Površina Marsa snima se
specijalnom kolor kamerom, koja će snimati i dva Marsova
satelita - Fobos i Demios. Jedan spektometar ispituje
površinu i mineralni sastav planetarnog tla.
Tehnološki izazovi
Automatsku letelicu i njen teret, osetljive naučne
instrumente, trebalo je zaštititi od velikih temperaturnih
razlika i jakog zračenja; sonda je prvo izložena vremenskim uslovima koji vladaju u blizini Zemlje, zatim
i na Marsu, a onda je usledio dugotrajan boravak u dubini
otvorenog svemirskog prostora.
Projektovanje i izrada pogonskog sistema (na teč-
no gorivo) koji se može reaktivirati posle gotovo 300
dana leta u svemiru postavio je sondu u Marsovu orbitu.
Bilo je potrebno obezbediti i visok stepen autonomnog
rada sonde za slučajeve prekida komunikacije sa
Zemljom, u trajanju do 40 minuta. Do toga obično dolazi
kada sondu zakloni Mars, ili veze poremeti zračenje
Sunca, ili kada se letelica nalazi u režimu “safe-mode”.
Da bi se to ublažilo, trebalo je osmisliti komunikacionu
mrežu preko koje sonda može da prima komande
sa Zemlje kada se nalazi na udaljenosti od gotovo
400 miliona km, što je oko hiljadu puta više od rastojanja
Meseca od Zemlje.
Lansiranje i putovanje do Marsa
Prva indijska interplanetarna letelica “Mars orbiter”
lansirana je 5.novembra 2013, sa lansirne platforme
indijske proizvodnje, iz svemirskog centra “Satiš
Davan”.
Sonda je brzo ušla u eliptičnu orbitu oko Zemlje.
Dostizanje većih visina obavljeno je u šest narednih
faza, a suštinski važan manevar koji je letelicu postavio
na pravac ka Marsu, na put dug 680 miliona km,
obavljen je 1.decembra 2013.
Posle 300 dana putovanja kroz duboki svemir,
“Mars orbiter” je 24.septembra 2014. ušao u eliptičnu
orbitu oko Crvene planete; za taj manevar bilo je neophodno
reaktiviranje glavnog i još osam manjih motora
koji rade na tečno gorivo.
Tako je Indijska organizacija za istraživanje svemira
(ISRO) postala četvrta svemirska agencija na svetu
koja je poslala sondu u Marsovu orbitu, a Indija je postala
prva zemlja koja je to uspešno učinila iz prvog pokušaja.
Sonda i solarna konjunkcija
Solarna konjunkcija je prirodni fenomen kada se
Mars, Sunce i Zemlja rasporede u ravnoj liniji, što utiče
na komunikaciju između letelice i zemaljske kontrole.
U toj situaciji na scenu stupa autonomni upravljački sistem
na sondi.
To je sa letelicom bio slučaj kada se, dok se kretala
Marsovom orbitom, našla iza Sunca, gledano sa Zemlje.
Fenomen se događa jednom u 2,2 godine (kada
je Mars u pitanju); Sunčeva korona blokirala je signale
sa letelice od 27.maja do 1.jula 2015. Komunikacija Zemlja-sonda
su bile potpuno prekinute od 28.maja 2015,
a rad instrumenata na letelici je bio zaustavljen. U julu
2015, kada se “Mars orbiter” našao van konjunkcije,
sonda je nastavila da funkcioniše, s tim što rekonfiguracija
nije bila potrebna.
Sadašnji status
Prvu godinu kruženja oko Marsa sonda je navršila
24. septembra 2015. i za to vreme obavila je sve predvi-
đene zadatke. Ocenjeno je da su snimci (preko 500) koje
je napravila i na Zemlju dosad poslala kolor kamera
- veoma dobrog kvaliteta.
Indijska strana tvrdi da je reč o “najekonomičnijoj
interplanetarnoj misiji na svetu”, što takođe znači da
se utire put za finansijski povoljnije mogućnosti istra-
živanje dalekog svemira.
Vesna Bosanac
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|